Nema pravde za Ćosićevog spasioca

Sud već dva puta rehabilitovao Marka Bogojevića, tužilaštvo se žali. Solunski borac i nosilac Albanske spomenice, streljan je bez presude. Nemci mu spalili kuću, pomogao partizanima

MARKO Bogojević, predratni učitelj iz sela Medveđa kod Trstenika, za koga se i danas priča da je Dobrici Ćosiću bukvalno spasao glavu kad su ga četnici uhvatili, nikako da, mrtav, dočeka pravdu. Već dva puta ga je Viši sud u Kruševcu rehabilitovao, ali se Više tužilaštvo žalilo i tražilo poništaj presude.

– Deda je bio obrazovan, ugledan čovek, borac iz balkanskih i Prvog svetskog rata, solunac, nosilac Albanske spomenice, Ordena Miloša Obilića i odlikovanja SPC. Kao mali igrao sam se njegovom Karađorđevom zvezdom – kaže Bogojevićev najstariji unuk Ljiljan Topličić, podnosilac zahteva za rehabilitaciju.

Za Bogojevića se još šuška da je Dobrici Ćosiću, zajedno sa još jednim četnikom, poslužio kao književna inspiracija.

– Miroslav je prvo bio skojevac i drugovao sa Ćosićem, ali je na zalaganje dede napustio SKOJ i prešao u lokalne četnike – kaže Ljiljan. – Mada oficir, deda za vreme rata nije zapucao. Nevoljno je prihvatio da u ime Ravnogorskog pokreta, kao ugledni domaćin, bude komandant sreza. Održavao je red, organizovao straže, evakuisao narod kad naiđu Nemci.

OTHRANIO SIROČE

MARKO je imao dva sina, Miroslava i Svetislava. Obojica su se 1944. sa četnicima povukla i izgubio im se trag. Imao je i dve kćerke, Mariju i Jelicu. Posle Prvog svetskog rata othranio je i jednu devojčicu, ratno siroče, koju je posle udao uz miraz. Od svog novca podigao je ceo sprat na školi.

Nemci su mu čak spalili kuću, pa je porodica morala da se preseli u školski stan. Meštani su kasnije svedočili da su okupatori paljevinu proslavili uz muziku u lokalnoj kafani.

– Postoji priznanica da je, samo mesec dana pred streljanje, deda dao novac da se kupi stoka i hrana za partizane i Ruse, toliko je mrzeo Nemce – kaže Markov unuk.

To mu, međutim, nije pomoglo, pa je 3. decembra 1944. uhvaćen, odveden u kruševački zatvor i sledećeg dana streljan i zakopan u čuvenoj masovnoj grobnici na Bagdali. Kad se po selu pročulo da je ubijen, njegovi đaci su u školi upalili sveću, a svi koji su istakli crnu zastavu uhapšeni su. Markova supruga i kćerke, sa još 10 žena i dece, sprovedene su u kafanu, u Trsteniku, gde su tri dana držane bez hrane i vode. Kako su neke od preživelih žena svedočile u dokumentarcu Milana Miletića „U ime naroda“, četvrtog dana su dobili šerpicu pasulja u koju je lokalni komandant pljunuo!

Svedoci u istom filmu potvrdili su da metak nije dotukao Marka Bogojevića, već ga je jedan od egzekutora dokrajčio lopatom. Da bi se opravdalo ubistvo bez suđenja, Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saradnika donela je godinu dana kasnije, 12. novembra 1945, odluku da je Bogojević ratni zločinac. Na dušu mu se stavljaju klanja i prisilne mobilizacije, a svi koji su svedočili protiv njega dobili su njegovu zemlju! Uzeto mu je više od 20 hektara.

Svedoci predlagača rehabilitacije su kasnije na sudu pobili sva ta svedočenja kao lažna, a za neka „klanja“ se ispostavilo da ih je Bogojević „počinio“ sa pomagačima koji su u to vreme već bili ubijeni od nemačke ruke.

Sud je poverovao svedocima i dokazima da je Bogojević ubijen iz političkih razloga i rehabilitovao ga 11. maja ove godine. Više tužilaštvo se žalilo sa obrazloženjem da po zakonu oni koje je sud ili drugi državni organ osudio kao ratne zločince ne mogu biti rehabilitovani!? Nije im značilo ništa što je odluka o ratnom zločinu doneta godinu dana posle streljanja i što je bila isfabrikovana, niti što je Draža Mihailović, iako osuđen iz istih razloga, pravosnažno rehabilitovan iste godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je u julu usvojio žalbu i vratio slučaj na ponovno odlučivanje. Viši sud je i drugi put rehabilitovao Bogojevića 22. oktobra, a tužilaštvo se opet žalilo. Sada se čeka konačna odluka.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Neznanjem guraju Srbe među naciste!

Priča o zabranjenoj ljubavi

Građanski stalež na udaru