Nedić bio ratni zarobljenik

Presuda u postupku rehabilitacije premijera iz Drugog svetskog rata do kraja leta. Ako ukinu Uredbu iz 1949, presuda je konačna, u suprotnom – mogućnost žalbe

Milan Nedić je imao samo jednu krivicu: to što je voleo više 100 živih Srba nego jednog mrtvog Nemca. Ovim rečima je advokat Zoran Жivanović okončao završnu reč u postupku rehabilitacije premijera Srbije za vreme Drugog svetskog rata. Time je ujedno završeno i trogodišnje suđenje, a presuda će biti saopštena do kraja leta.

Kako je advokat naveo, Nedić je praktično imao status ratnog zarobljenika do kraja rata. Pod prinudom je čak i izveden iz zemlje, 6. oktobra 1944. u Kicbil, gde mu je bila ograničena sloboda kretanja. Nalazio se na nemačkoj listi za hapšenje, a u dva navrata je odbio da formira vladu, sve dok Nemci nisu zapretili da će pustiti u Srbiju hrvatske, bugarske i mađarske trupe.

Ukoliko odluka Višeg suda u Beogradu bude ukidanje Uredbe FNRJ iz 1949. godine, kojom je kolaboracionistički premijer proglašen za ratnog zločinca, presuda će biti konačna, jer je u pitanju jednostranački postupak. Ako, pak, bude negativna, predlagači imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.

Жivanović je tokom završne reči izneo sve okolnosti od aprilskog rata 1941, pa sve do Nedićeve smrti 1946, zbog kojih smatra da postoje pravni osnovi za sudsku rehabilitaciju. Između ostalog, pre napada Nemačke na Jugoslaviju Nedić je upozoravao da je u pitanju rat velikih sila, i da će naša zemlja, ako bude uvučena, snositi ogromne posledice.

– Nažalost, bio je u pravu. Samo Srbija je imala 200.000 žrtava više nego dve najveće savezničke sile, SAD i Velika Britanija – rekao je Жivanović.

Zastupnik predlagača rehabilitacije insistirao je sve vreme na nepoverenju koje su okupatori gajili prema Nediću, shvatajući ga kao saradnika iz nužde, koji će im “zabiti nož u leđa”. Cenzurisali su mu govore i agenti su ga pratili. U njihovim izveštajima, koje je Arhiv dostavio sudu, vidi se da je pomagao ravnogorske formacije u borbi protiv Nemaca.

Жivanović je naveo da bi gubici srpskog naroda u nemačkim odmazdama bili veći da se Nedić nije prihvatio uloge premijera, kao i da je sprečio kaznene ekspedicije posle pada Užičke republike, da nije bio kriv ni za banjički logor i Staro sajmište.

SUSRET S HITLEROM

Nedić je 1943, prilikom susreta s Hitlerom, tražio ukidanje kvota 100 srpskih glava za jednog ubijenog Nemca, kao i smenu nemačkih generala Majsnera i Nojhauzena. Mada je izgledalo da nije uspeo, obojicu generala je Hitler ubrzo smenio, a kvote odmazde su ukinute, naveo je Жivanović.

Autor: V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Poslednje ročište Nediću

General Milan Nedić: Između izdajnika i „srpske majke …

Nedić ili vatikansko-kominternovski rozarijum mejnstrim …

Nađeni dokazi da je Milan Nedić ubijen! | Jadovno 1941.