Недељковић: Национална друштва у Дубровнику од 1934. до 1940.

Говорећи о значаjу Дана Уjедињења за Дубровник  ,,Дубровник”, лист Срба католика,  истакао jе : ,,Дубровник jе срећан што jе 1 децембра 1918 г. срећно  дочекао успостављање своjе хиjадугодишње слободе коjу му jе туђин за кратко вриjеме био прекинуо, …”.   (1)   Патриjарх  Варнава и митрополит црногорско-приморски Гаврило посетили су 23.септембра 1934. Дубровник. О посети : „велико мноштво народа прекрилило простор пред црквом св. Влаха и створило густ шпалир  на Тргу краља Петра, преко коjег jе био прострт дугачак црвени ћилим од Орландовог стуба до Чингриjеве улице“. Пред Орландовим стубом били су међу мноштвом света представници власти и локалних удружења. Патриjарх jе, захваливши на добродошлици и искреноj пажњи старог Дубровника, истакао да због велелепног дочека и поздравног говора градоначелника види част указану Српскоj православноj цркви (2)

Вест о атентату на  краља Александра изазвала jе у Дубровнику запрепашћење. На улицама народ  се  окупљао у групама  интересуjући се за вести. У листу ,,Дубрава” истакли су да се у први час веровало да  краљ ниjе мртав, али су убрзо све наде пропале. Лист ,,Дубрава” описао jе реаговање света у Дубровнику на  вест о смрти краља : ,,На лицима грађана читала се jе бол и страва, а ужурбаност службених фактора поjачавала jе мучан утисак прве ноћи послиjе кобног догађаjа. Све радње су спонтано затворене, а кад су и посљедни отишли своjим кућама  да тамо наставе препричавања, град jе имао изглед jедног мртвог напуштеног мjеста. У jутро приjе сванућа дана започело jе тужно клецање звона. Сви они, коjи су по обичаjу рано устали да буду удионици свакодневног jутарњег живота на Гундулићевоj пољани, стаjали су забезекнути пред тежином догађаjа. … Под утиском страшне трагедиjе живот jе замро. Радње су остале затворене преко циjелог дана. Школска дjеца вратила су се своjим кућама. За час град jе био у строгоj црнини. У излозима трговина изложена jе Краљева слика, овиjена црним велом.” Разарач Дубровник 13 октобра 1934. носећи ковчег убиjеног краља прошао jе између Локрума и Дубровника лаганом вожњом уз саму обалу. Грађанство jе било искупљено на пристаништу и путу из Цавтата.  Лист ,,Дубрава” описао jе последњи збогом Дубровника краљу : ,,Свечану ноћну тишину разбили су опет jецаjи клецаjућих звона. Народ jе истрчао из своjих домова. Плоче, Порпорела, градски мири, Ловриjенац, Градац и Данче врве у то ноћно доба необичним животом. Хиљаде пламсаjућих свjећица и хиљаде jецаjућих срдаца пружаjу величанствено туробан призор. Све стоjи мирно побожно и чека … На хоризонту иза Мркане и Бобаре поjавио се jе разарач … Запловио jе пут Града … Пламенови свиjећица гибаjу се на посљедњи поздрав, а гробном тишином проломи се сузама пригушени поклик ,,Слава Краљу Александру”.(3) Преко хиљаду грађана отпутовало jе из Дубровника посебним паробродом у Сплит, да се тамо поклоне земним остацима краља Александра. (4) Дан пре  краљеве сахране  грађани  су  увече формирали жалобну поворку коjа jе у свечаноj тишини прошла Дубровником и пред Двором одала пошту успомени краља Александра. (5) На дан краљеве сахране одржани су помени у свим црквама. У 10 сати уjутро одржане су задушнице у Столноj цркви. Поред многоброjног народа били су присутни сви представници власти. У средини цркве био jе постављен велики катафалк. Церемониjа jе почела свирањем Бетовеновог марша, коjи jе извео оркестар Дубровачке филхармониjе. Дубровачки бискуп Царевић одржао jе са проповедаонице говор о краљу Александру, истакавши начелно становиште Римокатоличке цркве према овом као и према свим другим атентатима.  Црквени Пjевачки Збор певао jе ,,Помилуj мене Боже”. Пjевачко друштво ,,Дубрава” отпjевало jе Сметанину ,,Слава Теби велеславни Сине”. Следила jе молитва  за младог краља Петра II. Пред црквом jе био постављен звучник тако да jе публика у великом броjу пратила  ван цркве жалобну церемониjу. У 11 сати одржан jе свечани помен у Православноj цркви. За време обреда певао jе мешовити хор Дубровачког  Српског  Пjевачког Друштва ,,Слога”. Истог jутра одржан су помени код муслимана и jевреjа, коjима jе присуствовало много народа.

У 3 сата после подне нашла су се на Пилама сва друштва, уреди, школе и грађанство. Лист ,,Дубрава” истакао jе : ,,Пиле су биле зборно мjесто са коjега jе кренула импозатна поворка, какове Дубровник ниjе видио. Све jе тихо. На свачиjем лицу одржавала се jе туга и озбиљност момента. Сврставање поворке извршено jе без наређења и команде. Њема поворка кретала се jе путем иза града, Александровом те Краља Петра улицом. Небо jе било тмурно. Туробни jесенски дан, са кишом, коjа jе мало касниjе почела падати, стварао jе хармониjу у атмосфери бола, црнине и клецања звона. Поворка jе стигла пред Двор. Огромна маса поклекла jе на знак сирене. Из погнутих глава летjеле су мисли пут Опленца, тамо пут отвореног гроба, коjи jе тог часа примао земне остатке Витешког Краља Александра  I  Уjединитеља. Пет минута шутње прекинули су звукови државне химне. Народ jе устао и разишао се своjим кућама. Дубровник jе на достоjанствен начин одао посљедну почаст своме Витешком Краљу.” (6) Поводом трогодишњице смрти краља Александра у листу ,,Дубровнику” истакнуто jе : ,, … Дозивље нам се у памет наjприjе оно доба, кад jе Витешки Краљ наш као jош сасвим неjако диjете живио год. 1889 за три мjесеца у Гружу и у Дубровнику… кад jе дражешћу своjом и дjетињском милотом очаравао многе Дубровчане и Дубровник. … посjета Дубровнику 27 септембра 1925, и 5 jануара 1929 …  Онаj до краjње мjере дирљиви пролазак у тишини ноћноj на пароброду ,,Дубровнику” мртвог тиjела Витешког Краља испод зидина градских и Ловриjенца; оне многе запаљене воштанице дубоко ражалошћеног народа на Данчама и Порпорели; … Онаj дирљиви моменат народа коjи jе побожно био клекнуо пред нашим ,,Двором” у часу спуштања мртвог тиjела Краља Мученика у гробници на Опленцу; …”.(7)  На састанку грађана  2 новембра 1934. у градскоj виjећници основан jе одбор за подизање споменика краљу Александру у Дубровнику. У Одбору су били почасни предсjедник дубровачки бискуп др. Јосип Царевић; почасни подпредсjедник парох и Арх. намjесник дубровачки Божидар Митровић; председник одбора др. Миће Мичић, начелник општине дубровачке; подпредсjедник  Јово Бравачић; таjник Бранко Хопе; благаjник Нико Шутић, старешина Соколског друштва Дубровник; Мирослав Пилетић, предсjедник Обласног одбора Народне Обране; Кристо Браило, члан Дубровачког Радничког Друштва;  професор Новак Буквић, члан Народне Обране; пуковник Чолак Антић, командант мjеста; др. Милорад Медини; … . (8)

Од Уjедињења 1918. у Дубровнику заjедно су деловала српска и jугословенска друштва насупрот хрватским сепаратистичким удружењима. Део католичких свештеника на све могуће начине подржавао jе хрватска друштва  у Дубровнику. Дубровачки бискуп др. Јосип Мариjа Царевић организовао jе Духовни концерт у Дубровнику ради прибављања средстава за помоћ сиромашнима и незапосленима. Бискуп Царевић  jе позвао само нека друштва на  сарадњу. Међу њима су били Хрватско пjевачко друштво ,,Гундулић” и Пjевачко друштво ,,Дубрава”. Због начина на коjи jе организована акциjа дошло jе до протеста.  У чланку ,,Духовни концерат” у хрватском листу ,,Дубрава” описана jе реакциjа присталица друштава коjа нису позвана. Први протести избили су међу  активним члановима Дубровачке Филхармониjе. У Управи Дубровачке Филхармониjе траjала jе два дана  мучна сjедница. Поднели су оставке предсjедник проф. Луциjан Марчић и др. Звонимир Стоjковић, члан управе Дубровачког Курорхестра. Национална друштва одржала су састанак 7. марта 1935. у Соколани. Проглас коjи jе упућен грађанству као протест што и та друштва ниjесу позвана да суделуjу у акциjи за сиромашне и незапослене потписали су : Југословенско Муслиманско друштво ,,Препород”, Пододбор друштва ,,Кнегиња Зорка”, Савез ратних добровољаца, Удружење резервних официра, Удружење ,,Чуваћемо Југославиjу”, Дубровачко Српско пjевачко друштво ,,Слога”, Дубровачко радничко друштво, Обласни одбор народне обране, Соколско друштво, Удружење четника, Удружење ратних инвалида, Добровољна ватрогасна чета, О.Н.О. ,,Нова Југославиjа”. (9)

Наjброjниjе и наjактивниjе  национално друштаво у Дубровнику било jе Соколско друштво Дубровник. На позив Соколског друштва у Дубровнику упученог 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровоj Петољетки  изврше хумана дjела заветовали  су се : 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2) Х.П.Д. ,,Орjен” настоjаће да уреди путеве и подигне планински дом; 3) Државна Поморска трговачка академиjа узгаjаће ђаке у соколском духу …; 4) Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 5) Женска занатска школа основаће фонд за сиромашну дjецу;  6) Ш.К. Грађански и Ш.К. Велебит одиграће утакмице и приход одредити за фонд Петрове Петољетке; 7) Ватрогасна чета набавиће неке ватрогасне справе, повећати броj извршуjућег чланства и ширити љубав и слогу по начелу  „Брат jе мио коjе вjере био”; 8) Јевреjска вjероисповиjедна општина ће за време петолетке сваке године на 9 октобра одjенути 5 сиромашних ђака сокола. То jе и урадила 1937.; 9)  „Нова  Југославиjа” засадиће 1.000 комада борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II”. По околним селима соколске чете су се заветовале да ће  подизати соколске домове, спомен чесме, споменике. Грађани су давали прилоге за подизање соколских домова. (10)

Хрватска штампа у Дубровнику нападала jе  соколе. У листу ,,Дубрава” обjављена су два чланка о селу потписана са  С.Т. Сељак и Жупљанин. У чланку потписананом са  С.Т. Сељак у листу ,,Дубрава” истиче се : ,, … Данас jе на селу и учитељу и начелнику, па чак и некоjем жупнику … прва брига, да се подигне коjи дом за гимнастику, све то на терет jадног села и сељачких жуљева, а за школу мало се даjе. … Догађа се чак и то, ако jе ђак добар и добро учи читати, писати и рачунати, али ако ниjе добар акробата на пречки, да добива други ред.” (11) И ако се у чланку нигде не помињу соколи ниjе тешко закључити да се говори о њима.

Банска управа Зетске бановине на Цетињу решила jе 4. 11. 1935. да раздели сељацима саднице воћа и агрума (наранче, мандарине и лимуни) у пола цене, за седмицу садње воћа. Своjу одлуку jе расписала као хитну среским начелништвима, а они општинама и соколским четама.  Лист ,,Дубрава” обjавио jе допис jедног  сељака коjи се потписао као Жупљанин  и коjи се жалио да док jе Соколска чета у Млинима била обавештена сељаци нису добили никакво обавештење. Чувши за ту поделу неки су се обраћали свом сеоском главару, да ли има и за сељаке, али jе оваj 27. 11.1935. добио глас од општине, да jе од 1 до 8.12.1935. недеља садње воћа, и да се саднице добиjаjу из Банских расадника. Од сељака се нико ниjе користио садницама. Писац чланка jе истакао да су у редовима  соколске чете у Млинима људи претежно других звања коjи немаjу поjма о узгаjању воћа. (12)

Дубровачко Српско Пjевачко Друштво „Слога” прослављало jе сваке године своjу славу Светог Саву.  План прославе обjављен jе 1939. у листу ,,Дубровник”. У цркви мешовити хор „Слоге” извео jе литургиjу Чаjковског. У друштвеним просториjама у присуству чланова и њихових породица, представника власти и корпорациjа сечен jе славски колач уз кратак пригодни програм. Увече се одржавао свечани светосавски бал са концертом у просториjама хотела Империjала. Формиран jе нарочити одбор дубровачке младости коjи се бринуо о успеху светосавске забаве. (13)  Национална друштва настоjала су да зближе католике и православне  заjедничким радом у друштвима и заjедничким прославама. Лист Срба католика  ,,Дубровник” истицао jе за прославу Светог Саве : ,,У Дубровнику jе увиjек био обичаj да и православци и католици, нарочито омладина, прославе таj дан заjеднички. И то jе било под Аустриjом, коjа jе зна се са каквом ,,симпатиjом” гледала на те манифестациjе; али их ипак ниjе никад забрањивала. Од ослобођења, невjероватно али истинито, католичкоj школскоj омладини забрањуjе се присуствовање прослави Св. Саве, коjа се осим црквеног диjела, састоjи у предавању о Св. Сави у школи, и скромноj вечерњоj забави у друштвеним локалима.” (14)

На ђурђевдански уранак у Лапад 1939. у 5 сати изашли су воjска, соколи, омладина и чланови свих националних друштава. Вратили су се у град са  музиком на челу. На вест о смрти проф. Павла Поповића сва национално-културна друштва у Дубровнику извjестила су у знак жалости црне заставе  и ожалошћеноj родбини упутила телеграме саучешћа. Србе Дубровчане на сахрани заступао jе проф. Павле Стевановић коjи jе у њихово име положио венац са натписом : великом приjатељу Срби Дубровчани. Матицу српску у Дубровнику заступао jе др. Ћоровић.  Сва национална друштва известила су црне заставе на годишњицу атентата на краља Александра  9 октобра 1939. У православноj цркви св. Благовештења одржан jе парастос за покоj душе краља Александра. Чинодеjствовала су четири свештеника, а преко опиjела одговарао jе мjешовити хор Д.С.П.Д.,,Слога”. Црква jе била препуна народа. Увече jе одржана свечана комеморациjа у соколани. (15)

Поводом почетка преговора између Драгише Цветковића и Влатка Мачека Соколи града Дубровника и околине упутили су представку 24. маjа 1939. у коjоj се истиче: „Дубровник са своjим херцеговачким залеђем чини jедну нераздвоjну географску, економску па и стратешку цjелину. Отцjепљење Дубровника од његовог природног залеђа и припаjање ма каквоj интересноj сфери, значило би економску смрт овог поноса Југославиjе”. Соколи Дубровника су, због тога, искључивали сваку могућност прихватања предлога В. Мачека у погледу Дубровника и дубровачког среза, уопште, териториjе од Неретве према jугу. (16)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске  бановине  и  додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима свих оних коjе су сматрали противницима независне Хрватске. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Наjновиjи развоj прилика … метнуо jе  Дубровник у веома неприродан географски положаj, коjи га jе довео у везу са оним краjевима, са коjима никада ниjе имао, ама баш ништа, заjедничког. Дошавши у такав положаj, он jе сада изложен немилим, безразложним а често до невjероватности тешким ударцима коjи без милости погађаjу, без разлике имена, све родољубне елементе у њему. У тако тешким приликама морамо да водимо борбу и да узимљемо у заштиту национални елеменат у  Дубровнику, коjему се супроставља  повампирени дух из 1914 године.” (17)

Приликом обележавања годишњице ослобођења Дубровника 13. новембра 1939. Одбор дубровачких  националних и културних удружења упутио jе проглас : ,,Дубровчани, Заслугом ,,одговорних” и ,,неодговорних” већ више од два децениjа ставља се у искушење ваша вjера у наjвеће и неприкосновене светиње Отачбине, традициjе и идеjне вредности на коjима су ваши очеви изградили словински култ – огледало душе старог културног и слободног Дубровника. Али као што ни силна ћесарска власт у пришлости, ни црне побожне жеље коjе су jоj неограничено служиле, ниjесу успjевале да у вама убиjу Вjеру и достоjанство слободних грађана – тако ни савремене невоље неће успjети да вас ,,асимилираjу” по жељама, коjе су вам увjек биле туђе. Ви сте кроз дугу предратну и поратну хисториjу више пута jасно показали, да знате остати господари своjе воље; … и задржати достоjанствен став према свакому и према свакоj сувишноj повици и претњи. Даjући свакоме своjе … ви сте двадесет година редом, на 13 новембра, jавно манифестовали признање и захвалност Белим Орловима, синовима мале предкумановске Србиjе, за све што су дали за наш стари словински идеал, остављаjући кости по крвавим клисурама читавог Балкана. “Дубровчани, Претставници свих дубровачких  културних и  националних установа, коjи вам упућуjу ову поруку, позивљу вас, да и ове године поновите манифестациjу поштења и достоjанства. У границама онога што вам jе данас допуштено, одужите се борцима у коjе смо вjеровали и у коjе данас вjеруjемо, jер су били велики у прегарању и умирању за слободу и jединство нашега народа. Ниjе важно хоће ли та наша манифестациjа проћи кроз градске улице. Довољно jе да прође кроз наше душе и да нико више не буде у сумњи да смо уз сва искушења и понижења остали вjерни идеалима наjjачих и наjсветлиjих имена у хисториjи старог и слободног Словинског Дубровника. ..”.(18)

Загребачки  лист „Обзор” пренео jе вест „Дубровника” да jе из Дубровника иселило преко 1.000 „нашег православног елемента”. „Дубровник” jе истакао : „али „Обзор” ниjе употпунио ту нашу тврдњу, ниjе навео узрок зашто су се ти људи иселили, па ако наша тврдња не одговара истини, да нас прекори, а ако jе тачна, да осуди оне коjи су виновници овога несносног стања у Дубровнику.“(19)

Упркос прогонима Савjет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославиjа”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио jе годишњицу  ослобођења  свог  града  13 новембар 1940.  Лист  jе  констатовао  да  док  су  српска  и  jугословенска  друштва  истакла  државне  заставе  „као  преставници  истинског  и  правог  Дубровника – Опћина  и  хрватска  удружења  тог  дана  давали  су  изглед  потпуно  jеднак  свим   XIII новембра  у  бившоj  Аустриjи.” (20)

Да би помогли рад Дубровачке Грађанске Музике дубровачка национална удружења приредила су 9. марта 1940. у хотелу Империал забаву са игранком. У фонд Музике приложио jе Душан Траживук 100 динара а Антун Нардели и Душан Бабић по 50 динара. (21)

Скромна прослава Дана Уjедињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена jе на свечаност приређену у Соколани. У просториjама сокола на првом спрату Спонзе одржаване су приредбе и предавања. Лист „Дубровник“ писао jе о прослави: „Друштвима коjа би се усудила да не послушаjу …..г. шеф полициjе запретио jе употребом силе и хапшењем чланова управе. … Пред вратима свих зграда у коjима се налазе нациjонална друштва стаjало jе на дан Уjедињења по два и три полицаjца у униформи или без ње. … Посебну пажњу привлачила jе силуета jедног бившег ц. к. полициjског агента коjи jе под сводовима Спонзе броjио и контролисао учеснике на свечаноj сjедници Соколског друштва, таман онако и са оног мjеста, са коjега нас jе контролисао 1912. године, … Двадесет корачаjа од бив. ц. к. агента у служби данашње полициjе – видjели смо три млада човjека; … На лицу и у очима могао си им jасно прочитати, да врше онаj исти посао, коjега jе тога часа вршио бив. ц. к. полициjски агент, те са различитом дужности, да о ономе што су видjели реферишу некому другому, коjи води рачуна о онима коjе страх и персекуциjе jош ниjесу извукле из Соколане и круга националног Дубровника.”(22) По подацима из књиге „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, на подручjу дубровачке општине после успоставе Бановине Хрватске обуставиле су делатност „Српско хумано друштво „Књегиња Зорка“ и Српска народна женска задруга. (23)

Од Уjедињења 1918. у Дубровнику су  заjедно деловала српска и jугословенска друштва као национална друштва насупрот удружењима хрватских сепаратиста.  Друштва су окупљала Србе како римокатоличке тако и православне и муслиманске вере. Деловала су поjединачно за оно зашто су основана  и заjедно када су заjеднички наступали на разним манифестациjама или када jе требала помоћ другом друштву око просториjа.  Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске  бановине  и   додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима свих оних коjе су сматрали противницима независне Хрватске.  Национална друштва су збила редове, помагала jедна другом и основала Савjет дубровачких културних и националних установа. Савjет jе наставио да организуjе прославе упркос сметњама и забранама власти ХСС у Бановини Хрватскоj.

Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. ,,Да се разумиjемо”, ,,Дубровник”, Дубровник, 16 децембра 1939, бр. 50, стр.2;

2.Вељко Ђурић Мишина, „Варнава–патриjарх српски”,стр.121,Београд,Савиндан 2009;

3. ,,Дубровник jе на достоjан начин одао посљедњу почаст своме Витешком Краљу”, ,,Посљедњи збогом Дубровника”, ,,Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр. 1, 2;

4.,,Комеморативна сjедница Градског поглаварства”, ,,Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр.2;

5. Градска хроника,  ,,Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр.2;

6. ,,Дубровник jе на достоjан начин одао посљедњу почаст своме Витешком Краљу”, ,,Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр. 2;

7. ,,Тужна трогодишњица трагичне смрти”, „Дубровник”, Дубровник, 9 Октобар 1937, бр. 37,  стр. 1;

8. ,,Оснутак дубровачког одбора за подизање споменика благопок. Витешком Краљу Александру I. Уjединитељу”, ,,Дубрава”, Дубровник, 17 студеног 1934 године, Год. II, бр. 19, стр. 1,3;

9. ,,Духовни концерат”, ,,Дубрава”, Дубровник, 15 ожуjка 1935, бр. 25, стр. 1;

10. „Петрова Петољетка у друштвима и установама”,  „Дубровник”, Дубровник,     23. Октобар 1937, бр. 39, стр. 4;

11. С.Т. сељак, ,,Наше село и просвjета”, ,,Дубрава”, Дубровник, 28 вељаче 1935, бр. 24, стр.3;

12. Жупљанин, ,,Кроз нашу околицу”, ,,Дубрава”, Дубровник, на Бадњи дан 1935, бр. 43, стр.12;

13.,,Светосавска забава”, ,,Дубровник”, Дубровник, 21 jануара 1939, бр.3, стр.3,4;

14. ,,Доље са предрасудама”, ,,Дубровник”, Дубровник, 30 децембра 1939, бр. 52, стр. 1;

15. ,,Ђурђевдански уранак”, „Дубровник”, Дубровник, 6 маjа 1939, бр. 18, стр. 4; ,,Жалост за пок. проф. Павлом Поповићем”, „Дубровник”, Дубровник, 10 jуна 1939, бр. 23, стр.4; ,,9 октобра”,  „Дубровник”, Дубровник, бр. 41, стр.4;

16. Никола Жутић, „Соколи“,  Београд 1991, стр. 231;

17. ,,Нашим поштованим претплатницима и приjатељима”, ,,Дубровник”, Дубровник, 30 децембра 1939, бр. 52, стр. 4;

18.,,Проглас на Дубровчане”, „Дубровник”, Дубровник, 25 новембра 1939, бр.47, стр. 4;

19. „Једно обjашњење”, „Дубровник”, 12 октобра 1940, бр.40, Бокешка штампариjа, Котор-Дубровник, стр. 3;

20. „Кроз град и предграђе”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 16.новембра 1940, бр.45, стр.3 – 4;

21. ,,У корист наше музике”, „Дубровник”,2 марта 1940, бр. 9, Дубровник, стр.4;

22.”Мозаик данашњице”,”Дубровник”, Котор-Дубровник, 14 децембра 1940,  бр. 49,  стр. 3-4;

23. Душан Пленча, „Однос грађанских политичких структура Дубровника према борби за национално ослобођење и социjални преображаj (1941-1945)” „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1050;

Везане виjести:

НЕДЕЉКОВИЋ ДУБРОВАЧКИ СРБИ У 19. ВЕКУ

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику