arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Pavle M. Babac: Velebitsko Podgorje (1941 – 1945.)

31. avgust 2026.

POSVEĆENO SVIMA KOJI SU U TOKU NOR-A 1941-1945. POLOЖILI SVOJE ЖIVOTE ZA ČAST I SLOBODU VELEBITSKOG PODGORJA, NJEGOVIM PREЖIVELIM BORCIMA KOJI SU GA NATAPALI SVOJOM KRVLJU I ONIMA KOJI SU IM NEPREKIDNO PRUЖALI SVESTRANU POMOĆ UMESTO POGOVORA Pisac Pavle M. Babac, godinama je radio na ovom rukopisu, neumorno prikupljao građu, razgovarao sa učesnicima i svedocima, istraživao naša i neprijateljska dokumenta. Sve je to radio zbog neizmernog poštovanja i ljubavi prema svom rodnom kraju. Patio je iskreno zbog tragičnih žrtava koje je podneo narod Šibuljine i čitavog Podgorja, i želeo da se njegova sudbina nikada ne zaboravi. Kao veliki patriota i rodoljub, radovao se zbog herojskog držanja ogromne većine naroda ovog

STRADANJA SRBA U SJENIČAKU NA KORDUNU POSLIJE „OLUJE“ 1995. GODINE

31. avgust 2026.

Hrvatski vojnici i civili su mesecima pljačkali po Sjeničaku. Najpre su odvodili stoku, a zatim odvozili pokretnu imovinu najpre traktore i automobile, a potom i poljoprivredne mašine i priključke. Na „red“  su došli namještaj, stolarija i električne instalacije. Na kraju su odvozili čak i kuće-brvnare. Desetak imanja imućnih i viđenijih Srba u selu su zapaljena čime je poslata jasna poruka da se ni ne pomošlja o povratku. Piše: Svetozar Dančuo Vjerujući da nikome nisu nažao učinili i da za ništa nisu krivi, a najmanje za rat, mali broj srpskih civila, svega nekoliko stotina, uglavnom starijih, ostalo je na „kućnom pragu“ na Kordunu u toku hrvatske agresije u avgustu 1995. godine.

Đurđica Dragaš: NEIZBROJANI

29. avgust 2026.

Mnogo nas je… mnogo više nego vas!! Pitate koliko nas ima,tražite nam imena…. Mi smo neizbrojani, bezimeni.Sa nama spavaju nerođena deca i presahle majčine grudi.Iza nas ostaše pusta sela,izgubljena stada i neuzorane njive.Iz naših kostiju raste trava po kojoj gazite.Iz naših očiju pobeže nebo pod kojim hodate. Naša je krv na klasju što zri u kasno leto, na kućnim pragovima gde nas nađoše zveri.Naš pepeo samuje na zgarištima. U svakom smo drvetu, listu, cvetu,u proleću što nas probuditi neće.U svakoj pahulji što se ledi na prozoru. Naša duša je u kamenu što ga bacate na nas,u svakoj gruboj reči,u zaboravu kojim nas ubijate ponovo. Al’ mi vas pratimo, nevidljivi, lagani,

Potresno svedočenje: Sa 14 sam odvedena u Jasenovac

29. avgust 2026.

Demirovac – Devet grobnih polja na području Donje Gradine kod Kozarske Dubice osam decenija opominju i kriju strašnu istinu o zločinačkom ustaškom pohodu pod okriljem Nezavisne Države Hrvatske. Tokom Drugog svetskog rata, u zloglasnom logoru Jasenovac na najmonstruozniji način ubijeno je 700.000 ljudi, među njima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista i 20.000 dece. Preživeli logoraši bili su svedoci stravičnih ubistava celih porodica. Milica Sekulić (87) iz sela Demirovac izgubila je brojne članove porodice. „To su bile strahote, neljudske, strašne. I sada kada se setim, plačem. Imala sam svega 14 godina kada sam dovedena u Jasenovac i svega se sećam. Dovedena sam sa majkom i sestrom.“ Pokušala sam

Do vječnosti, Generale! Narod pamti, Otadžbina te čeka

28. avgust 2026.

Nekoliko svijetlih slika iz djetinjstva i uspomena na Generala – uvijek su me tjerale da za njegovim tragom idem, kao i za očevim. Sva potonja propaganda nikad mi nije umrljala uspomenu na tog gorostasa, veličanstvenu ličnost, vojskovođu kakvog, recimo, jedna ogromna Rusija, nije imala od 1945 naovamo. Piše: O. Darko Ristov Đogo U dokumentima i svjedočanstvima koja sam sabrao izdvajaju se Generalov govor 12.5.1992, na dan osnivanja VRS. U njemu je sažeo svoj budući program: imamo dva puta – da se borimo i opstanemo ili da se predamo i propadnemo. Izabrali smo put borbe. U njoj je valjalo naći realne ciljeve i moguća sredstva. Tako je govorio i djelao General.

Pokret za odbranu KiM: Saopštenje povodom upokojenja generala Ratka Mladića

28. avgust 2026.

General i komandant slavne Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić, umro je u haškom kazamatu. U besudnom tribunalu i njegovoj Prokletoj avliji bio je mrcvaren, i fizički i mentalno, petnaest godina. General Mladić nosio je na svojim leđima i vojni i postvojni (daleko od mirnodopskog) teret. Onaj prvi bio mu je mnogo lakši od drugog. Ako je rat završio kao pobednik, posleratno vreme mu je namenilo doživotno gubilište – najpre skrivanje u sopstvenoj državi, a potom montirani sudski proces u tuđini i, konačno, kazamatsku smrt. Generalov petnaestogodišnji boravak u mračnom Hagu sastojao se od sijaseta podmetanja, ucena i smutnji u režiji planetarnih kadija (dakle i tužilaca i sudija), tajnih službi i

Godišnjica brutalnog ustaškog ubistva 150 nedužnih i srpskog slikara Save Šumanovića

27. avgust 2026.

Sava Šumanović nema svoj grob. Počiva u jednoj od zajedničkih grobnica među hiljadama sremskih Srba, biranih za streljanje po ugledu među komšijama, po dobrom obrazovanju, po stvaralačkoj vrednosti, po pripadnosti veri. Danas je godišnjica brutalnog ubistva Save Šumanovića, jednog od najistaknutijih srpskih i jugoslovenskih slikara 20. vijeka. U Sremskoj Mitrovici, u noći između 29. i 30. avgusta, na prostoru uz staro pravoslavno groblje, mučeničku smrt je našlo oko 150 nedužnih muškaraca, žena i dece iz Šida, među kojima i četrdesetogodišnji slikar Sava Šumanović. Ustaške vlasti HDH su na tom mestu, tokom Drugog svetskog rata, sistematski i planski ubile više hiljada nedužnih civila, a najviše žrtava bilo je upravo tokom avgusta

Olivera Šekularac: Mi, nesabrani

26. avgust 2026.

Ko to prebrojava pretke jasenovačke, jadovničke, ili one koji ime po jamama i logorima ne dobiše, one samo Bogu znane? Da li ih broje po lobanjama, il’ po dušama? Glava mog dede, od 45 godina, jedva se držala uz telo… Ja je još uvek pridržavam. Šta se to broji, da l’ suze, jauci, vrisci, uzdasi, očenaši ili Bogu prizivi? Jesu li dečija srca na broju, il’ oči izvađene? Kakvi se računi svode? Je l’ koje je klase zemlja sa najviše prolivene krvi, il’ nebo sa tolikim dušama? Da se možda neko nije setio da izračuna da su nam zemlja, jame, reke svete, jer su najdragocenijim osveštane? Da l’ to neko

Trideset i jedna godina od nekažnjenih zločina nad srpskim civilima u Gošiću i Varivodama

26. avgust 2026.

Prošla je trideset i jedna godina od svirepih i do danas nekažnjenih ubistava srpskih civila u bukovačkim selima Gošić i Varivode, izvršenih u nedeljama nakon završetka hrvatske vojne akcije „Oluja”. ENGLISH Iako su žrtve bile isključivo stariji ljudi koji su ostali u svojim kućama verujući tadašnjim zvaničnim garancijama bezbednosti, hrvatsko pravosuđe ni tri decenije kasnije nema odgovor na pitanje ko je naredio i izvršio ove zločine. Zločin u selu Gošić kod Knina odigrao se 27. avgusta 1995. godine, kada je iz neposredne blizine, na kućnim pragovima i u dvorištima, ubijeno sedam meštana srpske nacionalnosti: Savo Borak (70), Vasilj Borak (68), Grozdana Borak (75), Marija Borak (81), Kosovka Borak (77), Milka Borak (75) i Dušan Borak (56). Mesec dana kasnije, 28. septembra 1995. godine, gotovo

Nemanja Zivlak: Metastazirani autizam elita

26. avgust 2026.

Kao što su nakon Drugog svjetskog rata osviješćeni rodoljubi bivali zakovani na krst srama i razapeti svoje ideje brusili na Golom otoku i u raznim kazamatima “tvorevine nad tvorevinama”, tako se i danas na iste ili slične obrušava pogrda i hula ukoliko i pomenu jednu jedinu riječ – srpstvo. Pišem ove redove sa željom da isti budu ispravno i razumno shvaćeni i prihvaćeni. Svojevremeno je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung ostavio nekoliko zapisa o autizmu gdje je napomenuo – parafraziram – da je autizam bolest tokom koje oboljeli stvara imaginarnu sliku svijeta.Ne želim da se bavim psihologijom, nisam za to kvalifikovan i moj tekst je posvećen jednoj drugoj oblasti. Жelim,

kalendar-genocida.jpg

Kalendar genocida: 26. avgust 1942. Zatvoren logor Jastrebarsko

26. avgust 2026.

