Навршава се 27 година од масовног убиства Госпићких Срба

Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да се ових дана навршава 27 година од ликвидације најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена у Госпићу и околним мјестима, те да су њихови егзекутори, који су осуђени на минималне казне, одавно на слободи, а већина их никада није ни процесуирана.

У саопштењу „Веритас“ подсјећа да су ликвидирани углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском „демократском“ режиму.

„Скоро половина је ликвидирана 17. и 18. октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага“, наведено је у саопштењу „Веритаса“.

Указано је да је са ликвидацијама цивила био упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе, те да је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман под притиском Међународне заједнице наредио истрагу, али да је случај, иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце, врло брзо стављен ад акта, а тијела убијених су из примарних гробница премјештена у секундарне.

Тужилаштво Хашког трибунала је убрзо по оснивању водило интензивну истрагу о овом догађају и случај је, прије него је оптужница подигнута, уступљен хрватском правосуђу.

Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци је у марту 2001. године подигло оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције због ратног злочина против цивилног становништва, а стављени су им на терет безразложно хапшење и ликвидација најмање 50 лица.

Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Ријеци из марта 2003. године осуђени су секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић на 15 година, командант 118. бригаде Хрватске војске Мирко Норац на 12 година и командант Друге бојне Стјепан Грандић на 10 година затвора.

Истом пресудом Суд је, у недостатку доказа, ослободио Норца, Орешковића и Ивицу Рожића за ликвидацију тројице Срба из Карлобага, који су 25. октобра 1991. године одвезени и убијени на локалитету Црни Дабар на Велебиту, док је против Милана Чанића, због одустајања тужиоца, Суд одбио оптужбу.

Више десетина припадника хрватске војске и полиције за које је ван сваке сумње у том судском поступку утврђено да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба, по командној или индивидуалној одговорности, никада није процесуирано, а неки и данас обављају високе функције.

Из „Веритаса“ поручују да породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да су сва тројица осуђених већ одавно на слободи док се, с друге стране, ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака још 74 лица.

У Госпићу је, према попису становништва из 1991. године, живјело 9.025 житеља, међу којима је било 36 одсто Срба и три одсто Југословена.

Према попису становништва из 2011. године, у Госпићу је живјело 12.745 житеља, међу којима је нешто мање од пет одсто Срба, док Југословена није ни било.

Извор: Срна

Везане вијести:

Јадовно у књизи: Фрањо Здунић Лав: “Котар Госпић и котар Перучић у НОБ“

Списак српских жртава рата на подручју општине Госпић у времену август-децембар 1991.