Нестало 7.000 икона из Хрватскe

Комесариjат за избеглице Републике Србиjе прошле године поброjао jе да неколико десетина хиљада људи и даље ниjе повратило станарско право у Хрватскоj, као и да ниjе обновљено више од 10.000 српских кућа. И да нису исплаћене заостале пензиjе, динарска и девизна штедња…

Што се тиче процеса враћања културног блага из Србиjе у Хрватску, он траjе више од десет година. Ради се о вредним предметима духовне и световне баштине, склоњеним непосредно пре или у току ратних деjстава из Хрватске и смештеним у велике националне културне институциjе – Народни музеj у Београду, Музеj Српске православне цркве и Републички и Покраjински завод за заштиту споменика културе. Све те предмете, овдашњи стручњаци су пописали, рестаурирали и конзервирали. Потписивањем споразума између влада Србиjе и Хрватске 2002. године, почео jе процес њиховог враћања. Тим документом предвиђено jе и оснивање мешовите српско-хрватске комисиjе за повраћаj културних добара. Од 2002. до 2004. године Републици Хрватскоj враћено jе више од 20.000 инвентарних jединица, а од 2012. године Хрватска потражуjе нешто више од 1.000 предмета, каже за наш лист Асjа Драча-Мунтеан, председник српског дела мешовите српско-хрватске комисиjе за повраћаj културних добара и помоћница министра културе и информисања.

– У питању су већим делом иконе коjе су власништво Српске православне цркве у Хрватскоj, али на списку се налазе и предмети из приватних колекциjа и из институциjа културе. Наjвише предмета спасено jе из Далматинске епархиjе, затим Осjечкопољске и барањске епархиjе и Славонске епархиjе. Србиjа jе преузела на себе обавезу рестаурациjе и конзервациjе културног блага евакуисаног из Хрватске током операциjа „Бљесак” и „Олуjа”, али и других операциjа на териториjи данашње Хрватске, док jе Хрватска преузела на себе да обезбеди адекватне услове за повраћаj културног блага – обjашњава Драча-Мунтеан.

У хрватском Министарству културе нису успели да нам обезбеде саговорника коjи би нам могао рећи нешто више о овоj теми. Прослеђено нам jе, међутим, неколико линкова са вестима о раду комисиjе. Упада у очи да се на неколико места о евакуисаном културном благо говори као о „отуђеном”. Таj израз наводи на закључак да jе држава Србиjа, односно тадашња СР Југославиjа, организовано украла вредне предмете из српских цркава и манастира, као и музеjа, католичких цркава и других колекциjа на териториjи Хрватске. Као што су, на пример, ризнице српских манастира у Срему, организовано опљачкане у Другом светском рату од челника Независне државе Хрватске.

У српском делу комисиjе, међутим, истичу да се не може говорити ни о каквом „отуђивању”, већ да jе културно благо склоњено да би било сачувано и враћено оданде одакле jе однето – „када се за то стекну услови”. То стицање услова регулисано jе протоколом потписаним 2012. године између два министарства културе, наглашаваjу у комисиjи, и подвлаче да се вредни предмети враћаjу тамо одакле су однети.

„Ако нема цркве нема ни враћања”, кажу наши саговорници из српског дела комисиjе. Обjашњено нам jе и да пре враћања одређеног културног добра српско-хрватска комисиjа излази на терен да утврди да ли су се стекли услови да оно буде безбедно враћено.

–Све што jе враћено у оквиру рада комисиjе, враћено jе одакле jе и евакуисано. Последњи повраћаj културних добара био jе у 2013. години и тада су враћене иконе у цркве Светог Великомученика Димитриjа у Даљу и Светог Георгиjа у Боботи – наводи Асjа Драча-Мунтеан.

Милоjко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске и саветник у Историjском музеjу Србиjе, међутим, страхуjе каква ће бити судбина враћених културних добара.

– Хоће ли те иконе бити безбедне у местима где више нема Срба или ће бити предмет неке нове похаре? Или ће бити преименоване у хрватску културну баштину? Такође, никада ниjе постављено питање шта jе са српским културним благом коjе jе остало у Хрватскоj током ратова деведесетих година. Ја сам, на пример, био директор музеjа на Книнскоj тврђави пре рата и до данас не знам шта се десило са платнима коjа су била део Книнског ликовног салона – каже Будимир.

Он наводи да су предмети коjи се враћаjу на основу протокола из 2012. године, њих 1.065, „остаци остатака” културне баштине Срба у Хрватскоj. Према проценама његовог удружења, непозната jе судбина око 7.000 икона из српских цркава и манастира на териториjи Хрватске. Али, он и сам признаjе да немамо jаке аргументе у рукама, попут хрватске стране коjа jе уредно пописала културна добра коjа данас потражуjе.

– Нема тачне евиденциjе шта се све налазило у српским богомољама у Хрватскоj, па тако, данас, можемо само да процењуjемо шта све недостаjе. Ипак, никада нисмо ни поставили питање шта се са тим десило – каже Будимир.

Враћене иконе, делови музеjских збирки, приватних колекциjа

Што се тиче културног блага Српске цркве, враћено jе, између осталог, комплетна уметничка збирка са 56 предмета манастира Крка, четири иконе из манастира Драговић, 26 икона из ризнице манастира Крупа, престона икона Богородице са иконостаса Цркве Светог Димитриjа у Даљу.

Осим духовне баштине Српске православне цркве, међу враћеним културним добрима има и оних коjи су припадали музеjима, католичким црквама и манастирима, галериjама, па и оних коjи су били у приватном власништву. Тако су претходних година, између осталих, враћени предмети из Градског музеjа у Вуковару, Бауерове збирке, фрањевачке Цркве Светих Филипа и Јакова у Вуковару, предмети из збирке породице Пауновић из Вуковара. Фрањевачком самостану Свети Јероним враћена jе 2009. године слика „Света обитељ са малим Иваном Крститељем и светим Јеронимом”, а Мемориjалном музеjу у Јасеновцу 6.531 предмет.