Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Није дао да му скрнаве главу

Датум објаве: субота, 21 марта, 2015
Величина слова: A- A+

Поглед на Бери и Љешкопоље са мjеста гдjе jе у Крусима убиjен и спаљен Махмут-паша

Поглед на Бери и Љешкопоље са мjеста гдjе jе у Крусима убиjен и спаљен Махмут-паша


Кад jе схватио да не може умаћи гониоцима, паша jе почео да вади из џепа дукате и баца их по путу иза себе, надаjући се да ће их тако преварити и умаћи им…

До су­да­ра дви­jе до ис­тре­бље­ња за­кр­вље­не воj­ске до­шло jе 3. ок­то­бра 1796. го­ди­не у Кру­си­ма, се­лу из­над ље­шко­пољ­ске рав­ни­це. Цр­но­го­рци су за­по­сjе­ли окол­не ви­со­ве Бу­сов­ник, Ке­цан, Варин врх, Пjе­ши­вац и дру­ге, а Тур­ци су на­сту­па­ли уз ка­ме­ни­те па­ди­не пре­ма Кру­си­ма, очиглед­но увjе­ре­ни да ће се њи­хо­ви про­тив­ни­ци раз­бjе­жа­ти кад ви­де ка­ква си­ла иде на њих.

Цр­но­гор­ци су им, ме­ђу­тим, при­ре­ди­ли ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње. Са­че­ка­ли су да им Тур­ци до­бро приђу, а он­да, по­што су из сво­jих кре­ме­ња­ча ис­па­ли­ли по таj jе­дан при­пре­мље­ни фи­шек, на мра­ви­њак тур­ске воj­ске ко­jа jе уз алак и та­лам­ба­се га­ми­за­ла пре­ма њи­хо­вим по­ло­жа­jи­ма отисну­ли су на њих огром­не при­пре­мље­не сти­jе­не ко­jе су им до тог ча­са слу­жи­ле као грудобрани. По­том су уз гро­мо­гла­сне по­кли­че са ису­ка­ним но­же­ви­ма кре­ну­ли на jу­риш. То jе иза­зва­ло ве­ли­ку по­мет­њу ме­ђу Тур­ци­ма, ко­jи су се да­ли у бjе­жа­ни­jу пре­ма рав­ни­ци.

– Ов­дjе до да­нас жи­ви при­ча да jе Мах­мут-па­ша, ко­jи jе из­гле­да био до­про до сред се­ла, ме­ђу по­след­њи­ма кре­нуо да се по­вла­чи – ка­зу­jе Дра­го Ми­шко­вић, jе­дан од по­наj­ста­ри­jих ста­нов­ни­ка Кру­са. – Јед­но ври­jе­ме jе бjе­жао на ко­њу овим со­ка­ком до­ље пут Бе­ра, а кад jе опа­зио злу прили­ку да jе не­ко­ли­ко цр­но­гор­ских мла­ди­ћа кре­ну­ло за њим и да им не мо­же ума­ћи, по­чео jе да ва­ди из џе­по­ва по не­ко­ли­ко ду­ка­та и ба­ца их по пу­ту иза се­бе на­да­jу­ћи се, ваљ­да, да би се мла­ди­ћи око то­га мо­гли за­ба­ви­ти док по­ку­пе злат­ни­ке и да би он то мо­гао ис­ко­ри­сти­ти и ума­ћи им. Но­ва не­во­ља га jе сти­гла кад му jе коњ ра­њен и кад jе мо­рао да на­ста­ви пjе­шке jер jе изгледа био го­jа­зан чо­вjек, а већ и у зре­ли­jим го­ди­на­ма, и ни­jе мо­гао ума­ћи лак­ци­ма. У jед­ном тре­нут­ку jе по­ку­шао да се по­слу­жи и лу­кав­ством: док су се ње­го­ви го­ни­о­ци за­и­ста за тре­ну­так за­у­ста­ви­ли због ду­ка­та, он jе скре­нуо у стра­ну и кри­jу­ћи се по­ред jед­ног зи­да – ето га и да­нас сто­jи – кре­нуо уз бла­гу уз­бр­ди­цу, са­свим су­прот­но од сво­jе воj­ске ко­jа jе бjе­жа­ла до­ље пут Бе­ри и ље­шко­пољ­ске рав­ни­це. Је­дан од мла­ди­ћа, ка­жу да се звао Бог­дан Ву­ков Ни­ко­лић из његушког се­ла За­лаз, ипак jе опа­зио па­шу, су­сти­гао га го­ре на ћу­ви­ку и ту га убио, али му ни­jе од­мах од­сjе­као гла­ву, jер очи­глед­но ни­jе ни знао да jе то Мах­мут-па­ша. Тек кад се вра­тио ов­дjе у се­ло и кад jе ви­дио ка­ко оста­ли до­но­се од­сjе­че­не тур­ске гла­ве и ба­ца­jу их пред Све­тог Пе­тра, ко­jи jе, на­кон бо­jа, сjе­дио ов­дjе ис­пред цр­кве – ево и да­нас чу­ва­мо таj ка­мен на ко­jем jе сjе­дио – Бог­дан се по­хва­лио да jе и он убио, вjе­ро­ват­но не­ког бо­га­тог Тур­чи­на ко­jи jе имао пу­не џе­по­ве злат­ни­ка. По­сла­ли су га да до­не­се гла­ву уби­jе­ног, али тек кад су до­ве­ли па­ши­ног слу­гу, ко­jи jе био за­ро­бљен, са­зна­ли су да jе то гла­ва Мах­му­та ве­зи­ра – пре­по­знао га слу­га по зу­би­ма, у гор­њоj ви­ли­ци су му не­до­ста­jа­ла два зу­ба…

– Гла­ва овог тур­ског сил­ни­ка и зу­лум­ћа­ра се и да­нас чу­ва на Це­ти­њу у jед­ном др­ве­ном ковчежи­ћу у ста­роj би­бли­о­те­ци Це­тињ­ског ма­на­сти­ра – ка­же исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. – Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски, иако jе у овим бо­jе­ви­ма са Мах­му­том ве­зи­ром и сам за­до­био дви­jе ра­не, ни­jе, ипак до­зво­лио да се Бу­ша­тли­jи­на гла­ва скр­на­ви већ га jе ис­по­што­вао као по­том­ка ло­зе Црноjеви­ћа (по­смрт­на ма­ска, гип­са­ни од­ли­вак гла­ве Мах­мут-па­ше Бу­ша­тли­jе чу­ва се у цетињском му­зе­jу, прим, Б.С).

 

Пише: Будо Симоновић

 

Сjу­тра: ПА­ШИ­НА ГЛА­ВА УЗ ЋИ­ВОТ СВЕ­ЦА

 

Извор: Дан

 

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top