Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishТе 1985. године, Ђорђе Мартиновић, Србин са Косова и Метохије, пресретнут је од стране неколико Шиптара, савладан. те набијен на колац на чијем врху је била стаклена флаша, натакнута кроз грлић.
Флаша се зауставила тик испод ребра гдје је и пукла. Ђорђе је успио некако да допуже до пута и нађе помоћ са којом је пребачен и Приштинску болницу.
Пошто је овај скандал пробио обруче региона и завршио чак и у Њујорк Тајмсу, југословенска власт је чинила све како би се све то заташкало, да би на крају службено закључили да се ради о самоповријеђивању јер би истина наравно угрозила „братство и јединство“ и приказала Шиптаре као не дај Боже терористе, што су и били.
Тек 1990. године донијета је пресуда у којој је држава крива за све што је урадила, кривци наравно никад нису пронађени а одштета која је исто обећана никад није исплаћена.
Један од највећих српских модерних умјетника, Мића Поповић је насликао омаж који је уједно био и протест и приказ сурове реалности у којој су Срби живјели, између свакодневног шиптарског тероризма и комунистичке диктатуре. Да ли би наши „познати“ умјетници данас овако нешто урадили?
Не, јер прије свега немају мозга нити храбрости. Једноставно не посједују те интелектуалне и духовне капацитете. Наши умјетници данас служе као продужена рука глобалиста, америчких и британских амбасада, ЕУ политика. Њих Косово и Метохија не занима, њима је патња нашег народа и дубина наше културе терет. којег би они најрадије, одбацили док се такмиче ко ће више да изгледа као западни Европејац.
Радо праве радове у којима помињу мигранте из пустињаре неке или нека пост-конфликтна „помирења“, која се наравно садрже из тога да су Срби кривци за све што се икад десило, док се ево и дан данас на Косову и Метохији дешавају напади на Србе.
Од 1985. па до 2020. године траје шиптарско дивљање. Организују предавања на којима доводе Англосаксонце који су нас бомбардовали и сусједе који су нас нападали да нам предају о нашој култури, да нас уче, да они нас образују! Да нам праве „културне“ догађаје и перформансе, а ми да ћутимо и слушамо.
О сцени и умјетницима у Републици Српској и БиХ нећу ни да причам, јер ми се од ње тек повраћа. Срби се и даље набијају на колац, а наши умјетници тај колац држе заједно са осталима.
Извор: ФРОНТАЛ
Везани прилози:
Тридесет пет година од набијања на колац Ђорђа Мартиновића …
На вест о смрти косовског мученика Ђорђа Мартиновића (1928 …
Патријарх Иринеј уручио Oрден Светог Саве Милораду Бајићу …
ПОЛАКО ПОЧИЊУ ДА ПРИПАЈАЈУ ДИЈЕЛОВЕ ЦРНЕ ГОРЕ …
Потомци Ђорђа Мартиновића: Наш деда jе симбол српског страдања
