Nema nevernih, ateizam je samo kvalifikacija za one koji odbijaju da prihvate religijske postavke, dogme, počev od neupitnosti postojanja boga. Kad čujete „nevernika“ kako objašnjava da je vera izmišljena radi kolektivne kontrole grupa, zajednica i naroda, naglašavajući da je njegov um slobodan, vanreligijski, da ne veruje u boga već u dobrotu, poštenje, ljubav, ljudskost… znajte da isped sebe imate dubokoverujuću osobu. Religioznu ne, verujuću da. Nema suštinske razlike između onoga koji slepo veruje u boga (šta god pod tim podrazumevao) i onoga ko veruje, uzmimo, u bezuslovno poštenje, potpunu ravnopravnost među ljudima.

 Vera je nepojmljiva sila, način komunikacije ljudi sa onostranim, životnim, apsolutnim, bogom, na kraju krajeva. Onome ko u nešto veruje bez zrna sumnje, apsolutno i do kraja, naravno, i bez prisile – ostvariće se. To je pravilo koje nema izuzetke. Neispunjenje željenog samo je dokaz da vera nije bila dovoljno čista, jaka, nepomućena. Tako je od nastanka ljudskog mozga, preko vračeva, druida, šamana, Bude, Jahve, Hrista, Muhameda… do danas. Sve što se čini u nekom verskom obredu, uključujući liturgiju, samo je način da se osnaži vera.

Osnovni problem savremenog hrišćanstva leži u osnovnim postavkama ove religije. Ono što je moglo da bude prihvaćeno – i bilo je prihvaćeno – u pojedinačnoj i kolektivnoj svesti u 5. veku, teško je prihvatljivo današnjem čoveku. Počev od Biblije i jevanđelja. Tu leže najveći izazovi i nesaglediva opasnost za hrišćanstvo. Svake godine oko 800.000 ljudi u Evropi napusti „veru Hristovu“. Malo je poznato u javnosti da je papa Franjo, odmah po preuzimanju prestola Svetoga Petra, tražio od najvećih umova Vatikana da odgovore zbog čega se hrišćanstvo osipa, posebno katoličanstvo, i šta tu može da se uradi.

Isus Hrist je simbol vere i tako ga treba tumačiti, doživljavati. Okolnosti pod kojima je On došao na ovaj svet ne bi trebalo da opterećuju ni verujuće ni ateiste. Isus je svoje učenje postavio na gore spomenutoj veri. Kada je činio čuda, ozdravljivao bolesne, njegova prva rečenica bila je: Da li mi veruješ“. Opšte mesto njegovog učenja je: Neka ti bude po veri tvojoj.

Ove blage dane mi pravoslavni ne smemo da opteretimo teškim pitanjima i dilemama. Ostavimo to teolozima, naše je da verujemo u bolje, lepše, zdravije, bogatije… i ako zaista verujemo, i radimo na tome, ostvariće se. Čuda se događaju svakodnevno. Zar sam život nije čudo? Hrist je bio jedan od retkih koji su pronikli u večnu tajnu kosmosa, u zakon davanja i primanja: „Čini drugima ono što bi voleo da drugi čine tebi.“ Da nas je samo tome naučio, dovoljno je da ga slavimo.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović