U Beogradu predstavljena knjiga Radoslava Gaćinovića, detaljno opisana sva stradanja našeg naroda, a naročito genocid u Jasenovcu
Knjiga „Nasilje nad Srbima u 20. veku“ profesora dr Radoslava Gaćinovića promovisana je u četvrtak u Beogradu. U ovom kapitalnom dvotomnom delu, koje je izdao „Evro buk“, „pretresen“ je ceo 20. vek i detaljno opisana mnogobrojna stradanja našeg naroda, od Berlinskog kongresa do bombardovanja Srbije i kosovskih problema koji još traju.
Velika pažnja je u knjizi poklonjena stradanjima našeg naroda u dva svetska rata, a naročito je obrađen genocid nad Srbima u Jasenovcu i brojnim drugim stratištima tokom Drugog svetskog rata.
Autor Radoslav Gaćinović je na ovoj monografiji radio više od 10 godina u, kako je rekao, turbulentnim i za Srbe veoma nepovoljnim vremenima, i to kada nije bilo popularno javno govoriti istinu o Srbima i njihovim stradanjima, čak ni u Srbiji.
– Upravo zbog svog nacionalnog ponosa, naučne znatiželje i pobune protiv neistine i nepravde i protiv onih koji su ubijali naše slavne pretke, osećao sam potrebu da dubinski istražim nasilje nad Srbima u 20. veku i da te činjenice ponudim javnosti, nekima na podsećanje, a mnogima za edukaciju, kako se zločini nikada ne bi zaboravili, jer ako se zaborave, ponoviće se – rekao je Gaćinović na promociji.
Istoričar Mile Bjelajac je akcenat stavio na delove knjige koji se odnose na stradanja u toku Drugog svetskog rata, genocid u Jasenovcu i u ostalim logorima, stradanja u Jugoslaviji, naročito posle njenog raspada… Prof. Vojislav Maksimović govorio je o delu knjige u kome je Gaćinović obradio austrougarsku aneksiju BiH, stvaranje Mlade Bosne, za koju je autor posebno vezan, jer je njegov predak Vladimir Gaćinović bio jedan od ideologa ove organizacije.
– Autor se poduhvatio krupnog zahvata i u svom kapitalnom delu govori o različitim vrstama nasilja, ne samo fizičkog od koga smo najviše stradali – rekao je Miša Đurković, direktor Instituta za evropske studije. – Te različite vrste nasilja imaju dalekosežne posledice. Ćirilica je zabranjena 1915. godine, a mi se sto godina posle toga krvavo borimo da sačuvamo ćirilicu… Srbi su najveći stradalnici u 20. veku, ali nemaju svoj Jad Vašem, nisu popisali sve žrtve a danas nam se nameće uloga zločinaca koji su nad drugima činili nasilje.
TAČAN BROJ NASTRADALIH
– U Mnogim konsultovanim radovima istorijski podaci su se razlikovali. Na primer, ni danasistoričari ne mogu da postignu saglasnost o broju nastradalih Srba 1915, niti se zna tačan broj nastradalih Srba u 20. veku. To je veliki greh države i njenih naučnih institucija prema onima koji su dali živote za slobodu otadžbine – naveo je Gaćinović.
Autor: Lj. Begenišić
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
Revolucionar koji je voleo operu i Ruskinju sa Volge | Jadovno …