Недељковић: Обележавање значајних личности из прошлости у Дубровнику

Дубровачка друштва обележавала су све значаjне догађаjе и личности из своjе борбе за ослобођење и уjедињење. Југословенски академски клуб у Дубровнику поставио jе 1923. спомен-плочу дубровачким добровољцима, палим у борби за ослобођење и уjедињење. (1) Пригодом 20-годишњице смрти Милана Срзентића и кап. Филипа Хаџиjе, Соколско друштво Дубровник приредило им jе 1934. свечани помен са опиjелом у цркви св. Влаха и парастосом у православноj цркви св. Благовештења. (2)

Инициjативом Дубровачког Радничког Друштва и уредништва „Дубровника” октобра 1937. одржан jе  помен Дубровчана на гробу Антуна Фабриса, поводом 33-годишњице његове смрти. Поворка се окупила пред Домом Дубровачког Радничког Друштва. Поворку jе предводила Дубровачка грађанска музика иза коjе су ношена четири вjенца : „Дубровачког Радничког Друштва”, листа „Дубровник”, „Мjесног одбора Југословенске радикалне заjеднице” и „Националног Цавтата”. Иза вjенаца jе ишао барjактар носећи заставу Дубровачког Радничког Друштва, а за барjаком све два и два, преко 300 грађана. Кад jе поворка стигла на гробље, ту jе већ чекало неколико стотина грађана. Дум Андро Мурат прекадио jе гроб у коме почива Фабрис заjедно са дум Иваном каноником Стоjановићем. По свршеним молитвама дум Андро jе истакао у свом говору да jе Фабрис ишао нарочито за тим да се подигне, просвиjетли и на пут истине поведе дубровачки радник. После овога Д.С.П.Д. „Слога” отпjевала jе Мокрањчев „Дњест свjат”. Следили су говори : Ива Шуберта, предсjедника Дубровачког Радничког Друштва, Ника Враголова у име националног Цавтата, Божа Хопе у име листа   „Дубровник” и  Руђера Вучетића коjи се захвалио у име родбине. После говора Д.С.П.Д. „Слога” отпjевала jе „Вjечнаjа памjат”. На краjу музика jе отсвирала посмртни марш. Након тога грађани су се поново сврстали у редове и у поворци предвођени музиком вратили у град (3).

Др. Франо Кулишић, секретар  Матице Српске у Дубровнику и потстароста  дубровачког Српског Сокола „Душан Силни”, умро jе 18. октобра 1915. у                   интернациjи у Волфсегу, у Аустриjи. За Првог балканског рата био jе секретар Одбора за сакупљање прилога Црвеног крста балканских хришћанских народа. (4)  Залагањем  Дубровачког Радничког Друштва посмртни остаци су пренесени 1937. у Дубровник.  Професор београдског универзитета др Хенрих Барић, родом из Дубровника, одазвао се позиву „Дубровачког Радничког Друштва“ да у Дубровнику одржи предавање пригодом преноса земних остатака др. Франа Кулишића из иностранства у његов родни град. Предавање „менталитет jедне дубровачке  генерациjе“ одржано jе 1937.  у свечаноj дворани дубровачког српског  пjевачког друштва „Слога“. Присуствовали су одлични представници jавног живота, радници, студенти, обртници итд. У уводу предавања Барић jе дао уверљиву слику заточеничких логора са баракама „бивших људи” а потом прешао на политички покрет католичких Срба, предратну Српску народну странку на Приморjу и улогу коjу jе у њоj одиграо Дубровник; на творачке снаге Српског покрета код католика на Приморjу, Далмациjи, Дубровнику и Боки Которскоj; на диjело српског национализма у стварању jугословенске идеологиjе у правом смислу те риjечи и на образовање нациjоналне државе изван оквира бивше двоjне монархиjе, а у супротности са државно-правним теориjама коjе су од 70-тих година овладале код претежног диjела Хрвата. У предавању jе истакао улогу предратне Српске народне странке на Приморjу. Истакао jе да су у тоj странци значаjну улогу имали Срби римокатолици. Они су „доказивали да Српство ниjе везано искључиво  с православљем“.  (5)

Паробродом „Карађорђе” у петак 5.новембра 1937. допремљени су посмртни остаци др. Франа Кулишића. Из лађе су га изнели његови другови интернирци. На пристаништу уз чланове породице били су представници опћине и свих националних удружења у Дубровнику те велики броj грађанства. Пригодно украшен камион jе уз пратњу великог броjа аутомобила одвезао мртвачки сандук пут Дубровника. Кад jе стигао на Пиле, поздравила су три пуцња долазак посмртних остатака. Мртвачки ковчег jе био изложен у у сали Соколског Дома у суботу цео дан. Уз ковчег jе стаjала велика слика покоjникова. У недељу понесоше другови из школе и интернациjе ковчег из Соколане и пренели су га у цркву Св. Влаха кроз густи шпалир грађанства и чланова свих националних друштава. Музика jе свирала „Хеj, трубачу!”  Након свршеног црквеног обреда ковчег jе изнесен пред цркву, и ту га прихватише соколи. Први jе говорио др. Антун Буцоњић, подпредсjедник дубровачке опћине, затим Светозар Барбић, председник Матице Српске, па Божо Хопе. У име Сокола говорио jе староста Нино Шутић. У свом говору истакао jе : „Прошао си кроз нашу соколску школу сагориjевања и прегарања и с тога  си био потпуно спреман и сагорио за отаџбину, …” У име Дубровачког Радничког Друштва говорио jе Перо Рељић, школски друг покоjников.  Над гробом говорио jе Влахо Рагуж истакавши : Године 1906 за вриjеме боравка аустриjског престолонасљедника Фердинанда у Дубровнику, био jе у то исто вриjеме у нашем граду и црногорски престолонасљедник Данило. Тада, jедног дана сретнем тебе у друштву са пок. Тонком Зоре и то код Орландова ступа. …Одjедном се поjави jедна кочиjа. У њоj jе био принц Данило. Ти си га издалека препознао …   Ево Данила, хаjде да га кличући поздравимо ! Ти си први кликнуо: Живио! Ми прихватисмо а брзо прихватише и они око нас коjих jе било много. Пратећи тако Данила и кличући му, маса jе све jаче надолазила и придружила се к нама пратећи кола, коjа их jе у jедном трену пограбила и просто носила. Тако jе ишло до градске капиjе, гдjе нам jе манифестациjе пресjекао кордун жандара. Све jе ово са терасе Догане поматрао аустриjски престолонасљедник Фердинанд, коjи jе доживио да му нико од Дубровчана, за циjело вриjеме његова боравка, а ма баш нико ниjе кликнуо ни jедно : Живио ! И ако се jе то пресирало са свих службених страна”. После говора Рагужа Српско пjевачко Друштво „Слога” отпjевало jе „вjечнаjа памjат”, а после тога музика jе свирала посмртни марш. Поворка од преко две хиљаде људи уз свирање маршева вратила се са гробља у Дубровник. (6)

Интернирци, другови др. Франа Кулишића захвалили су се у листу „Дубровник”  Дубровачком Радничком Друштву, а нарочито таjнику друштва Јаши Милославићу, коjи су своjим настоjањем и пожртвованошћу омогућили пренос посмртних остатака др. Франа Кулишића у Дубровник. (7) Приликом преноса и сахране посмртних остатака др. Франа Кулишића приредило jе соколско друштво академиjу. На почетку академиjе командант места, генерал М. Вуковић, предао jе сеоскоj соколскоj чети из Мокошице краљев сребрни виjенац, као награду за првенство коjа jе чета тог дана извоjевала при натjецањима.(8) Поводом преноса посмртних остатака др. Франа Кулишића у листу „Дубровник” обjављен jе чланак Милана Решетара у коме jе писао о своjим контактима са  своjим некадашњим ђаком. Истакао jе да  др. Франо Кулишић ниjе могао да добиjе место суплента у дубровачкоj гимназиjи jер jе био одушевљени Србин. Уместо тога примио се посла да уреди Богишићеву библиотеку у Цавтату.  Изгубивши наду да ће добити место у  дубровачкоj гимназиjи или у архиву, тражио jе и добио место у цетињскоj гимназиjи. Вратио се у Дубровник и постао секретар  дубровачке  Матице Српске. По обjави рата Србиjи био jе ухапшен и одведен са осталима у шибенску тамницу као “политички сумњив”. Држан jе у затвору до 3. 12.1914. као талац, и ако ниjе било никакве тужбе ни истраге против њега. Тог дана он и Луко Бона били су пуштени на “слободу”, али су морали ићи у мало место у горском краjу Горње Аустриjе. Ту су живjели у друштву са Ивом Грисогоном и његовом супругом Невенком Трипаловом.  У интернациjи наставио jе да прима плату од дубровачке Матице Српске. (9)

Перо Гоце-Гучетић био jе као ђак которске гимназиjе  избачен из свих школа монархиjе због увреде ћесара. Преселио се у Београд и ту свршио гимназиjу. За време балканских ратова борио се у редовима црногорске воjске. Заjедно са Јобом, Миџором и другим добровољцима борио се у чети Воjе Танкосића. Прелаз преко Албаниjе уништио му jе здравље.  По препоруци Николе Пашића Гучетић jе послан у Француску на опоравак. Вратио се и 1921. умро у Херцег Новом где jе у то доба радио његов отац. Посмртни остаци пренети су 30 jануара 1938. у Дубровник, у обитељску гробницу на Михаjлу бригом покоjниковог брата Влаха Гоце Гучетића, управитеља Бановинске болнице у Дубровнику. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе да се грађанство Херцег Новог на челу са председником општине Мирком Комненовићем са много искрене сућути, пажње и поштовања, опростило од посмртних остатака ,,овог изгледног предратног омладинца и националисте.” (10)

Одбор за комеморациjу 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића у Дубровнику jе заjедно са одбором у Цавтату приредио комеморациjу 1938. . Председник општине Нико Враголов упутио jе 22 априла 1938. проглас Цавтаћанима у коме се позиваjу да присуствуjу поклону  гробу и споменику пионира Славенског братства. У прогласу се истиче : „Окитите своjе домове, да Цавтат у свечаном руху дочека оваj значаjни дан и дођите братски дочекати поштоваоце драгог намБогишића коjи ће доћи оваj спомен увеличати. Будимо горди и поносни на велике синове наше славне прошлости и на њиховим примjерима изграђуjмо себи сигурну и сретну будућност”. Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су првог маjа 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском“ у Дубровнику да походе и положе виjенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге“ у Дубровнику одржано jе комеморативно вече гдjе jе говорио др. Луjо Бакотић. У Одбору за комеморациjу 30-годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су : Светозар С. Барбић, предсjедник „Матице Српске“; Душан Башић, предсjедник „Јадранске Страже“ у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсjедник „Дубровачке грађанске музике“; др. Ђуро Орлић, предсjедник дубр. срп. пjев. друштва „Слога“; Даница Радовић, предсjедница „Кнегиње Зорке“ у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсjедник „Нове Југославиjе“; Иво Шуберт, предсjедник „Дубровачког радничког друштва“; Нико А. Шутић, старjешина Соколског друштва у Дубровнику; … . Одбор jе 1938. у Дубровнику издао Споменицу дра Валтазара Богишића. (11)   Двадесетогодишњица Уjедињења 1938. у Дубровнику обележена jе постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которскоj 1914/15. : Филипу кап. Хаџиjи, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. После свечаног дефилеа воjске, морнарице, многоброjних чланова „Нове Југославиjе“ и соколских чета са заставама а чете Орашац и са своjом музиком откривена jе свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила, на мjесту одређеном за спомен-плоче. Истовремено са откривањем спомен-плоче положен jе венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300-годишњице његове смрти. (12)

Лист ,,Дубровник” пренео jе из сараjевске ,,Југославенске Поште” осврт у коме се коментарише : ,,Недавни поход гробу незаборавног Антуна Фабриса, па пренос земних остатака пок. др. Франа Кулишића и комеморациjа 30-годишњице смрти пок. Богишића, показали су наjбоље, да jе Дубровник … jеднодушан кад наглашава … своjу улогу у значаjноj предигри нашег народног ослобођења и уjедињења. … А ,Хрвати” коjима може да командуjе брачанин Роко Мишетић, нису никада улазили ни у jедну културну и народну манифестациjу старога Дубровника, jер сва та куферашка посљератна воjска има везе са Дубровником колико и Камчатка са Мљетом. Зато их национални Дубровник ниjе никада ни желио ни позивао да буду удионици у поштовању његових вjековних светиња и великих имена у његовоj историjи.” (13) Лист ,,Дубровник” разматрао jе развоj прилика у Дубровнику после Првог светског рата : ,,Али како су послиjе рата, кроз ова два децениjа шjегли у наш град многи, за праве дубровчане туђа и необична соjа, да се удруже са онима коjи су своjе “патриотске” осjећаjе оставили на вjечно сjећање Дубровнику и Дубровчанима 1914 године”. (14) Хрвати о коjима jе писао лист ,,Дубровник” показали су шта знаjу у НДХ.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене : 

1.  Милан Ж. Живановић, ,,Дубровник у борби за уjедињење 1908-1918“, стр.97, Београд 1962;
2. “Помен соколима-мученицима”, ,,Дубровачка трибуна”, 26 септембра 1934, бр. 263, Дубровник;
3. „Дубровчани на гробу пок. Антуна Фабриса”, бр.39, 23. октобар 1937, „Дубровник“, стр.1;
4.  Никола Тоља, „Дубровачки Срби  католици: истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр. 460;
5. „Предавање у „Слози” професора београдског универзитета,  Др. Хенрика Барића, Дубровчанина”,   стр. 1,2,3, бр.42, „Дубровник”, 13 Новембар  1937, Дубровник; Никола Жутић, „Српство, либерално jугославенство и хрватство у Далмациjи 1918-1941 .“, Љетопис Матице српске у Дубровнику, Зборник радова I, Београд,  2010, стр. 205 ;
6. „Мртви буде успавани Дубровник”, бр.42, „Дубровник”, 13 Новембар  1937, Дубровник, стр. 1,2,3;
7. „Захвала”, „Дубровник”, Дубровник, 13 Новембар  1937, бр. 42, стр. 4;
8. „Академиjа у Соколу”,  „Дубровник”, Дубровник, 13 Новембар  1937, бр. 42, стр. 4;
9. Милан Решетар, „Из писама пок. Франа Кулишића”, „Дубровник”, Дубровник,  24  Децембар 1937, бр.48,  стр. 1,2;

10.  ,,Дубровачке виjести”, „Дубровник”, Дубровник,5 фебруара 1938, бр. 5, стр. 3;

11.  „Цавтаћани !”, „Дубровачке  виjести“, бр. 17, „Дубровник”, 30 април 1938, Дубровник, стр. 3;

12.  „Дубровачке вjести“, стр. 4, бр. 47, 26 новембра 1938; стр. 3, бр. 48, 3 децембра 1938, „Дубровник”;

13.  ,,Колико и Камчатка са Мљетом”, ,,Дубровник“, Дубровник, 21 маjа 1938, бр. 20, стр. 4;

14.  ,,Нова Југославиjа”, ,,Дубровник“, Дубровник, 15 Јануара 1938, бр.2, стр. 2;

Везане виjести:

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику