NEPRIJATELj NIKADA NE MIRUJE: Jasenovac u Beogradu!

„Da neprijatelj nikada ne miruje“, potvrđuje Borka Pavićević svojim najnovijim aktivnostima u kojima posebno mesto imaju njeni gosti iz Hrvatske. (Videti: „Zemlja i kutija šibica“, Danas, Beograd, 24-25. oktobar 2015, str. XIII)

Na prvi pogled – pažnje ništa vredno. No, stvar je prilično kompleksne prirode jer se iza svega kriju pokvarene rabote. Ovu tvrdnju trebam da razjasnim:

Nekadašnji Memorijalni kompleks u Jasenovcu raspolutio se na dva dela posle proglašenja nezavisnosti Hrvatske tako da je jedan deo ostao u Hrvatskoj a drugi u Republici Srpskoj to jest Bosni i Hercegovini. Ono što je severno od reke Save – stalna muzejska postavka – po oceni apsolutne većine muzealaca predstavlja nakaradno tumačenje krvave prošlosti. S južne strane reke nema nikakve postavke. Uzgred, tek je raspisan konkurs za idejno rešenje!

U Hrvatskoj deluje nekoliko NVO koje se „bave“ sećanjem na Drugi svetski rat. Takva je, na primer, „Dokumenta – Centar za suočavanje s prošlošću“. Ta NVO našla je partnera u Beogradu u liku Borke Pavićević i njenog Centra za kulturnu dekontaminaciju. Ne znam koga je voditeljica iz Zagreba Vesna Teršelić kontaktirala radi ostvarenja svojih planova, tvrdim da se nije zvanično obratila Muzeju žrtava genocida.

Borka Pavićević, Vesna Teršelić i njihove pristalice zamislile su da u Beogradu 21. oktobra prirede „instalaciju posvećenu proboju i žrtvama ustaškog logora Jasenovac“ i prigodni razgovor na istu temu. Za prvi deo izabrale su Kalemegdan – ni manje ni više!

Na ovom mestu treba da se pozabavimo izvesnim „sitnicama“: 21. oktobar je dan kada Republika Srbija obeležava stradanje srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Po zamislima Borke Pavićević i Vesne Teršelić, baš na taj dan treba napraviti instalaciju!!!

Kalemegdan je, prema tumačenju organizatora, izabran jer: „Ovo mesto je dobro za Paviljon, gledamo reku Savu, baš kao u Jasenovcu!“

Ja sam mišljenja da je cela zamisao predstavljala jednu podvalu. Naime, u projektu se krilo ko su žrtve (nema nacionalnog određenja) i zbog čega su stradale u Jasenovcu, kriju se i zločinci (nema nacionalnog već političkog određenja), i prećutkuje se da su do Kalemegdana doplovljavali leševi iz Jasenovca, koji su vađeni iz Save i sahranjivani po Dorćolu.

Na stranu to što organizatori nisu pozvali barem jednog od živih jasenovačkih logoraša da se čuju njihova tragedija u zločinima pripadnika hrvatskih postrojbi nad srpskim narodom.

Imajući sve ovo u vidu, zar nije vreme za inicijativu da se na Ušću postavi spomen ploča o srpskim leševima a na Dorćolu na grobnicama, kako bi se izvršila trajna memorijalizacija stravične prošlosti.

Poznato je da tako nešto od borkinja za prezentaciju hrvatskog antifašizma u Srbiji nije moguće. Jer, one su i dalje na Titovoj liniji!!!

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

IZLOŽBA DOKUMENTARNIH FOTOGRAFIJA POD NAZIVOM „CIGLANA“

ČASOPIS „TOPOLA“ BIĆE OBJAVLjIVAN JEDNOM GODIŠNjE

Novomučenici Jasenovački, 13. septembar 2015.