Nemac Asperger među topličkim ustanicima

Viktor Asperger je bio rodom iz vojvođanskog zapadnobačkog sela Doroslova u somborskom okrugu koje je tada pripadalo Ugarskoj. Rođen je krajem 19. veka. Kao austrougarski oficir, verovatno niži, tokom vojne službe pao je u nemilost jednog visokog oficira koji ga je sistematski zlostavljao. Dolazi do sukoba i Asperger skoro na smrt prebija ovog oficira. Znajući šta ga čeka po strogim vojnim zakonima Austrougarske monarhije, beži preko Dunava u Srbiju, gde mu je, po njegovoj proceni, bilo najbezbednije s obzirom na stalne zategnute odnose ove dve zemlje. Beži sa nešto novca, najvažnijim ličnim prtljagom i vojnim durbinom, radi osmatranja, od koga se ne razdvaja do kraja svog života i koji mu je kasnije nekoliko puta spasio život. Živi neko vreme u Beogradu radeći razne zanatske poslove, sve dok slučajno na ulici ne sreće svoga suseda iz rodnog sela koji ga prepoznaje. Uplašen da ga ovaj ne prijavi, da ne dođe do njegovog hapšenja i izručenja Austrougarskoj, hitno prodaje sve što ima i beži daleko na jug Srbije. Najpre odlazi do Prokuplja, a potom do Statovca, sela udaljenog od većih gradova. Zapošljava se kao sluga u kafani gazde Radovana Radenkovića u Srednjem Statovcu. Ističe se kao vredan, okretan i pouzdan radnik, pa kao takav, sa izgovorom srpskog sa nemačkim akcentom postaje simpatičan gostima i seljacima. Brzo nalazi prijatelje i bratimi se sa porodicom Petrović iz susednog sela Bogojevca, pa svom prezimenu Asperger dodaje Petrović. Ovde ga i zatiče izbijanje Velikog rata 1914. godine, ali kao stranac nije bio mobilisan.

Nakon srpske golgote tokom 1915. godine, ovaj kraj pada pod bugarsku okupaciju. On deli sudbinu potlačenog srpskog naroda, krije se i beži u šumu sa srpskim mladićima. Kada bugarski teror postaje nepodnošljiv i kada se na Radan planini u selu Mehane pojavljuje Kosta Milovanović Pećanac i Kosta Vojinović, Viktor odlazi kao član statovačke delegacije na dogovor oko dizanja ustanka. Odlazi zajedno sa Milićem i Milisavom Miloševićem, Prodanom Mijajlovićem i Milentijem Stojanovićem.

Kada je buknuo Toplički ustanak, ljudi iz Statovca i okolnih sela se samoorganizuju.

Bio je to skup trećepozivaca iz prethodnih ratova, do golobradih neiskusnih dečaka čiji su očevi pali na bojnom polju ili odstupili ka Solunu. Asperger, kao bivši oficir pomaže u organizaciji njih oko 150. Angažuje se oko obuke svakog pojedinca do stvaranja organizovane vojne jedinice. Nakon izviđanja, razrađen je plan za napad na Žitni Potok, centralno selo sa komunikacijama, gde se nalazilo bugarsko uporište i administrativni centar. Napad je izveden 1. marta 1917. godine i bio je odlično organizovan. Viktor preuzima odgovornost, izuva se, prikrada se i naoružan samo nožem bešumno ubija dva do zuba naoružana bugarska stražara. Svi su zadivljeni njegovim junaštvom i dobijaju dodatni moral za dalju borbu. U ovoj akciji nije bilo žrtava među ustanicima. Zarobljenim bugarskim oružjem ustanici su se dodatno naoružali. Asperger se ističe i u drugoj bici na Pasjači 5. marta 1917, gde je veće bugarsko uporište takođe brzo palo. Poginulo je sedam bugarskih vojnika, ali padaju i prve žrtve među ustanicima u ovoj jedinici. Ginu Statovčani Veličko Mladenović (60 godina), Stojil Kostadinović (40 godina), Veličko Simić (40 god.) i Borisav Rajković (21 god.) iz Žitnog Potoka. Ova jedinica kreće u gonjenje Bugara sve do varošice Bojnika, gde neprijatelju 6. marta 1917. dolazi pomoć iz pravca Leskovca i Niša sa konjicom. Ustanici su opkoljeni, a nakon žestokih borbi slomljen je otpor ove jedinice. Jedan deo ljudi gine, dok su drugi odvedeni u zarobljeništvo iz koga se većina nikada nije vratila. Male grupe, među kojima je bio i Viktor se izvlače iz obruča, beže prema Radan planini i izbegavaju sigurnu smrt.

oko 70 ljudi civila, a u dane 8. i 9. marta 1917. odvode u zarobljeništvo sve muškarce na koje naiđu. Asperger ostaje odmetnut u planini do kraja rata. Povremeno dejstvuje i preživljava sve bugarske hajke jedinica obučenih za borbu protiv gerilaca.

Nakon oslobođenja, Viktor ostaje u ovom selu, ženi se Srpkinjom Milevom, jedan je od najuglednijih ljudi, sposoban zanatlija, najugledniji gost na svim slavama i svadbama i ljudi ga često pitaju za savete. Za svoju slavu bira u znak zahvalnosti Srpsku novu godinu (14. januar) tj. Svetog Vasilija Velikog. Preživeo je i Drugi svetski rat. Iako već u poodmaklim godinama, sklanjao je mladiće iz sela pred okupatorskom vojskom dok opasnost ne prođe. U svome Statovcu i umire sredinom prošlog veka gde je i sahranjen.

Autor: Ljubiša Milošević – Nikola Milošević

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Srce u junaka proteralo okupatora preko Drine

Čovek koji je oslobodio Pančevo

Za pokoj tuđe i spas svoje duše