Nemanja Z. Stefanović: Unutrašnja (zlo)upotreba izložbe o Jasenovcu u zgradi UN u Njujorku

Kompromis na izložbi o Jasenovcu okončan je postavljanjem belih papira preko segmenta izložbe sa tvrdnjom da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba i preko fotografije nadbiskupa Alojzija Stepinca

U protekla dva meseca slušali smo i čitali brojne izjave predstavnika visoke državne vlasti u Srbiji o izložbi koja bi trebalo da „upozna svet“ sa velikom tragedijom srpskog naroda i pripadnika jevrejske i romske zajednice u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 1941–1945. godine, tačnije u sistemu koncentracionih logora Jasenovac. U tom galimatijasu svesno se previđalo da je ta izložba u gotovo istoj postavci bila prikazana dva puta prošle godine: najpre u jednom malom predgrađu Njujorka (Nju Džersi) a potom u Narodnoj skupštini u Beogradu (i trajala je jedan dan). Vredno je podsetiti da u pripremi nisu učestvovale institucije koje imaju solidno iskustvo u takvim poslovima, niti je neko pitao muzealce i arhiviste u Srbiji za naučno i stručno mišljenje o koncepciji i sadržaju postavke.

Nije lako odgovoriti na pitanje zašto je pomenuta izložba postavljena u sedištu Ujedinjenih nacija i otvorena s blagoslovom predsednika te svetske organizacije, a glavni govornik bio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. Teško je poverovati u tvrdnje da se radi o predizbornoj kampanji, pre će biti da se radi o početku raščišćavanja spornih pitanja iz hrvatsko-srpskih odnosa?

Glavna medijska ličnost u objašnjenju sadržaja izložbe bio je prof. dr Gideon Grajf, specijalista za istoriju nemačkog koncentracionog logora Aušvic. On je dobio zapaženo mesto u medijskom prostoru u Srbiji. Pri tome je pokazao da ne razume problem unutrašnje politike Nezavisne Države Hrvatske, Jasenovac pogotovo, nije pravio razlike između Milana Nedića i Ante Pavelića… Uostalom, nije on kriv za to što ne zna. Kriv je onaj ko ga je angažovao! A to su Ivica Dačić i njegova saradnica iz Ministarstva spoljnih poslova, osoba s prilično zanimljivom biografijom i intelektualnim sposobnostima.

Mediji u Srbiji su nas bombardovali o „uspehu“ izložbe. Tako je stanovnicima Srbije lansirana jedna čudna priča sa brojem tona materijala… Pri tome je svesno (ili iz neznanja) previđeno da je Internet moćno informativno sredstvo, da se drugačije informacije o pomenutoj izložbi mogu pronaći na raznoraznim portalima. U tom kontekstu treba shvatiti priloge u medijima u Hrvatskoj. A oni govore znatno drugačije, sa obiljem proverljivih činjenica, o sadržaju i okolnostima rada na postavci, ucenama, kompromisima i sličnim rabotama na koje su pristali pripadnici ekipe koja je pripremila i postavila izložbu, i bibliografiji radova Gideona Grajfa itd.

Kada su se pojedine informacije o kompromisima pojavile na Internetu, srbijanska vlast je to pokušala da negira kroz intervjue pomenutog Grajfa. Naime, on je u jednom odgovoru naglasio da ne zna za cenzuru postavke naglasivši da, ako je toga i bilo, on je o tome morao da bude konsultovan „jer je glavni kustos izložbe“!

Kompromis je napravljen na nekoliko mesta. Posle čitanja objašnjenja tih postupaka moramo se zapitati do koje su mere naši političari sposobni da pred hrvatskim zahtevima savijaju sopstvenu kičmu što ide u prilog dobrovoljnog nacionalnog poniženja!

Kompromis je okončan postavljanjem belih papira preko onog segmenta izložbe sa tvrdnjom da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba i preko fotografije nadbiskupa zagrebačkog Alojzija Stepinca.

Na ovom mestu trebalo bi da se podsetimo gotovo zaboravljenih činjenica: tvrdnja o 700.000 pobijenih Srba u Jasenovcu je nedokaziva (a da bi objasnio tu tvrdnju trebalo bi mnogo više prostora od jednog priloga kao što je ovaj). Drugo, podsetimo se da je svojevremeno papa Frančesko, posle pisma patrijarha srpskog Irineja, predložio formiranje zajedničke komisije od predstavnika hrvatskih i srpskih crkvenih velikodostojnika, koji bi u pet razgovora sučelili argumente o spornim momentima nadbiskupove biografije i pomogli njemu, papi, da pripremi svoj meritoran sud o okončanju procesa Stepinčeva posvećenja. Prema nekim mišljenjima, naša strana nije bila na visini obaveze jer nije predočila hrvatskoj da je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nad srpskim narodom učinjen državni zločin a koji je imao znatnu potporu u sveštenicima Rimokatoličke crkve. Ili je i to bio jedan od kompromisa?! Zanimljivo je navesti da je glavni konsultant predstavnika srpske strane bio akademik V. K., inače stručnjak za hrvatsko-mađarsku istoriju 19. veka, kao i to da je isti bio i recenzent izložbe o Jasenovcu! Doduše, ako je mogao da utiče na srpske vladike na kompromis, mora se postaviti pitanje zašto sada ćuti?!

Sporni kompromisi ni u jednoj vesti u Srbiji nisu pomenuti. Doduše, jesu u srpskim novinama koje se štampaju u Zagrebu! Bez namere da reklamiram pomenute novine, preporučujem sledeći naslov koji se lako pronalazi na Internetu, jer on potvrđuje sadržaj ovog teksta čije ste čitanje upravo završili: „Krivi mrtvaci“ (Novosti – tjednik za nacionalnu manjinu, 2. veljače 2018)!

Tekstovi u rubrici Raznomislije ne odražavaju nužno i stav „Stanja stvari“

Piše: Nemanja Z. Stefanović

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Igor Vukić: U Jasenovcu nije bilo ubijanja djece, u logoru postojala obrtnička škola za dječake

Dačić: Treba da se Hrvatima izvinimo što su u NDH poklala naš narod?

Izložba o Jasenovcu u UN ponovo uzburkala odnose Srbije i Hrvatske (VIDEO)

„Novosti“ na izložbi o Jasenovcu u Njujorku: Svet video istinu koju Zagreb hoće da sakrije (FOTO/VIDEO)

Dačić: Nacisti ubijali industrijski, a ustaše svojim rukama i strasno (FOTO / VIDEO)