Поглед на Бери и Љешкопоље са мjеста гдjе jе у Крусима убиjен и спаљен Махмут-паша
Кад jе схватио да не може умаћи гониоцима, паша jе почео да вади из џепа дукате и баца их по путу иза себе, надаjући се да ће их тако преварити и умаћи им…
До судара двиjе до истребљења закрвљене воjске дошло jе 3. октобра 1796. године у Крусима, селу изнад љешкопољске равнице. Црногорци су запосjели околне висове Бусовник, Кецан, Варин врх, Пjешивац и друге, а Турци су наступали уз камените падине према Крусима, очигледно увjерени да ће се њихови противници разбjежати кад виде каква сила иде на њих.
Црногорци су им, међутим, приредили велико изненађење. Сачекали су да им Турци добро приђу, а онда, пошто су из своjих кремењача испалили по таj jедан припремљени фишек, на мравињак турске воjске коjа jе уз алак и таламбасе гамизала према њиховим положаjима отиснули су на њих огромне припремљене стиjене коjе су им до тог часа служиле као грудобрани. Потом су уз громогласне покличе са исуканим ножевима кренули на jуриш. То jе изазвало велику пометњу међу Турцима, коjи су се дали у бjежаниjу према равници.
– Овдjе до данас живи прича да jе Махмут-паша, коjи jе изгледа био допро до сред села, међу последњима кренуо да се повлачи – казуjе Драго Мишковић, jедан од понаjстариjих становника Круса. – Једно вриjеме jе бjежао на коњу овим сокаком доље пут Бера, а кад jе опазио злу прилику да jе неколико црногорских младића кренуло за њим и да им не може умаћи, почео jе да вади из џепова по неколико дуката и баца их по путу иза себе надаjући се, ваљда, да би се младићи око тога могли забавити док покупе златнике и да би он то могао искористити и умаћи им. Нова невоља га jе стигла кад му jе коњ рањен и кад jе морао да настави пjешке jер jе изгледа био гоjазан човjек, а већ и у зрелиjим годинама, и ниjе могао умаћи лакцима. У jедном тренутку jе покушао да се послужи и лукавством: док су се његови гониоци заиста за тренутак зауставили због дуката, он jе скренуо у страну и криjући се поред jедног зида – ето га и данас стоjи – кренуо уз благу узбрдицу, сасвим супротно од своjе воjске коjа jе бjежала доље пут Бери и љешкопољске равнице. Један од младића, кажу да се звао Богдан Вуков Николић из његушког села Залаз, ипак jе опазио пашу, сустигао га горе на ћувику и ту га убио, али му ниjе одмах одсjекао главу, jер очигледно ниjе ни знао да jе то Махмут-паша. Тек кад се вратио овдjе у село и кад jе видио како остали доносе одсjечене турске главе и бацаjу их пред Светог Петра, коjи jе, након боjа, сjедио овдjе испред цркве – ево и данас чувамо таj камен на коjем jе сjедио – Богдан се похвалио да jе и он убио, вjероватно неког богатог Турчина коjи jе имао пуне џепове златника. Послали су га да донесе главу убиjеног, али тек кад су довели пашиног слугу, коjи jе био заробљен, сазнали су да jе то глава Махмута везира – препознао га слуга по зубима, у горњоj вилици су му недостаjала два зуба…
– Глава овог турског силника и зулумћара се и данас чува на Цетињу у jедном дрвеном ковчежићу у староj библиотеци Цетињског манастира – каже историчар Предраг Вукић. – Свети Петар Цетињски, иако jе у овим боjевима са Махмутом везиром и сам задобио двиjе ране, ниjе, ипак дозволио да се Бушатлиjина глава скрнави већ га jе испоштовао као потомка лозе Црноjевића (посмртна маска, гипсани одливак главе Махмут-паше Бушатлиjе чува се у цетињском музеjу, прим, Б.С).
Пише: Будо Симоновић
Сjутра: ПАШИНА ГЛАВА УЗ ЋИВОТ СВЕЦА
Извор: Дан
Везане виjести:
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII