НЕЗАПАМЋЕНЕ МЕТОДЕ УБИЈАЊА

Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали нискоj температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова

Руски академик и историчар Јелена Гускова оцjењуjе да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, ниjе имао премца међу концентрационим логорима у Другом свjетском рату.

„Људи су убиjани ножевима, камама, сjекирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вjешањем, спаљивањем мртвих у специjалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервjуу Срни.

Оне коjи су изгубили свиjест и коjи су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави.

Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали нискоj температури и тешким физичким радовима.

Гускова вjеруjе да ће Међународна комисиjа за утврђивање истине о Јасеновцу, чиjи jе и сама члан, открити нове архивске материjале, документа и фотографиjе, коjе говоре о страшним злочинима нациста и усташа.

Она сматра да jе броj жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у коjоj jе, како оцjењуjе, и деведесетих година 20. виjека извршен геноцид над Србима, не желе да покрећу питање геноцида из времена Другог свjетског рата, „jер би се тако добила слика континуитета антисрпске политике“.

Гускова истиче да рад на утврђивању броjа жртава треба бити систематски, те оцjењуjе да ће тек будућа покољења историчара темељно тражити документа и материjале о звjерствима.

Коментаришући чињеницу да Јасеновац ниjе довољно познат западним историчарима и jавности, Гускова напомиње да се о Јасеновцу ниjе причало не само на Западу, него и у самоj Југославиjи.

Јосип Броз Тито због „мира у кући“ ниjе помињао те злочине усташа, па су због тога брзо биле укинуте све окружне, општинске, републичке, као и Државна комисиjа за истраживање злочина окупатора и њихових сарадника.

Гускова наводи да jе Тито 1962. године примио делегациjу из Јасеновца, али се разговор свео на његову изjаву да „жртве Јасеновца треба посматрати само као жртве освете окупатора за устанак народа Југославиjе“.

Поводом чињенице да су институциjе Србиjе, и Срба уопште, препустиле Хрватскоj да без икакве консултациjа прави Мемориjални центар по свом нахођењу, Гускова истиче послушност некадашњих српских власти по питању извршења Титове воље у вези са Јасеновцем.

„Тада се свима чинило веома важним да се не нарушава равнотежа братства и jединства између република и народа, а Срби су тада били веома послушни извршиоци“ – наводи она.

Гускова подсjећа да jе Државна комисиjа за истраживање злочина окупатора и њихових сарадника, коjа jе била формирана након Другог свjетског рата у Југославиjи, дошла до закључка да jе само у логору Јасеновац „убиjено од 500.000 до 1.400.000 људи“.

„Толика разлика се поjављуjе због тога што су многа тиjела била уништена“, каже Гускова и напомиње да jе Комисиjа, коjа jе убрзо укинута, сакупила 900.000 изjава о ратним злочинима и злочинцима, испитала 550.000 свjедока и открила 20.000 оригиналних њемачких и хрватских докумената.

Гускова посебно напомиње да jе међу жртвама било 20.000 дjеце.

Извор: