Немачки професор: Осећам бес што је моја домовина учествовала у бомбардовању

Немачки психолог и педагог, професор др Рудолф Хензел, у интервјуу, за „Новости“, истиче да у ову констатацију нико не треба, нити може да сумња. Уочи Међународне конференције, која ће, од 22. до 24. марта, поводом 20 година од НАТО агресије, окупити у Београду домаће и светске стручњаке са намером да свет овај злочиначки акт коначно назове правим именом, наш саговорник, и сам учесник овог скупа, истиче да за истину никад није касно.

* Шта мислите да ли ће је светски моћници икада признати?

– Чланице Алијансе које су одговорне за злочин против човечности оваквих, стравичних размера, неће признати своју кривицу, јер би, у том случају, морале да сносе последице. Биле би дужне да српском народу дају праведну надокнаду. Морале би, такође, за сва времена да одустану од тоталног рата против читавих народа, какав, на пример, годинама воде у Сирији.

* У Србији, кажу онколози, више готово да нема породице без малигног обољења. До данас, ипак, није објављено колико је осиромашеног уранијума употребљено.

– Страшна, поразна информација да трагедија готово да није заобишла ниједну породицу је ван сваког коментара. Учеснице рата ни одмах, по окончању бомбардовања, нису биле спремне да обелодане мете на које су сејани пројектили, нити количину високотоксичне и радиоактивне муниције, просуте над Србијом и Црном Гором, у пролеће 1999. године. Нису на то спремне ни данас. Протраћено је драгоцено време пре свега да се, што пре, започне са специјалним поступцима детоксикације тла. Намера је, очигледна – да одуговлаче да би се истина заташкала, а њихова кривица застарела.

ИЗВИЊЕЊЕ

Зашто немачки народ није био против агресије? – Да тадашња власт није толико манипулисала њиме, мој народ се не би сложио са такозваном акцијом „Милосрдног анђела“. Под директивом ратних злочинаца с обе стране Атлантика, Берлин је емитовао бесрамне лажи, а Немци су их упијали. Желим да се извиним због тога што су војне снаге мог народа, у кооперацији са другим НАТО чланицама, а под диригентском палицом САД, активно учествовале у злочину против човечности и геноциду над српским народом.

* Ви сте се активно укључили у процес тог утврђивања?

– Да, на позив врсног српског онколога, професора Слободана Чикарића. Чиним то са огромним интересовањем и жаром, јер ми савест не дозвољава да се понашам другачије. Посебно због тога што сам припадник једне од нација, која је учествовала у агресији на СРЈ, због чега осећам кривицу и бес. Две пуне деценије после злочиначког акта у коме су страдала и деца, НАТО интервенција мора у целом свету да се назове геноцидом. Надамо се да ћемо постићи и више.

* У Србији од рака оболи двоструко више деце него у остатку континента. Да ли је игде у Европи, икада, намерно проузрокована таква катастрофа?

– Статистика је алармантна. Такав злочин није тенденциозно учињен ни у једној другој европској држави. Наравно да међународна заједница може да предузме конкретне мере, да би се побољшала ситуација, посебно у најтеже погођеним породицама. Њима се мора обезбедити барем посебна медицинска и новчана потпора. Може, затим, да се изврши притисак на НАТО чланице, које су скривиле стравичну људску патњу, да допремају што више савремених апарата и лекова, да шаљу своје стручњаке, уместо што отимају српске. Речју, могла би да се ослободи утицаја осовине САД-НАТО и стави се на страну српског народа.

* Многим својим текстовима осветљавали сте ту тему?

– Поменуо бих, овом приликом, два. „Рат који још није завршен. Србија и накнадно деловање осиромашеног уранијума, употребљеног у САД-НАТО бомбардовању 1999.године“ и „Инерција срца. Психолошке напомене за фаталну људску слабост“. Тим текстовима, желео сам да направим противтежу погубним лажима, извртањима и манипулацијама из пера НАТО, односно, медија у којима Алијанса вуче конце. Српски народ има право на истину, лажи морају да изађу на видело.

* Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић признала је да је НАТО затровао Србију, поменула да би морао да плати одштету. Шта је довело до овог признања?

– То изгледа као половично, увијено признање. Можда и зато што су чланице НАТО под својеврсним притиском, пошто адвокат Срђан Алексић из Ниша тражи одштету за жртве. Госпођа Милић, истовремено, могућу надокнаду штете условљава листом жртава и отварањем дебате. Чему? Списак жртава бомбардовања, ако и не постоји, брзо може да буде сачињен. А, дискусија нема сврху, јер не би донела одговор на питање зашто је геноцид почињен. За њега нема оправдања, нити ће га икада бити.

* Алијанса као да покушава да новом стратегијом поправи скор: само 11 одсто грађана Србије жели да земља уђе у НАТО.

– Српско становништво поуздано зна зашто за њега улазак у НАТО не долази у обзир. Бомбардовање земље високотоксичним, радиоактивним ураном, заједно са свим последицама по здравље људи, животиња и еколошки систем, свакако је један од кључних разлога. Насилно, уз огромне људске и материјалне жртве, једна држава је, на прагу 21. века, уназађена: многобројна радна места у индустријским гранама су преко ноћи угашена, читаве генерације висококвалификованих младих су отишле. Одлив мозгова није случајан. Он је стратегија богатих европских земаља, међу којима је и Немачка. Реч је о додатној пљачки сиромашнијих. На мети тих стратегија су и здравствени системи који буквално колабирају, а привреда, на дуге стазе, губи конкурентност на међународном тржишту. То је опробани метод неоколонијализма.

* Да ли је бомбардовање 1999. године једини разлог?

– Не. ЕУ, НАТО и САД, насилно су одвојиле Космет од Србије и врше екстремни притисак на власт и народ, да признају самопроглашену независност тог дела српске земље. Чињеница да је око 80 одсто становништва у Србији окренуто Русији као братској и заштитничкој сили, такође је разлог.

* Који је мотив да, са толиком приврженошћу српском народу, браните његове интересе?

– Кривац нема имунитет. Људи ће, упркос огромном страдању, моћи полако да почну да траже мир, али само ако буду видели да су починиоци извучени из мрака на светлост дана. Осим тог, кључног разлога, Срби су ми (од 2001. откако сам више сазнао о њима, неке лично упознао и касније оженио Српкињу из лепе Шумадије која је радни век провела у дипломатији), као слободоумни, храбри, гостољубиви људи, прирасли за срце.

* Помињали сте неку врсту личне кривице?

– Те 1999. године сам, нажалост, дозволио да ме завара тадашња владајућа коалиција у Немачкој, на челу са савезним канцеларом Герхардом Шредером, шефом дипломатије Јошком Фишером и ратним министром Рудолфом Шарпингом, кога не могу да назовем министром одбране. Нисам подигао глас против бомбардовања СРЈ. Настојим да ту грешку исправим најактивнијим могућим ангажманом. Учествовао сам у прикупљању материјалне помоћи Србији, објављујем текстове који истину чине доступном немачкој и светској јавности. Трудим се да учиним све што лично могу да би српски народ дочекао правду и да се овакви злочини више нигде у свету не би поновили.

УВРЕДА ЗА ЖРТВЕ

Амбасадор САД у Београду Скот и генерални секретар НАТО Столтенберг тврде да осиромашени уранијум није штетан?

– Својевремено сам, у отвореном писму Столтенбергу поводом његове изјаве („Учинили смо то да бисмо заштитили цивилно становништво и да бисмо спречили даље деловање режима Слободана Милошевића“), написао: „Господине Столтенберг, то је увреда српског народа и ругање жртвама!“ А, колико је осиромашени уранијум штетан по здравље није нешто о чему ова двојица треба да говоре. Експерти су рекли своје, а кривци тог калибра немају намеру да признају да су тровали цео један народ.

Аутор: ИВАНА СТАНОЈЕВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