Nemanja Z. Stefanović: Šta bi sa memorijalizacijom Starog sajmišta?

Dobro upućeni pretpostavljaju da je reč o imovinsko-pravnim pitanjima vezanim za određene objekte koji će, prema predlogu zakona, biti u sastavu budućeg Memorijalnog kompleksa

Već godinama se najavljuje naročiti zakon o memorijalizaciji Starog sajmišta, mesta gde je, na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske i uz njenu dozvolu, nemačko vojno zapovedništvo Srbije u kasnu jesen 1941. formiralo koncentracioni logor za pripadnike jevrejske i romske zajednice, a od maja 1942. godine za Srbe i druge narode. Poslednja vest govorila je da je to gotovo pa je naročita komisija, kojom je predsedavao episkop slavonski Jovan Ćulibrk, bila ugašena sa obrazloženjem da je ona završila svoj deo posla, odnosno pripremu zakona. Nezvanično je istoga dana formirana nova kojom je trebalo da predsedava Veran Matić (!). Uskoro je Siniša Mali kao gradonačelnik poništio to svoje rešenje, što je značilo povratak na staro. Tih dana je Goran Vesić boravio u Jerusalimu. Razlozi tog putovanja nikada nisu zvanično objašnjeni osim spinovanih informacija da je on u Jad Vašemu ukazao domaćinima na jednu grešku u legendi ispod izvesne fotografije u muzejskoj postavci.

U krugovima bliskim članovima pomenute komisije govorilo se da je AV poželeo da vidi predlog zakona pod izgovorom da je on završio Pravni fakultet. Prema istim izvorima, on je, posle povratka Vesića iz Jerusalima, stvar predao svom sekretaru Nikoli Selakoviću da on to preuzme i predlog zakona uputi u uobičajenu proceduru. Kako taj dokument još nije došao u Narodnu skupštinu, a prošlo je mesec-dva dana, trebalo bi postaviti pitanje u čemu je sada problem. Dobro upućeni pretpostavljaju da je reč o imovinsko-pravnim pitanjima vezanim za određene objekte koji će, prema predlogu zakona, biti u sastavu budućeg Memorijalnog kompleksa.

Na osnovu do sada objavljenih informacija o sadržaju pomenutog zakona, Muzej žrtava genocida bi trebalo da ima priličnu ulogu u organizovanju budućeg kompleksa. To je bio povod da o tom razgovaramo sa njegovim direktorom prof. dr Veljkom Đurićem Mišinom. On je, međutim, odbio razgovor pravdajući se da on, kao direktor, nije zvanično uključen u rad pomenute komisije i da zna koliko i svaki drugi čitalac štampe. Kako je ovo poslednja sedmica pred Uskrs, nije bilo zgodno da zovemo episkopa Jovana. Preostalo nam je da čujemo šta se govori u sivoj zoni o problemu Sajmišta.

Među tim „informacijama“ najčešće se pominje problem imovine objekta koji je namenjen za budući Muzej Holokausta – to je zgrada Spasićeva zadužbina. Posetioci sadašnje teretane i nekadašnjeg restorana ovih dana dobili su poruke od izvesnog Krleta sa pozivom da ponovo dođu u obnovljeni restoran. Prema jednoj od tih poruka, na meniju restorana se nalaze juneći repovi u sosu, škembići, sarmice, butkice u kupusu, roštilj, rolovani škembići u maramici itd. Ponuda je veoma primamljiva za ljubitelje dobrog jela. Ali, ostaje pitanje: Kako će se osećati taj sladokusac kada sazna da je u toj zgradi, u vreme postojanja gestapovskog koncentracionog logora, bila bolnica u kojoj su brojni bolesnici okončavali svoj život, a njihova tela prebacivana u susedni objekat, to jest u mrtvačnicu (u kome je danas takođe restoran sa imenom „So i biber“)!

Sada ostaje ono glavno: Kakve veze imaju pomenuti restorani i njihove gazde sa predlogom zakona o Starom sajmištu! Jedan od odgovora mogao bi se pronaći u odgovoru na pitanje ko je vladao Beogradom kada su pomenuti objekti izdani u zakup od 99 godina! I na kraju mala napomena, korisna u razmišljanju: to pitanje ne sme da postavi nijedan urednik dnevnih novina iz prostog razloga što zna odgovor na pomenuto pitanje!

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Vesić: Staro sajmište biće centar za proučavanje Holokausta …

Veran Matić predstavnik za regionalnu saradnju Komisije za …

Dragan Popović: Staro sajmište je simbol sveopšteg stradanja …