Савез Сокола припремао се за одбрану земље пре Априлског рата 1941. При жупама су организовани народно-одбрамбени отсеци. Д. Станковић, прочелник жупског народно-одбрамбеног одсека, истакао је у свом извештају : „Ми хоћемо борбу, борбу с непријатељима нашег народа и наше државе .. . Ми нисмо хтели ту борбу. Ми смо је дуго избегавали. Али нам је она наметнута. И ми смо је примили, истина, тешка срца, … Јер не треба заборавити да је соколство поникло у борби и да је оно задржало и данас свој борбени карактер.” (1)
Међудруштвени одбор соколских јединица (друштава и чета) у Београду одлучио је да 17 марта 1940. буде одржана смотра свих чланова сокола са територије града Београда. (2)
Соколска жупа Београд имала је 1940. 46 друштава. Било је 12 друштава у Београду, 2 друштва у Земуну и 1 у Панчеву. Соколских чета било је 114, у мањим местима, варошицама и селима. На територији Београда, Земуна и Панчева било је свих категорија 7.624 сокола и соколице. Чланова изнад 18 година било је 3.599; нараштаја изнад 14 година 1.524; на децу 2.501. Највише чланова имало је Соколско друштво Београд III (980). (3)
У Југославији је 12 маја 1940. одржана смотра соколства, као прва манифестација стања соколске приправности. Соколи су сматрали да су одговорни за стварање унутарњег фронта, за организацију одбране и отпора. Смотра је успешно одржана у целој земљи, изузев у варошима Бановине Хрватске, где су власти ометале приређивање јавне смотре. У осталим крајевима Бановине Хрватске смотра је извршена без препрека од стране власти. Београдске и земунске соколске јединице одржале су смотре у соколанама и летњим вежбалиштима. Смотре су биле спојене са предавањима из народно-одбрамбеног васпитања. У Соколском друштву Београд Матица, које је имало велики број чланова, генерални секретар Савеза Сокола Радмило Грђић одржао је предавање. У Соколском друштву Београд II извршено је гађање из пушака, предавање за соколице о бојним отровима и евакуацији. У Соколском друштву Београд III одржано је предавање о народно-одбрамбеном раду, рецитовање „Како се васпитала предратна омладина”. У Соколском друштву Београд IV извршено је такмичење на стрелишту свих припадника до 35 година. Старији су гађали из ваздушних пушака. Изведена је и ратна служба “освајањем” Бановог брда и друге ратне вежбе. …. . Соколско друштво Земун I извело је на смотри гађање. Предавано је о бојним отровима и лекарској помоћи за соколице. (4)
Соколски рад на припреми одбране земље наставио се и после смотре. Начелници и начелнице свих соколских јединица жупе Београд зборовали су 19. маја 1940. у Београду у Дому Соко Матице. На збору су били присутни изасланици Савеза Сокола Грђић и Ковач. Зборовање је одржано под председавањем начелника жупе Максимовића и начелнице Вучковић. Предавало се о народно-одбрамбеном раду. После подне збор је настављен на стрелишту код Цареве ћуприје, где је извршена обука у гађању. (5)
Сви чланови народно одбрамбеног одсека Жупе Београд целе године су недељом вежбали гађање на стрелишту код „Цареве ћуприје”. Стрељачки одсек Соколског друштва Београд-Матица преко целог лета 1940. вршио је обуку у гађању из малокалибарске и војничке пушке, тако да је 209 чланова, чланица и нараштаја оспособљено за руковање и гађање из војничке пушке, а 110 нараштајаца и деце за гађање малокалибарском пушком. Референт стрељачког одсека био је мајор Рада Косовић. Жупске стрељачке утакмице одржане су 29 септембра 1940. на војном стрелишту у Јајинцима. Одржано је такмичење са војничком пушком на растојању од 200 метара. Захваљујући мајору Косовићу добијени су камиони који су све такмичаре одбацили на стрелиште и вратили их назад. Соколи су спроводили течајеве за соколску одбрамбену приправност. У Савезу сокола одржан је једномесечни течај из народне одбране за путујуће предњаке из свих жупа (6).
Жупа Београд организовала је од 2 до 18 јула 1940. у Београду течај за инструкторе. Течај је припремио Стручни одбор жупе, а водио је Фрања Жиц. Трошкове је сносио Технички одбор Савеза Сокола. Учествовало је око 32 члана из свих јединица Жупе (друштава и сеоских чета) који нису били војни обвезници. Предавачи су били соколски радници, официри и инжињери Аеро-клуба. Течај је био завршен заједничком вечером, којој је присуствовао старешина жупе Велимир Поповић, са члановима управе и Стручног одбора. (7).
У оквиру припрема Савеза Сокола за одбрану земље, при жупама су организовани народно-одбрамбени отсеци. Њихов задатак био је да у оквиру жупа организују народно-одбрамбене течајеве.
Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- Д. Станковић, „Извештај Народно-одбранбеног отсека”, „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7 априла 1940 године”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4, стр. 40;
- „Соколска смотра у Београду”, . „Соколски гласник“, Београд, 15 март 1940, бр. 11, стр. 5;
- Јм, „Годишња скупштина соколске жупе Београд”, „Соколски гласник“, Београд,12 април 1940, бр. 15, стр. 1;
- И. Седлачек, „Величанствени успех смотре соколске приправности, у недељу, 12 маја”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 1,2;
- И.С, „Збор начелника и начелница београдске соколске жупе”, „Соколски гласник“, Београд, 24 мај 1940, бр. 21, стр. 3;
- „Соколски живот”, „Око соколово”, Београд, 1940, бр.3; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово”, Београд, 1940, бр.7, стр.119; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово“,Београд, 9 октобар 1940, бр.8, стр.138; „Жупске стрељачке утакмице”, „Око Соколово“, Београд, 9 октобар 1940, бр.8, стр.136;
- „Соколски живот”, „Око соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр.7;
Везане вијести:
Соколска помоћ страдалницима из Бановине Хрватске | Јадовно …
Савез сокола од забране 1941. до 2015. | Јадовно 1941.
Соколска предавања на радио станицама у Југославији …
Соколска жупа Шибеник-Задар | Јадовно 1941.
Напади на чланове Савеза Сокола у Бановини Хрватској …
Соколско друштво Дубровник и сеоске соколске чете | Јадовно …