Нећак: Kоме смета удружење грађана „Јадовно 1941.“?

Напасти „Јадовно 1941.“ за антисемитизам, покушати да се оспори па чак и онемогући његов прекопотребан и друштвено користан рад, је штетно.

Управо читам литературу и доступну документацију и истражујем, идеолошки задату, десетинама година систематски спровођену, неморалну праксу потискивања сећања на Холокауст у Србији.

Потискивање сећања на Холокауст је исто што и негирање Холокауста. У многим цивилизованим земљама је то кривично дело – злочин.

Код нас то није.

Али и код нас многи људи који су усвојили моралне вредности, који поштују жртву, без обзира на њену националну или верску припадност, који прихватају културу сећања као цивилизацијску тековину, противе се прекрајању историјских чињеница.

Нажалост, не ради се само о Холокаусту. Ни после безмало пуних осам деценија још увек пребројавамо српске жртве које су страдале у систему логора Јасеновац. Да ли нисмо желели да сазнамо праву истину, да ли нисмо смели или нисмо умели, бог ће га знати?

Али је то наша срамота.

Морамо схватити и прихватити да су Покољ и Холокауст део наше заједничке трагичне историје.

А када се група грађана предвођена др Душаном Басташићем одлучила да отргне од заборава страдања Срба у НДХ, да не дозволи да жртве буду само бројке, да персонализују што је могуће већи број страдалих мученика, да сакупе, обраде, уреде и објаве сведочења, материјалне доказе и неопходне и важне архиве појединаца, и све то оставе државним институцијама ради верификације и даље употребе, са јединим циљем да жртве не буду заборављене, да нам истина постане доступна, некоме је засметало „Јадовно 41“.

Неко је „Јадовно 1941.“ оптужио за антисемитизам.

Антисемитизам је друштвена опасност и друштво да би сачувало себе мора се успротивити антисемитизму. Свакако да на сваку појаву антисемитизма треба реаговати. Антисемитизам се мора оспоравати, мора се указати на његову неутемељеност, штетност, погубност на њега као извор мржње засноване на предрасудама и примитивизму.

Свакако, и када је реч о удружењу грађана „Јадовно 1941.“ мора се реаговати, и сам сам то чинио, добронамерно и искрено, када се за то указала потреба.

Али једно је критиковати антисемитизам, указати на неутемељеност, на изворе и последице, а друго је користи критику антисемитских појава за етикетирање других, за инсинуације и лични обрачун.

Напасти „Јадовно 1941.“ за антисемитизам, покушати да се оспори па чак и онемогући његов, као што сам већ навео, прекопотребан и друштвено користан рад, је штетно.

А та актуелна „критика“ посматрано кроз призму антисемитизма је неприхватљива, као уосталом и свака злоупотреба борбе против антисемитизма.

Не похвалити користан рад и не навести ни једну успешну и позитивну активност „Јадовно 1941.“, којих је било много, а оптуживати га за антисемитизам је злонамерно, не прихватљиво деловање које указује на праве намере.

У недостатку материјала за напад на „Јадовно 1941.“ покушава се да се блати др Душан Басташић, као и потпуно неосновано и неумесно чланови његове уже породице. Стварно недопустиво разрачунавање у једном цивилизованом друштву.

Јасно је да такво понашање нема никакве везе са оправданом борбом против антисемитизма.

Укажимо на све евентуалне грешке у раду, али подржимо све позитивне напоре и намере „Јадовно 1941“.

У недавним годинама које су за нама, антисемитизам је у порасту. То је уобичајено да кад год су друштва у било каквој кризи антисемитизам буја. И било би корисно да се свака појава антисемитизма региструје, да се на њу реагује у складу са усвојеном декларацијом I.H.R.A.

Морамо схватити и прихватити да су Покољ, геноцид над Србима почињен од стране Независне државе Хрватске и Холокауст део наше заједничке трагичне историје.

Неопходно је да себе уверимо да заједно морамо учинити све што је у нашој моћи, да у складу са културом сећања, своје страдале отргнемо од недопустивог заборава. Морамо уклонити све идеолошке, националистичке, па и „приватне“ разлоге који настоје да нас спрече у тој светој обавези.

Укажимо на све евентуалне грешке у раду, али подржимо све позитивне напоре и намере „Јадовно 1941“.

Аутор: Александар Саша Нећак

Од истог аутора:

Нећак: Нико нема право да оспорава усвојену одредницу “Покољ”

Нећак: Култура сећања овде не станује

Александар Саша Нећак: Поднео сам оставку због ставова …

Александар Нећак: СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО | Јадовно 1941.

Александар Нећак: Сведок сам прећутног гаjења заборава према деловима наше трагичне историjе

Александар Нећак: „Завештање“ – филм као споменик | Јадовно …