Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Нико као ми Срби!

Датум објаве: уторак, 11 јуна, 2019
Објављено у Комплекс Јадовно
Величина слова: A- A+

Како године пролазе тако ми заборављамо своје мученике, своје кости. Љути ме чињеница да смо ми као народ, православни српски народ, постали незаинтересовани за сва страдања која су се десила у нашој историји.

Кад кренемо од Косова, преко Првог, Другог српског устанка, Првог Свјетског рата, о Другом да и не пишем. И дошао нам и посљедњи рат, па бомбардовање, па погром са Косова и Метохије..

Пише: Сандра Благић

Видим да смо овце, овчетине, којима свако може радити шта је воља. Нико нам не може забранити Ћирилицу, до нас самих! Постепено пишући латиницу заборављамо своје писмо. Цркве су нам скоро па празне, молимо се Господу само када нас нешто боли или нам дође до грла.

О стратиштима, јамама, парастосима нас није брига. Зашто би неко ишао у Доњу Градину, Јадовно, Јасеновац, Крушчицу, Паг, Јастребарско, Херцеговину, Пребиловце, Шушњар, Гаравице, Козару!?

“Дај мани се тога, то је било и прошло. Зашто да идем тамо кад мени нико није страдао? Далеко је, имам паметнијег посла.”

То су само неки од изговора!

Знате ли колики је број дјеце, жена, мушкараца убијено, гдје су читаве породице нестале? Угашена огњишта.

Ко ли ће њима запалити свијеће?

Драга браћо и сестре онај који заборави, понавља му се!

Немојмо заборавити, пођимо пут мученичке стазе Јадовничке, да запалимо свијеће за мученике који немају никога свог рођеног. Али имају нас, браћу и сестре у Христу!

Пођимо на Јадовно јер нисмо заборавили!

Везане вијести:

ПОЗИВ: Дођите на Јадовно 15. јуна 2019. у подне јер нисмо заборавили!

Од истог аутора:

Сандра Благић: Ми потомци жртава, требамо савити главе до земље и тражити опрост

Сандра Благић: Часни крст на Динари

Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

Сандра Благић: Дан када се Велебит тресао

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

Сандра Благић: Зашто заборављамо када знамо да је заборав …

Сандра Благић: Тамо гдје ме језа не обузме од страха, већ од …

Сандра Благић: Истина нам на крају једино и остаје, зар не …

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у …

Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба …

Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

Сандра Благић: На Шушњару

 

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top