Скочите на садржај
AGAINST OBLIVION Download the flyer in PDF format You can support the Jadovno mission by printing the flyer on both sides of A4 paper in color, folding it and giving it to your friends. DONATION АGAINST OBLIVION- CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА
Промоција књиге у Новом Саду, биће одржана 8. децембра 2022. године у 18:30 часова у простору Трибина младих, Католичка порта бр. 5. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског
Пробудите се! Зна се ко, по оној народној, учи на туђим, а ко на својим грешкама. Не бих да користим тешке речи одмах на почетку, али баш о тој пословици сам размишљала гледајући објаве и честитке које су по друштвеним мрежама, поводом „Дана Републике“, делили моји земљаци, сапатници, Крајишници. Оно што су раном зором започели осведочени и задрти комунисти и југоносталгичари, током дана и вечери (у складу с временским зонама у којима се налазе) наставили су земљаци расути по свету, избеглице, људи које је на тај пут без повратка одвела управо идеологија и систем којима су се тог дана клањали. Кап која је прелила чашу био је прилог у РТС-овом
Односи Србије и Хрватске никада нису престали бити важни, сложени, емотивно набијени, а до дан данас остадоше нерешени. Данашње односе, уз све актуелне теме и проблеме, прати сенка недовољно расветљене и обострано непризнате прошлости. Тако се Хрвати, кад год је потребно објашњавати узроке непријатељства, лако сете оног што прогласише догмом у првој заједничкој држави – „хегемоније великосрбијанске буржоазије“. А Срби се, пак, сећају, и морају то заувек памтити, немерљивог зла које их је задесило по паду Краљевине Југославије (1918-1941) – усташке Независне Државе Хрватске (1941-1945). Слика те државе су логори смрти и обезакоњени Срби (уз Јевреје и Цигане) који су немилосрдно прогањани и убијани. Терет у свести Срба који производи
Значајног дана 06. октобра 1941.године др Новица Краљевић са својим пријатељима: Др Петром Рундом, Радом Гуровићем, Јефтом Шкором и Васом Поповчевићем организује вађење посмртних остатака Придворачких мученика из Придворачке јаме. Послије обављене прве есхумације, Придворачки мученици: Михајло Андријашевић, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Јово Маџар, Лазар Кукурић, Божо Пиџула, Милорад (Божа) Пиџула, Ђорђе Ђурић, Благоје Ђурић, Алекса Соколовић, Стево Миљковић, Трифко Бабић, Бошко Шакота сахрањени су 06.октобра 1941.године у 16,30 сати у Лединицу гробља Подгливље. Лединица се налази поред спомен костурнице објешених православних Срба у Првом свјетском рату. Придворачки мученици сахрањени су један до другог, у размаку од 150 центиметара, на простору од каменог зида до каменог крста из 1906 године.
Увод Природне љепоте Косињске долине некада су биле карактеристичне по великом броју села и засеока пуних становника који су вредно радили и бавили се сточарством и пољопривредом. Из косињских домова често би се чула пјесма са прела и осталих дружења. Косињ је дуго био општина са средиштем у Горњем Косињу. Данас је број становника Косиња, а посебно младих веома мали, што указује на постепено гашење преосталих мјеста. Посебно је то актуелно у овом тренутку када се планира исељавање становништва села Млаква, Горњи Косињ и неколико заселака за потребе ХЕС Косињ. У овом раду обрадиће се губици становништва Косиња у вријеме Другог свјетског рата 1941-1945. Бројчани показатељи о жртвама, могу послужити
Оптужница против усташког поглавника Анте Павелића, коjа никада ниjе окончана суђењем, обухватала jе, између осталог, оптужбе за расне законе, концентрационе логоре, убиства дjеце, пљачкање имовине и сарадњу са нацистима, наводе хрватски портали. У главном диjелу оптужнице од 7. маjа 1956. године Павелић jе оптужен да jе формирао терористичку организациjу названу „Усташка надзорна служба“ са задатком да упућуjе у логоре, основане у Јасеновцу и Староj Градишци, особе коjе те организациjе оциjене као „неподобне“. Таква депортациjа у логоре смрти односила се чак и на дjецу, родитеље, сестре и браћу ухапшених. Ти органи су, извршаваjући Павелићев злочиначки план, убиjали људе сjекирама, маљем по глави и на друге начине, укључуjући изгладњивање, тровање или разбиjање
Као реакција на Маспок 1971. Срби су писали графите „Ово је српски Дубровник“ и „Живио српски Дубровник“. У друштвима се певала песма „Играле се делије насред земље Србије“. У Дубровнику за време Другог светског рата деловао је „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини.[1] На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945.[2] О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали су страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став
После једног века коначно познат идентитет српског војника у Првом светском рату. Енигму отклонио унук Ђорђе Њуњић. ДРАГОЉУБ Јеличић (12), син избеглице са Кордуна, заправо је дечак кога је француски фотограф овековечио у борбама за одбрану Београда, а на слици се види како пуца из пушке. Дуго се мислило да је то Момчило Гаврић из Лознице, такође голобради малишан, који се обрео у редовима српске војске током Великог рата. Ову енигму отклонио је управо Драгољубов унук Ђорђе Њуњић из Никшића, који за „Новости“ каже да у породичној архиви поседује дедине слике, а неке од њих, уз ову већ познату – како пуца из рова, уступио је „Новостима“. – Успео сам,
Министарство одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу, Медија центар „Одбрана“ Вас позива на пројекцију филма „Пут у непознато“, аутора Ненада Јуришића која ће се одржати у уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова у свечаној сали Дома Војске Србије, у Београду, Браће Југовића 19. „Пут у непознато“ представља аутентично сведочанство и запис који остаје како се страдање српског народа не би никада заборавило. Филм прати животни пут тадашње деце, а данас успешних људи и приказује крај рата у Хрватској из једне нове перспективе – кроз дечије очи. Продукцију филма потписује Лауд продукција (Loud production), аутор је Ненад Јуришић, наратор Тихомир Станић, док музику потписује Бошко Ћирковић.Улаз је
The architectural solution that should be a model for the announced team is the Memorial Center in Stari Brod on the Drina river, not far from Višegrad, by Novica Motika. СРПСКИ We have been hearing promises about the construction of the Donja Gradin Memorial Center for years. More intensively since 2010, when the first project proposal was made, which did not get the green light at the public hearing in Banja Luka. A year or two ago, one could hear from the officials that the project would be done by a well-known company from America. Today, at the meeting of the two Serbian Presidents , Aleksandar Vučić and Milorad Dodik, it was not
Бранко Тепић, дјечак кога, на иконичној фотографији Жоржа Скригина, носи његова мајка Милица Тепић упокојио се јуче. Нека га Господ прими у Царство небеско. Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“ Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство.
Растављање анђела од њихових мајки, слично је одвајању Христоса од Марије на Голготи, али и још страшније због невиности те дјеце и немогућности да сагледају разлог за тако страшно недјело. Можда се могу похвалити десетинама прочитаних текстова, чак хиљадама, исто толико и књига различитих садржаја и тематике од стручне литературе, белетристике, класике, научних књига итд. Ако је нетко, до сржи оголио људску душу, то је био Достојевски, уз њега и Иго и још понеки аутори са перфектно исписаним страницама текстова. Али… један сам, могуће од ријетких људи који сам имао прилике чути више „различитих“ верзија о том, нашем… како су наши људи знали рећи „крвавом комадићу круха“! Детаљ, истинита прича
Српски народ опијен југословенством добио је Јасеновац, опијен комунизмом добио је „Олују“. Процес опијања српског народа екуменизмом траје, а пут до екуменског јединства са римокатолицима води преко гажења Јасеновачких жртава. Увод Драги оче, браћо и сестре помаже Бог. Дошли смо данас на ово свето место смирени, са осећањем туге и срамоте. Осећање стида нас обузима када стојимо на овом светом мучилишту освећеном крвљу наших предака, када недостојни стојимо пред њиховим светим моштима. Дошли смо овде са погнутим главама покајнички, јер смо народ који заборавља своје свете мученике. Народ који заборавља њихову свету жртву, њихово, за нас децу 21. века, несхватљиво страдање. Има још много светих места у српским земљама са
У ратном паклу Вуковара редакција „Новости“ изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана. Пише: Јованка Симић Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на „ничијој земљи“, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе. Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе „Новостима“ причу о стању на ратишту.
Чињеница да је спот “Теци реко” о страхотама Јасеновца, у извођењу “Београдског
Последњих година у српској јавности све се чешће и систематичније умањује број
Као што су након Другог свјетског рата освијешћени родољуби бивали заковани на
Госпођа Драгана Томашевић из Лондона, како сама за себе каже „потомак преживјелих
Како се протеклих дана у јавном простору (опет) развила полемика везана за
Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће бити позната,
22. августа навршава се годишњица најсуровијег у серији напада на Србе у
Ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему
Удружење Јадовно 1941. са гнушањем одбацује било какву аргументацију као разлог којим
Пружи ми руке, рођена, утеха ми буди… Грлим те брезо, мила моја.Милујем
Владика Јован Ћулибрк има потребу да често истиче како још нико на
ПОСВЕЋЕНО СВИМА КОЈИ СУ У ТОКУ НОР-А 1941-1945. ПОЛОЖИЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
