Није Хрватима до Шешеља, њима је до прања сопствене савести и замајавања својих све гладнијих грађана

Пише: Стеван Лазић

Првостепена пресуда Хашког трибунала гласи: др Војислав Шешељ је слободан човек. Вест је брзином светла обишла свет. А онда су кренуле реакције: одавде, од комшија, из света. Свако са својим виђењем и тумачењем те одлуке. И има право на то.

Али, лавина реторичке мржње и лажи која је из Хрватске кренула ка Србији, Србима и Србима у Хрватској (требало је чути генерала збора Јосипа Луцића у емисији Отворено на ХРТ-у, увече, на дан пресуде, о томе шта он очекује у вези с пресудом од оно Срба што је остало у Хрватској), Хагу, свету – превазилази у много чему такву реторику из друге половине шездесетих година, седамдесете и седамдесет прве године и деведесетих година прошлог века. Било каквој историјској истини у заслепљености од те мржње и лажи нема код њих, не свих, наравно, места. Историја суживота Срба и Хрвата и односа који су произилазили из њега, по Хрватима и њиховим уџбеницима историје деведесетих, почела је измишљеном и чистом лажи исконструнисаном „агресијом“ Србије на Хрватску и доласком појединих „руководилаца“ из Србије који су потицали побуну Срба у Хрватској. У чему Војиславу Шешељу припада посебно место. Чија је пресуда у Хагу, за Хрвате чије су се речи, од момента њеног изрицања, могле чути и прочитати, најчешће страшна!

Па се прети жалбама, спречавањем Србији отварања поглавља на путу ка Европској унији, донета је и одлука о забрани Војиславу Шешељу да ступи на тле Хрватске у следећих 20 година, па ће се захтевати (а већ и јесте) укидање закона о суђењима држављанима других земаља за ратне злочине почињене над Србима, па питање несталих… Али с надом да то неће утицати на билатералне односе двеју држава… Наравно, оно што Хрвати поседују и колико тргују у Србији, о томе Срби могу само да сањају кад је у питању Хрватска!

Пустимо на тренутак и Шешеља и пресуду Хашког трибунала.

Ред је да подсетимо Хрвате, кад су они заборавили, кад се они никад нису суочавали са својом прошлошћу, на мржњу према Србима и православљу, вековима дугу. А посебно изражену с појавом Анте Старчевића. Ред је да подсетимо Хрвате… Јер они никад нису желели да их било ко на било шта подсећа. А није се ни трудио. Све с намером да се не дира у југословенство, у братсво и јединство…

Па, ипак…

Подсетимо Хрвате на насиља по Загребу и другим градовима Хрватске, Далмације и Славоније крајем 19. и у првим годинама 20. века. Кад је разбијана, уништавана и пљачкана имовина Срба. А само у централном делу Загреба Срби су били главни банкари, трговци, културни посленици… С немерљивим доприносом развоју тог града.

Подсетимо Хрвате на прве године Првог светског рата. На страшна зла која су чинили Србима по Војној Крајини, по Босни и Херцеговини и на најмонструозније злочине које су хрватски војници у аустроугарској војсци починили по Мачви и Подрињу: набијање на колац и паљење деце, жена и старих у дрвеним кућама, најкрволочнија убијања…

Подсетимо Хрвате да су им Срби све те злочине опростили и примили их у заједничку државу. Да им није тада било Срба и Србије, ни Хрвата ни Хрватске данас не би било. Па само је њихова католичка црква добила конкордат, само су Хрвати пред Други светски рат у Краљевини Југославији добили Хрватску бановину (нису је имали ни Срби, ни Словенци).

Подсетимо Хрвате на Независну Државу Хрватску, на отворен лов на Србе, Јевреје и Роме. Подсетимо их на 700.000 убијених (међу њима је апсолутно највећи број Срба) у Јасеновцу, у Јадовном, у Копривници, Цапрагу, по многим стратиштима у Лици, на Кордуну, на Папуку, у Пребиловцима, на херцеговачкој Корићкој јами, у Ливну,  Дувну… Подсетимо Хрвате да су само они у Другом светском рату имали дечје логоре. Па само са Козаре у логоре је отерано и у њима побијено око 20.000 српске деце.

И све је Хрватима, готово све, опроштено. И до краја шездесетих година заборављено.

„Хрватско пролеће“ тада је заустављено. Показаће се: само привремено.

Подсетимо Хрвате да су они прегласавањем избацили Србе, конститутивни народ, из устава. Нека послушају још једном говор Фрање Туђмана на оснивачкој скуптшини Хрватске демократске заједнице!

Ко је давио војнике у Сплиту, стварао паравојне јединице и све их редом наоружавао (а то је још увек Социјалистичка Федеративна Република Југославија, касније и са Хрватом Стјепаном Месићем на челу њеног Председништва)?

Ко је опкољавао касарне Југословеснке народне армије, секао војницима струју, спречавао да добијају воду и струју, секао телефонске везе, убијао војнике и официре још увек јединствене војске?

Ко се одлучио на сецесију, без обзира на могуће избијање грађанског рата? Ко је почео прогоном Срба с посла, из кућа, станова, ко их је одводио и дању и ноћи без трага и гласа о њима, ко им је минирао и палио куће?

Ко је први почео убијањем Срба у Госпићу, на Пакрачкој пољани, у Сиску и селима у сисачкој општини, у Карловцу, Осијеку, Вуковару, на Загребачком велесајму, у Керестинцу… Ко је убијао и масакрирао по Медачком џепу, по Западној Славонији, по Миљевачком платоу? Ко је планирао и извео етничко чишћење у акцији „Бљесак“? А шта ћемо тек са „Олујом“!? С незабележеним до тада таквим етничким чишћењем у Европи!

Подсетимо Хрвате и на то! На пет стотина хиљада протераних Срба 1991. и 1995. године!  И ко је одговарао? Нико!

У Хагу није било Фрање Туђмана, Гојка Шушка, Стјепана Месића, Јанка Бобетка и других хрватских „дужносника“ и генерала. Где су „топнички дневници“? Шта ћемо са оним говором Фрање Туђмана пред „Олују“, на Брионима? Подсетимо Хрвате на то шта је „отац нације“ рекао шта треба урадити Србима и са Србима!

Знају то Хрвати. Знају они добро и кад је и где је почео, као и због чега је почео грађански рат у Хрватској. Али је једноставније и лакше ухватити се Шешеља.

Па колико би то Срба требало да буде одведено у Хаг, тамо осуђено и уморено у бројним европским казаматима, господо Хрвати?

Није Хрватима у питању Војислав Шешељ. И није њима до Војислава Шешеља. Њима је у питању прање сопствене савести, замајавање сопственог народа све гладнијег народа Шешељем како му не би случајно пало на памет да пита: због чега је прошле године Хрватску напустило више од 50.000 житеља, углавном младих, због чега је у фебруару ове године без посла остало 10.000 становника, због чега готово свакодневно аутобуси пуни средовечних жена из Хрватске одлазе за Италију, а има већ подуже и у Аустрију, Немачку, Швајцарску и тамо чувају и негују старије особе…

И онда у готово свакој реченици: „побуњени Срби“, како Хрвати још од почетка грађанског рата називају крајишке Србе. Који су то побуњени Срби? Испада да је Србима само одједном пало на памет да се побуне. Против кога, због чега? Ако им је тако било лепо, шта им би да се буне?

Отиснула се из Хрватске лавина мржње и лажи. Где ће се зауставити? Ко ће је зауставити? Неофашизам у Хрватској разбија плоче на ћирилици, прогони Србе, урла по спортским стадионима и дворанама: „Убиј, убиј Србина!“, „За дом спремни!“, „Србе на врбе!“, црнокошуљаши марширају центром Загреба, повратка Срба протераних ни у примислима нема, повраћаја отете и опљачкане српске имовине нема, повраћаја станарских права…

А Европска унија ћути, па ћути.

Хрватима је Војислав Шешељ дошао као кец на десетку. И ништа друго.

Извор: Интермагазин

Везане вијести:

Пресуда Шешељу темељ за укидање Ефбиха?

Хаг: Шешељ није ни за шта крив!