Nema razlike između USTAŠA i ISIS-a!

Piše: Eduard Limonov

„Recite mi, Eduarde Venijaminoviču, zašto u izveštajima iz Sirije ubijene vidimo uvek bez obuće?“

Stojimo za prazničnim stolom u novom domu moskovskog izdavača, ja sa čašom vina, a moj sagovornik sa čašom mineralne vode.

„Stariji poručnik će vam to bolje od mene objasniti. Poručniče, molim vas objasnite.“ (Poručnik je došao sa mnom, on je veteran iz Čečenije i borio se u Donbasu.)

Poručnik, vrlo rado:

„Zato što se cipele na frontu brzo istroše. Borci su u njima po ceo dan, često i noću. Vi ovde, u Moskvi, u normalnom životu, ne nosite stalno istu obuću? A borac je stalno u istoj. Tamo obuća jedva da sezonu izdrži. Skidaju sa mrtvih, pa šta? Tako je bilo i u Čečeniji.“

Dok odlazim, predaju mi nekoliko francuskih knjiga, poslali mi ih na adresu izdavača.

Kod kuće otvaram uspomene Egona Bergera Jasenovac – logor smrti u Hrvatskoj, i zato idem na spavanje tek u dva ujutro. I prevrćem se u krevetu još dva sata.

JEDNA JEZIVA KNjIGA

Knjiga je strašna, puna samih užasa, puna nemotivisanih brutalnih ubistava, tamo je na svakoj stranici mnogo ubistava. I mnogo fotografija, koje su ustaše – pripadnici hrvatske nacionalističke organizacije koja je preuzela vlast u Hrvatskoj 1941. godine i držala je do 1945 – rado pravile u trenucima mučenja i pogubljenja.

Već na naslovnici nekoliko mladih ustaša seoskom dvoručnom testerom odsecaju glavu srpskom mučeniku.

Čak i naslovi poglavlja odišu stravom koja ledi krv. Jednostavno strašno: Ja pokopavam svog oca, Smrt moga brata.

Ili scena: iz barake za Jevreje Egon posmatra kako iz susedne barake za Srbe ustaše (Berger navodi nekoliko imena: Ljubo Miloš, Modrič, Kožič) tojagama ubijaju Srbe, koje jednog po jednog izvode iz barake.

„Udarac čekićem u glavu lomi lobanju. Ustašama je trebao jedan sat da bi se kod barake pojavilo brdo leševa. Zatim iz barake izlaze veoma mlade ustaše, Hrvati iz Hercegovine, mlađi od četrnaest godina, poslali su ih u Jasenovac da nauče umetnost presecanja grkljana. Svaki od njih nosi odrezani nos, ili jezik, ili uho, i zamotava trofej u maramicu da bi se na povratku u svoje rodno selo pohvalio da je uhvatio partizana.“

Knjiga je prosto jeziva, čak su se i Nemci, pod čijom je zaštitom postojala Nezavisna Država Hrvatska, prema Hrvatima odnosili s neodobravanjem, smatrajući ih neverovatno surovim.

U logoru Jasenovac ubijeno je, obratite pažnju – jedan milion dve stotine hiljada ljudi! To su pre svega Srbi, a onda na strašnom spisku po brojnosti slede Jevreji, zatim Romi.

Strašna sećanja Egona Bergera prvi put su ugledala svetlost 1966. godine, u mojim rukama je reprint iz 2015. godine. Na francuskom jeziku. Međutim, knjiga je zbog nečega štampana u Bugarskoj, za francusku izdavačku kuću Syrtes. Šta, u Francuskoj nije bilo štamparije koja je mogla da štampa knjigu?

Potpuno moguće! Ujedinjena Evropa ne želi da čuje o zverstvima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koja je postala deo Evropske unije. Hrvatskim ubicama nije suđeno u Nirnbergu, mnoge je štitila Katolička crkva.

Pogledao sam rečnik Le Petite Larousse, izdanje 1996. godine: na svih svojih 1.784 stranice nije se našlo mesta za logor Jasenovac, a u članku o Hrvatskoj on se ne pominje.

UJEDINjENI STRAŠĆU ZA UBIJANjE

Rusi sa zadovoljstvom kupuju nekretnine u Hrvatskoj. Nekretnine u toj poetskoj zemlji, zalivenoj neosvećenom krvlju Srba i Jevreja, po svemu sudeći, greju srca momaka poput Garija Kasparova, koji je očito zaboravio da je prezime njegovog oca Vajnštajn.

Sad je vreme je da razmislimo.

Videli smo monstruozne kazne pogubljenja koje su počinili egzekutori Kalifata nad strancima, videli smo kako odsecaju glave Amerikancima, Britancima, Francuzima, Japancima. Ustaše su volele da se fotografišu, a ubice Kalifata vole da se pojave u videu. I sa zadovoljstvom šire dokaze o svojim zločinima po Internetu, za ceo svet.

Da Kalifat uništava hiljade Kurda i Izida, da zarobljene muškarce ubijaju, a žene i decu daju u ropstvo, to znamo. U ropstvo, u našem 21. veku, u ropstvo!

Glave odsecaju konkretno. I snimaju video, za Internet, kako ti se dopada?

Knjiga memoara preživelog Jevrejina iz Jasenovca Egona Bergera izgleda veoma aktuelno u kontekstu zverstava koja se danas događaju na teritoriji Sirije i Iraka.

Koreni i Nezavisne Države Hrvatske i Kalifata su – religiozni.

Hrvati su sa takvom strašću ubijali Srbe i zato što su Srbi pravoslavni, a Hrvati – katolici. Islamski radikali sa istom strašću ubijaju nevernike, u koje Kalifat ubraja i šiitske muslimane, sa istim besom sa kojim su ustaše uništavale Srbe i Jevreje.

Imamo par država monstruma, razdvojenih u vremenu sedamdeset godina.

To je ono što sam hteo da vam prenesem, i nadam se da sam uspeo.

(za Standard.rs preveo: Ž. Nikčević / Svobodnaя pressa )

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

VIDEO – Logori za decu u NDH

Dušan Bursać: Anđeli u paklu

Hijerarhija pakla logora Jasenovac: Krvnici-ubice-koljači i njihovi pomagači