Неговање традиција ослободилачких ратова у Соколском друштву Београд X на Вождовцу

Соколско друштво Београд X Вождовац основано је на територији Вождовца. На иницијативу Зденка и Вере  Павић виђенији грађани  Вождовца сазвали су оснивачку скупштину у дворани Основне школе “Вожд Карађорђе” код Аутокоманде. За старешину је изабран Живан Ранковић, а за заменика др Љубомир Олић. За начелника је изабран Зденко Павић, а за начелницу Вера Павић.  Друштво је постало део Савеза Сокола 1.12.1936. а међу члановима је било ђака, студената, занатлија, радника, трговаца и учитеља. Вежбали су у дворани Основне школе “Вожд Карађорђе”. Друштво је славило своју славу  Сретење. На Сретење друштво је одржавало прославе у Вождовачкој цркви Цара Константина и Јелене. Уз прославу одржаване су соколске академије. Друштво је бројало 354 члана. Од тога 86 чланова и чланица, 58 нараштајаца и нараштајки и 210 деце. (1)

Државни лугар Ђорђе Цветковић нашао је на Космају гроб артиљерца-брђанина, који је погинуо у јесен 1914 крај свог топа. Др. Пера Илић, прочелник Соко X Београд-Вождовац, био је пуковски ратни лекар у Првом светском рату. Решио је да у свом родном крају подигне споменик на месту где су нађене кости једног од незнаних јунака. Предложио је Соколском друштву X Београд да  оно подигне споменик као свој завет у  Соколској Петровој петогодишњици. Деветог октобра 1938. на дан смрти краља Александра освећен је споменик и положен у крипту ковчег са костима незнаног Космајског јунака. Кренула је литија из села Кораћице на гроб на Космају. Друга група, после опела над костима чуваним у ковчегу до изградње споменика у Неменикућској цркви, са свечаном пратњом кренула је ка гробници-споменику. После помена одржали су говоре свештеник М. Ракић, подстарешина соколског друштва Бора Јосиповић, др. П. Илић, просветар Милић Мајсторовић и управитељ Неменикућке школе Стојан Милосављевић. На споменику је било уклесано „Српским витезовима изгинулим 1914. год. на Космају у одбрани Србије и изградњи Југославије”, „Захвални Соко X Београд-Вождовац” и „У спомен Петрове петолетнице 1938 год.” (2) Уредништво  „Ратног Поменика” истакло је : „Захвалност је највећи подстрек за нове подвиге. Духовно оживљавање и поштовање палих жртава за своју отаџбину и свој народ, најбоља је гаранција за морално васпитање и данашњице и покољења. Дижимо и оживимо пале жртве ! Дижимо их, јер тек тада имамо права да и ми живимо. Они су пали да ми подигнемо, они су изгинули да ми живимо.” (3) Чланови Соколског друштва Београд X Вождовац учествовали су на X свесоколском слету у Прагу 1938. и на IX слету бугарских Јунака 1939, као и на жупским и покрајинским слетовима у Београду и Скопљу. (4)

На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. Присуствовала су друштва : Београд-Матица, Београд VIII, Београд X, Стара Пазова, Рума, Инђија, Врдник, Сремска Митровица и Панчево. Соколи су у поворци дошли пред манастир, где су присуствовали помену. Због кише од похода на Змајевац ( место зборовања) одустало се. Сабор је отворио Петар Лозјанин. М. Мајсторовић одржао је предавање „Видовданска Мисао”. У име сеоског соколства поздравио је Сабор Ђорђе Јовановић, члан Соколске чете Лешница, који је донео сабљу очувану у Подрињу, а донету са Косова поља после Косовске битке. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (5)  Соколско друштво X Београд је сваке године корпоративно излазило на Космај и у заједници са околним становништвом приређивало помен. Преко 300 сокола и грађана било је присутно 16. јула 1939. на помену. После црквеног обреда у име стрешинства говорио је др. Пера Илић, о значају жртве за народ. У име просветног одбора  говорио је Милић Мајсторовић „О поштовању умрлих предака“. У име жупе Београд говорио је инжењер Света Вучковић, о даривању живота за отаџбину. (6) Соколско друштво Београд X Вождовац  деловало је до Априлског рата 1941.

Аутор: Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Мирослав, Београд, 2007, стр. 82-87;
2. Уредништво, „Подизање и откривање споменика на Космају”, „Ратни Поменик”, Београд, маја 1939, бр. 1, стр. 15, 18;

3. Уредништво,  „Ратни Поменик”, Београд, маја 1939, бр. 1, стр. 20;

4. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Мирослав, Београд, 2007, стр. 86-87; 5. „Соколи у Раваници (Врдник)”, Вести, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8;
5. М.Р.М. „Соколска свечаност на Космају”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8,стр. 98;

Везане вијести:

СОКОЛСКА ПОМОЋ НЕВОЉНИМА

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА

Рад Савез Сокола у духу словенске узаjамности

рад сокола на косову и метохиjи у међуратном периоду

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Недељковић: СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА