Nije mrzeo ni svoje dželate : Kako je svedok nacističkog masakra u Kragujevcu govorio o krvnicima

Dragoljub Ljube Jovanović, otišao tiho i dostojanstveno da opet bude sa svojim drugovima koji su davno otišli. O Nemcima koji su streljali nedužne nikada nije govorio sa mržnjom, priča supruga Radmila.

Otišao je i poslednji preživeli svedok strašnog fašističkog zločina i masovnih streljanja u Kragujevcu od 19. do 21. oktobra 1941. godine. Dragoljub Ljube Jovanović, tada sedamnaestogodišnjak, koji je pukom srećom preživeo streljanje u Maršiću kod Kragujevca, preminuo je u svom domu u 94. godini, nekoliko dana pred 21. oktobar, kada se obeležava sećanje na kragujevačke civilne žrtve iz Drugog svetskog rata.

Njegova supruga Radmila, priča za „Novosti“ da je njen suprug Ljube, kako su ga zvali i znali u Kragujevcu, otišao tiho i dostojanstveno, kako je i živeo, da opet bude sa svojim drugovima koji su davno otišli. Preminuo je 16. oktobra i sahranjen u svom rodnom Ilićevu kod Kragujevca.

– Otišao je tiho i dostojanstveno, baš kako je i živeo. Bio je jednostavan, skroman, nenametljiv. Voleo je dobre ljude i uvek se trudio da pomogne. Takav je bio moj Ljube – sa suzama u očima priča Radmila.

Dok prebira po sećanjima, sa posebnom pažnjom pokazujući nam njegovu sliku i odlikovanja, dodaje da su u divnom braku proveli punih 69 godina. Borio se večito za ravnopravnost, za socijalnu pravdu, to je obeležilo njegov život. To mu je bila neka mera radosti.

– Nikada ga nisam čula da opsuje. Toliko je bio miran i skroman. Iako je često prepričavao ta strašna dešavanja iz oktobra 1941. godine, nikada ni o dželatima, koji su ga sasekli rafalima, ubili mnoge, nije govorio sa mržnjom. Pukom srećom on je preživeo, a dan sećanja na žrtve kragujevačkog oktobra slavili smo i kao njegov drugi rođendan – priča baka Radmila.

Jedan od retkih koji su preživali masovna streljanja u Kragujevcu Dragoljub Jovanović pre nekoliko godina i javno je ispričao kako se i šta dešavalo tok strašnog oktobra.

– Bila je nedelja. Otac i ja smo spremali drva za zimu. Moja kuća nalazila se na kraju Mečkovca (Ilićevo), na početku puta od Kragujevca za Batočinu. U jednom trenutku video sam grupu Nemaca koja je stajala iza mojih leđa. Jedan me je udario, vikali su „Los, los“. Otac ih je molio da me ne odvedu, ali su samo odmahnuli rukom – ispričao je pre nekoliko godina deda Dragoljub.

Veliku grupu ljudi odveli su prema Maršiću i tu su počela streljanja. Dragoljub je pogođen sa 12 metaka, nekim čudom ostao je živ. Majka ga je pronašla među leševima. Uspeo je da se oporavi. Sećanja na taj zločin i strašne trenutke nikada nisu bledela. Čuvao ih je sa posebnim pijetetom na sve one koje su nacisti krvnički ubili ni krive ni dužne.

NA POSAO PO PLATU

Dragoljub Jovanović bio je inicijator osnivanja Spomen-muzeja „21. oktobar“ i prvi direktor. Na čelu Spomen-muzeja bio je od 1971. do 1983. godine i jedan od retkih živih svedoka masovnih streljanja u Kragujevcu i okolini.

Prvo zaposlenje mu je bilo mesto učitelja u školi u Dragobraći kod Kragujevca. Voleo je te đake, kaže njegova supruga, svakog jutra je sa velikom radošću iz Kragujevca do Dragobraće pešačio blatnjavim putem, ali mu to ništa nije smetalo.

SUBNOR

Ponosan sam što je u našem članstvu bio takav čovek. Bio je čestit, iskren, skroman i nadasve plemenit – ističe akademik Željko Zirojević, predsednik kragujevačkog SUBNOR-a,ujedno i komšija i dugogodišnji prijatelj Dragoljuba Jovanovića.

ODLIKOVANjA

Pored mnogobrojnih priznanja, Dragoljub Jovanović odlikovan je i zlatnom medaljom za zasluge u očuvanju vrednosti tradicije antifašističke borbe naroda Srbije.

– Sve čuvam sa posebnom pažnjom, to su za mene svetinje – kaže Radmila.

Autor: M.Luković

Izvor:Večernje novosti

Vezane vijesti:

Preminuo posljednji preživjeli strijeljanja u Kragujevcu

Potresne poruke najbližima pre streljanja u Kragujevcu: Zbogom, srce, ja danas …

Promovisana rukovet o srpskom stradanju u 20. vijeku