Нема неверних, атеизам је само квалификација за оне који одбијају да прихвате религијске поставке, догме, почев од неупитности постојања бога. Кад чујете „неверника“ како објашњава да је вера измишљена ради колективне контроле група, заједница и народа, наглашавајући да је његов ум слободан, ванрелигијски, да не верује у бога већ у доброту, поштење, љубав, људскост… знајте да испед себе имате дубоковерујућу особу. Религиозну не, верујућу да. Нема суштинске разлике између онога који слепо верује у бога (шта год под тим подразумевао) и онога ко верује, узмимо, у безусловно поштење, потпуну равноправност међу људима.

 Вера је непојмљива сила, начин комуникације људи са оностраним, животним, апсолутним, богом, на крају крајева. Ономе ко у нешто верује без зрна сумње, апсолутно и до краја, наравно, и без присиле – оствариће се. То је правило које нема изузетке. Неиспуњење жељеног само је доказ да вера није била довољно чиста, јака, непомућена. Тако је од настанка људског мозга, преко врачева, друида, шамана, Буде, Јахве, Христа, Мухамеда… до данас. Све што се чини у неком верском обреду, укључујући литургију, само је начин да се оснажи вера.

Основни проблем савременог хришћанства лежи у основним поставкама ове религије. Оно што је могло да буде прихваћено – и било је прихваћено – у појединачној и колективној свести у 5. веку, тешко је прихватљиво данашњем човеку. Почев од Библије и јеванђеља. Ту леже највећи изазови и несагледива опасност за хришћанство. Сваке године око 800.000 људи у Европи напусти „веру Христову“. Мало је познато у јавности да је папа Фрањо, одмах по преузимању престола Светога Петра, тражио од највећих умова Ватикана да одговоре због чега се хришћанство осипа, посебно католичанство, и шта ту може да се уради.

Исус Христ је симбол вере и тако га треба тумачити, доживљавати. Околности под којима је Он дошао на овај свет не би требало да оптерећују ни верујуће ни атеисте. Исус је своје учење поставио на горе споменутој вери. Када је чинио чуда, оздрављивао болесне, његова прва реченица била је: Да ли ми верујеш“. Опште место његовог учења је: Нека ти буде по вери твојој.

Ове благе дане ми православни не смемо да оптеретимо тешким питањима и дилемама. Оставимо то теолозима, наше је да верујемо у боље, лепше, здравије, богатије… и ако заиста верујемо, и радимо на томе, оствариће се. Чуда се догађају свакодневно. Зар сам живот није чудо? Христ је био један од ретких који су проникли у вечну тајну космоса, у закон давања и примања: „Чини другима оно што би волео да други чине теби.“ Да нас је само томе научио, довољно је да га славимо.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести: Ратко Дмитровић