Ne treba da ćutimo pred Evropom, Tramp šansa i za nas

Prof. dr Dragan Stanić predsednik Matice srpske o geopolitičkom trenutku i našoj zemlji u njemu, srpskom traganju za verom u sebe, instituciji na čijem je čelu…

Kroz minule decenije, tegobne i dramatične, Srbi su delimično izgubili nacionalno samopoštovanje, veru u sopstvene vrednosti i tradiciju, ali poslednjih godina uočljivo je da mnogo hrabrije razmišljamo o sebi samima. Počeli smo da definišemo naš nacionalni interes i da brinemo o specifičnostima sopstvenog razvoja. To je spor i težak proces, no trebalo bi, najzad, da nas dovede do konsenzusa o elementarnim nacionalnim vrednostima. Do svesti o celovitosti i jedinstvu.

Ovako prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, ocenjuje, za „Novosti“, aktuelni geopolitički trenutak i Srbiju u njemu. Uz opasku da mudri narodi uče iz sopstvene prošlosti, Stanić veli da su nam pouku o slozi, daleke 1826, ostavila i šestorica trgovaca, jedan pesnik i advokat iz Pešte, kada su, prepoznavši važnost tadašnjeg geopolitičkog trenutka, osnovali Maticu srpsku, prvu književnu, naučnu i kulturnu instituciju u Srba.

* Jesmo li danas svesni šta je u ovom trenutku naš strateški interes?

– Politički i geopolitički posmatrano, moramo jasno definisati svoju poziciju. Imam utisak da poslednjih godina to, zaista, uspeva da se uradi na dobar način, a podrazumeva šire opredeljenje „i Evropa, i Rusija, i Kina, i ostatak sveta“. Treba participirati u Evropskoj zajednici koliko god je to moguće i koliko to ne ugrožava naše elementarne interese. Takođe, treba imati otvorene odnose prema svima onima koji će dobrom voljom, spremnošću na saradnju, pa i svojim kapitalom iskazivati želju za saradnjom. Uz, dakako, osnovni uslov da poštuju nas i naše interese. Nemamo mi razloga za komplekse niže vrednosti. Mi stojimo rame uz rame sa drugim evropskim narodima: u ponečem smo nešto slabiji, u ponečem i nešto bolji od drugih, ali se razlikujemo prevashodno specifičnošću svoje istorije i činjenicom da nam nedostaju linije kontinuiranog, mirnog razvoja u dugom vremenskom periodu. Bilo je perioda kada nismo imali svoju državu, bilo je perioda kada se naša država otuđila od sopstvenog naroda, a u tom vakuumu izgubili smo samopoštovanje, koje nam manjka i danas.

NEGRIŠORAC NE SPAVA

* VAŠE zbirke pesama, objavljene pod pseudonimom Ivan Negrišorac, ovenčane su vrednim nagradama. Da li se pesnik povukao u ilegalu? – Bez pisanja ne mogu i neću, uprkos svim obavezama. Uspevam da nađem neku meru jer je pesnička inspiracija u meni još uvek veoma jaka. Prošle godine objavljena mi je knjiga „Matični mleč“, koja je u celini posvećena Matici srpskoj. Napisao sam poemu u kojoj su mi pozajmili svoje glasove najznačajniji ljudi u istoriji Matice. Oni su mi „govorili“ kako valja videti srpsku kulturu.

* Aktuelna politika „i Evropa i Rusija“ ima mnogo pobornika, ali i protivnika u našoj zemlji…

– Politika „i Evropa i Rusija“, ali „i Evropa i ceo svet“, u našem slučaju je jedino ispravna. Nama je Evropska zajednica odavno poslala jasan signal da u osnovi ne želi da vodi računa o srpskom nacionalnom interesu. Istovremeno, i te kako vodi računa o nacionalnim interesima drugih naroda oko nas. Uprkos tome, pred Evropom ne treba ćutati i, na svu sreću, danas naši politički predstavnici ne ćute. Ne kažem da se to uvek čini na najbolji i najartikulisaniji način, ali se ne prećutkuju realna oštećenja naših interesa.

* Koliko nam je bila jasna slika našeg nacionalnog interesa devedesetih i u periodu tranzicije?

– Bilo je neophodno da u period tranzicije uđemo sa jasnim strateškim opredeljenjem šta i kako treba da činimo u političkim lomovima koji su usledili. Mi, međutim, znamo koliko smo lutali od propasti socijalističke Jugoslavije do danas. U taj proces Srbi su ušli sa pričom očuvanja federacije, uprkos očiglednoj odluci zapadnih sila da tu državu treba demontirati. Da smo odmah krenuli u srpsku alternativu, čini mi se da bi bilo mnogo manje stradanja i žrtava.

* Hoćemo li na tom iskustvu biti mudriji sada, kada se nazire da svet sa Trampom neće biti više isti?

– Sa „bregzitom“ i pobedom Trampa u SAD dešavaju se veoma krupne stvari. Ovo su, naime, veoma jasni signali da se zapadni svet i NATO umorio od uloge svetskog policajca, te da je shvatio da porast snage Rusije, Kine, Indije i drugih zemlja sveta zahteva prekomponovanje odnosa snaga u svetu. Sada se otvaraju perspektive za mnoge, do sada nezamislive geopolitičke procese, pa mi moramo shvatiti da ovo jeste jedinstvena šansa i za nas, Srbe. Događaje koji nam predstoje moramo dočekati znatno spremniji nego što smo dočekali raspad bloka socijalističkih zemalja i ulazak u period tranzicije.

* Kakve se perspektive u tom kontekstu otvaraju za nas?

– Za nas, Srbe, tu se otvaraju neke sasvim nove, dragocene perspektive. Ukoliko budemo dovoljno geopolitički mudri, dobro organizovani i praktično efikasni, mi se kao narod možemo izboriti za jednu sasvim novu, drugačiju i bolju međunarodnu poziciju. Sada je trenutak da se ujedinimo oko definisanja strateške pozicije celog srpskog naroda i određenja niza taktičkih postupaka o tome kako ostvariti globalne ciljeve. Pred nama su, stoga, veoma krupni zadaci nacionalnog pomirenja, koje nikada u punom smislu nije izvedeno.

SKROMNOST – NAŠA VRLINA

* U DRUGOM mandatu Matičin ste predsednik, uporedo i univerzitetski profesor i književnik, a neretko vas Novosađani sreću na stajalištu dok čekate autobus…
– Skromnost je karakteristika koja krasi Maticu srpsku.Svi predsednici koje sam imao čast da poznajem – Boško Petrović, Živan Milisavac, Božidar Kovaček, Čedomir Popov – bili su ljudi visoke kreativnosti i inteligencije, poštenja i požrtvovanja, a istovremeno veoma tolerantni, skromni i nenametljivi. Ta činjenica obavezuje sve one koji će doći posle ovih velikana srpske kulture.

* Kako bi trebalo da bude definisana naša kulturološka strategija?

– Izuzetno je važno da definišemo svoju poziciju u kulturološkom smislu u svetu globalizacije. Bez pune nacionalne samosvesti nećemo umeti da participiramo u svim ovim globalizacionim procesima. Zato je neophodno da imamo razvijenu svest o svim vrednostima koje su već stvorene u srpskoj kulturi, potom, da imamo snažan, otvoren pogled u budućnost, sa spremnošću da ulazimo u raznovrsne razvojne procese, da umemo slobodno da komuniciramo sa drugim kulturama i da u takvim dinamičkim relacijama iz samih sebe izvlačimo stvaralački maksimum.

* Kakva je uloga Matice srpske u takvoj strategiji kulture?

– Mi u Matici smo to – tiho, bez velikih reči, ali sa nedvosmislenom praksom – definisali kao izuzetno važan zadatak na utvrđivanju pune srpske kulturološke samosvesti, na odbranu svih kulturoloških specifičnosti u domenu jezika, pisma, književnosti, umetnosti, nauke… Matica, zajedno sa SANU, univerzitetima i ostalim institucijama, mora da radi na očuvanju svih činilaca koje grade naš identitet. Ali, istovremeno, mi moramo da radimo i na neprestanom dinamizmu naših razvojnih potencijala, te da uporno otkrivamo ne samo šta smo sve kao kultura bili, nego i šta sve možemo da budemo.

* S druge strane, Matica ima vrlo otvoren odnos prema drugim kulturama…

– Ta razmena informacija je nama i te kako potrebna. Takvim stavom Matica doprinosi da ne postanemo nekakva ksenofobična zajednica zastrašena pred drugim kulturama. Mi ne samo da se ne plašimo intenzivne komunikacije sa drugima, nego i otvoreno idemo u susret takvim događajima. Sa Rusima već imamo izgrađene odnose (Slavistički institut Ruske akademije nauka), sa Česima (Matica moravska) i Slovacima takođe (Matica slovačka), sa Slovencima to gradimo (Matica slovenačka), iz štampe upravo izlaze zbornici radova o srpsko-engleskim odnosima, a u narednom periodu poradićemo na istraživanju srpsko-francuskih, srpsko-nemačkih, srpsko-indijskih i drugih kulturoloških odnosa.

* Neke od tih vrednosti, poput Srpske enciklopedije i časopisa „Letopis“, morali ste, nažalost, da branite na domaćem terenu, od bivših ministara, Đelića i Tasovca…

– Nažalost, pomenuti prethodni ministri deklarisali su svoju nameru da deluju destruktivno u odnosu na neke strateške prioritete srpske kulture i nauke. Takav jedan prioritet je, svakako, „Letopis Matice srpske“, koji izlazi od 1824. godine, gotovo bez prekida, pa u tom pogledu predstavlja svetski unikatan fenomen. I umesto da ministar kulture, predsednik Matice i urednik „Letopisa“ sednu da se dogovore kako 2024. valja dočekati 200. rođendan ovog časopisa i uvrstiti ga pod zaštitu Uneska, ministar nas je 2015. i 2016. dočekao sa odlukom da se dotacije časopisu smanje na čak šestinu potrebnog iznosa, što znači da on smatra da umesto 12 svezaka godišnje, treba da izađu samo dve sveske. Drugi primer jasnih strateških prioriteta tiče se Srpske enciklopedije koju od 2010. godine objavljuju Matica, SANU i Zavod za udžbenike. Tadašnji ministar nauke se ozbiljno zabrinuo kad je saznao da je prva knjiga bila pred završetkom, pa je 2009. godine ukinuo svaku finansijsku podršku. Pretila je opasnost da se tek formirani tim raspadne, da šestoro zaposlenih godinu dana ne prima nikakve plate, ali smo ipak izdržali sve ove pritiske i nekako opstali.

* Imaju li aktuelni ministri kulture i nauke više razumevanja za kapitalne poduhvate Matice srpske?

– Sa novim ministrima uspostavili smo veoma dobru komunikaciju i na osnovu tih razgovora, verujem da ćemo „Letopis“ uspeti da zaštitimo, a iskreno se nadam da će i Srpska enciklopedija najzad dobiti minimum uslova za uspešan rad. S obzirom na to da imamo vrlo izrazitu podršku Pokrajinske vlade i gradonačelnika Novog Sada, uveren sam da ulazimo u period kada će se osetiti blagotvornost pune, izuzetno dinamične delatnosti Matice srpske.

Autor: Jovanka SIMIĆ

Izvor: NOVOSTI