Некада познати хрватски глумац Божидар Алић изгубио је спор против загребачке дворане “Ватрослав Лисински”, која му је ускратила могућност да изведе монодраму на почетку које је публику намјеравао да поздрави усташким слоганом “За дом спремни!”. Контроверзни глумац, који отворено заговара усташизацију Хрватске, тражио је 89.000 куна /око 12.100 евра/ за неприказивање своје представе “Без лустрације нема Кроације”. У поступку пред судом, Алић и Центар за подстицање стваралаштва хрватских ветерана “Гавран” тражили су и додатних 30.000 куна /око 4.078 евра/ одштете због “душевне боли која је Алићу нанесена отказивањем представе”. Ипак, тужба је одбијена. Алићева монодрама, коју он назива својим животним дјелом, требало је да покаже, како је сам глумац објаснио,

Вијетнам, 16. марта 1968., регуларни амерички војници су упали у село Ми Лаи, око 500 цивила, пре свега жене и децу и стрељали их. Пре него што су их убили, један број жена су силовали и унаказили их. На фотографијама је приказан тек део ужаса, оне на којима се виде убијене и и змасакриране жртве медији углавном избегавају јер су сцене крајње бруталне. Аутор фотографија и сведок масакра је фотограф Роберт Л. Хаберле (Robert L. Haeberle). „Избегавао сам да гледам убиства, након направљеног снимка сам окретао главу али крајичком ока сам видео како падају“ испричао је касније. Убрзо су сви са његових фотографија већ били мртви. За ово зверство каквог би се и најгори нацисти

Колико је коштало стварање заједничке државе јужних Словена. Држава изгубила 13 милијарди златних франака, због опроста ратне штете Када је регент Александар Карђорђевић 1. децембра 1918. године, у кући трговца Алексе Крсмановића на Теразијама, прогласио да је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, мало ко од присутних је могао и да помисли да ће новонастала држава имати проблема око признавања. Најмање су то очекивали српски политичари од својих ратних савезника. На захтев првог председника владе нове државе Стојана Протића за међународно признавање, одговор је врло брзо стигао из Париза. Француско министарство спољних послова, које је припремало Мировну конференцију, планирану за 18. јануар 1919. године, у име савезничких влада је послало