Nakon nepunih mjesec i po dana postojanja 26. avgusta 1942. godine zatvoren je logor za djecu Jastrebarsko Logor za djecu Jastrebarsko – kod Zagreba osnovan 12.jula 1942. godine i postojao je nepunih mjesec i po dana, tačnije do 26. avgusta 1942. Vezane vijesti: Katanac na istini logora Jastrebarsko (I dio) Katanac na istini logora Jastrebarsko (II dio) Katanac na istini logora Jastrebarsko (III dio) Jastrebarsko

CIPELICE

25. avgust 2026.

– O, Mirko, oči moje, poterajde to ja’nje u pojatu i dođider babi da se spremimo za put… Poteci, po’itaj, nemamo vasdugi dan prid sobom. Nemoj da te jope moram dozivati…  – dozivala je Sava svog unuka koji se igrao sa jagnjetom.  Mirko nije napunio ni četvrtu godinu. Mati ga je, pre osam dana, dovela tu kod svojih dok se ne raščisti gužva tamo u njihovoj kući, u selu preko polja. Kuća im se za dva dana napunila rođacima. Stisli se svi pod jedan krov. Izbegli oni, ti rođaci, pred ratnom nesrećom, da sklone glavu za prvo vreme dok ne vide svi zajedno kako će ko i gde dalje živeti,

U Derventi se piše „Srpsko-ruska priča“

25. avgust 2026.

Međunarodna kulturno-obrazovna manifestacija „Srpsko-ruska priča 2026“ biće održana od 4. do 6. septembra u Derventi, a ovogodišnje, treće izdanje donosi bogatiji program, učešće gostiju iz Rusije, Srbije i Republike Srpske, kao i niz sadržaja posvećenih istoriji, kulturi, nauci i njegovanju srpsko-ruskih veza. Manifestaciju organizuje Klub istoričara „Posavina“, a centralni događaj biće okrugli sto na temu „Istorijska veza i budućnost srpsko-ruskih odnosa u multipolarnom svijetu“. Predsjednik Kluba istoričara „Posavina“ i glavni organizator manifestacije Maja Vidović ističe da ovogodišnju „Srpsko-rusku priču“ očekuju sa posebnim uzbuđenjem. – Prije svega očekujemo jednu lijepu atmosferu, kvalitetne naučne rasprave i druženje ljudi koje povezuju zajedničke vrijednosti. Vjerujemo da će ovogodišnja manifestacija biti najuspješnija do sada, kako po

Godišnjica zločina nad dvije hiljade nevinih Srba u Bosanskoj Bojnoj

25. avgust 2026.

22. avgusta 1941. godine dan genocida nad srpskim stanovništvom u Stabandži, Zborištu, Gradini, Glinici, Poljani, Bojni, Varoškoj rijeci i Crvarevcu Dana 22. avgusta pomolili smo se za duše nevino poklanih i živih spaljenih srpskih žena, dece staraca iz srpskih sela Stabandža, Zborište, Gradina, Glinica, Poljana, Bojna, Varoška Rijeka i Crvarevca, od strane njihovih muslimanskih komšija iz Bosanske Otoke, Bužima, Varoške Rijeke, Crvarevca, Vrnograča i drugih muslimanskih sela. Na taj dan 1941. godine vojno sposobni muslimani predvođeni žandarmerijskim narednikom Pilingerom, naoružani noževima, sekirama, kosama i drugim hladnim oružjem, su krenuli u „hajku“ na srpsku nejač u navednim selim i sve žene i decu, koje su stigli, poklali tamo gde su ih stigli,

Đurđica Dragaš: KRV NA KAMENU

24. avgust 2026.

Posveđeno svim nevinim žrtvama ustaškog logora Slana na ostrvu Pagu. Vezaše mi kamen oko vrata.Odvuče me na dno,plavo i samotno.Nestade mi daha u grudima,zaboli me so na ranama.Al’ trajaše kratko.Oslobodi me smrt,bela i svečana. Gledam gore ka pučuni.Gledam krvnike.Krvave im oči, krvave im ruke, krvavo im more.Al’ ne mogu mi više ništa,ovde na dnu gde ribe spavaju,ovde na dnu gde sanjam zlaćanu njivu, kućicu belui ruke dečje oko vrata. Ne mogu mi ništajer moga tela nema više.Ne bole me krvavi tabani,iščupani nokti,razderane grudi. Ne boli me ni duša,i nju je smrt rodila ponovo.Da luta,da gleda,Da pamti. I poješće more moje telo,kosti će moje postati pesak,al’ duša će lutati po kamenu

NAJNOVIJE VIJESTI

Rodoljublje

Nema nijedne loše, negativne, teške, najcrnje ocene, kvalifikacije Srba kao naroda i

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA