Неђо Вуковић из штале гледао убиства

САРАЈЕВО – У селу Колошићи код Високог у jуну 1992. године на прагу куће убиjено jе шест чланова породице Вуковић, а за оваj злочин и 22 године касниjе jош нико ниjе одговарао.

Једини преживjели свjедок злочина Неђо Вуковић испричао jе да jе 20.
jуна 1992. године био скривен у штали, одакле jе гледао убиство маjке,
оца, брата и три рођака.

Успио jе да преживи и прве дане, након што су му убиjени наjближи, провео jе код комшиjе коjи га jе сакривао, пише Бирн.

У исто вриjеме када jе страдала породица Вуковић, у jош jедном селу
височке општине – Хлапчевићима, убиjено jе четворо људи српске
националности.

У истом мjесецу jе око 3.000 мjештана Високог протjерано из своjих домова.

Они коjи нису отишли, углавном су заробљени. Међу њима jе био и Љубан Тешановић, коjи jе малтретиран током заробљеништва.

Након завршетка рата, мали броj мjештана српске националности вратио се у
Високо, а становништво тог краjа већином никада ниjе чуло за злочине
коjе су њихове тадашње комшиjе успjеле да преживе. Док jедни вjеруjу у
могућност суживота, за друге то ниjе могуће.

Неђи Вуковићу су 20. jуна 1992. године у селу Колошићи убиjени маjка
Драгиња, отац Бошко, брат Раjко и његов син Миодраг, те рођаци Јеленко и
Здравко Вуковић.

„Кад jе осванула црна субота, били смо блокирани, а пошто смо били
мањина, нисмо могли нигдjе. У том времену нашег рада, поjења стоке,
дошла jе екипа мени непознатих, маскираних људи. Ушли су у шталу у коjоj
сам се jа приjе тога сакрио, извели оца у двориште“, присjетио се
Вуковић.

Он jе рекао да jе тада његова маjка одмах убиjена на кућном прагу.

„Изишао jе брат из куће, зовнули су га, а за њим jе изишао његов син. У
дворишту мало даље су били рођаци, Здравко и Јеленко. Кад су све окупили
на то мjесто код куће, окружили су их и све постриjељали“, присjетио се
Неђо Вуковић догађаjа коjи jе гледао из непосредне удаљености.

Вуковић jе испричао да су недуго након стриjељања убиjени одвезени
камионом, а он jе остао притаjен у штали. Спас jе пронашао код комшиjе с
коjим jе био дугогодишњи приjатељ.

Код комшиjе се Неђо Вуковић скривао 15 дана и онда jе успио да пређе у
Кисељак, гдjе му jе тромjесечно уточиште пружала породица хрватске
националности.

У селу Хлапчевићи убиjена су jош четири цивила српске националности –
Даница Дамjановић, Душанка Ристић, Славко Дамjановић и Жељко Ристић. Том
приликом су рањени Зоран Дамjановић и Срето Масал.

За таj злочин 2007. године пред Судом БиХ правоснажно jе на 30 година
затвора осуђен Нисет Рамић, некадашњи припадник диверзантске групе
Териториjалне одбране Високо.

Неђиног некадашњег комшиjу Љубана Тешановића рат jе дочекао у викендици
краj Високог, гдjе jе боравио с породицом. Тешановић ниjе отишао са
становништвом српске националности коjе jе масовно напустило таj краj.
Он jе заробљен и више од годину дана проводио jе по затворима у Олову,
Високом и Зеници.

Наjдуже jе био затворен у касарни у Високом.

„Ту jе било малтретирања, свашта jе било. Ту су ме тукли, сломљен ми jе
нос, вилица спуштена, глава ми jе разваљена. Тад кад су ме тукли, читав
зид jе скоро крвав био“, навео jе Тешановић.

Он jе рекао како никада неће заборавити ноћ када су га извели у „котловницу“.

„Дошао jе воjник, младић, повалио ме на чизму и баjонет ми ставио испод
грла. Каже: `Причаj`. Не знам да вам кажем, али ниjе ме тада било страх.
Има нека психа у човjеку, не знам то да обjасним, али кад ме тако
ставио као jагње да ме закоље, мени jе тад свеjедно било“, присjетио се
Тешановић.

Веома се мало мjештана српске националности вратило у Високо.

Неђо Вуковић и Љубан Тешановић живе у Биjељини, у насељу у коjем су досељене углавном породице из височког краjа.

Извор: Независне новине