arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Од Врачара до завичаја – шта сам пронашла чекајући Часни појас Пресвете Богородице

30. мај 2026.

Откад је, пред Спасовдан, стигла вест да ће у Србију, са Свете Горе стићи Часни појас Пресвете Богородице, решила сам да се поклоним овој светињи и целивам је. Стизале су и пре, пред велике празнике, важне реликвије у Београд, али ја никад нисам осетила толику жељу да им се поклоним, да им будем близу. Како су дани одмицали, а редови верника пред Храмом Светог Саве бивали све већи, уздрмала се и моја вера да ћу уопште успети у својој намери. Жеља је и даље била ту, али како ускладити посао и вишесатно чекање, како издржати на сунцу неколико сати у реду који се споро помера… Била сам на корак да

Данас се слави Свети Вукашин Новомученик Јасеновачки и Клепачки

29. мај 2026.

Оваj Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), где jе раниjе била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. jе обновљена као црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце). Био jе родом од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да jе рођен негде краjем 19. века, наjвероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. Клепчани мало сећаjу, док га

Ко су Сурдулички мученици?

29. мај 2026.

Свети сурдулички мученици су канонизовани новомученици Српске православне цркве, страдали од бугарског окупатора у Првом светском рату. Црква их прославља 29. маја, на дан када су 2010. године њихове мошти похрањене у обновљену Спомен-костурницу у Сурдулици.  У последње време више се и темељније говори о страдањима српског народа у Првом светском рату на простору у и око Сурдулице. Ова општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверствима која су овде почињена дуго се није знало. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају очувања сећања на страдале. Прича о страдању српског народа у Првом светском рату од стране бугарског окупатора посебно се

Гордана Достанић: Тамо је душа васкрсла

29. мај 2026.

У земљопису је уписано да Јонско и Јадранско море спајају Отрантска врата. То је истина земљописа. Наша повест и душа народа пишу да плаве гробнице Крфа и Пага спајају Срби који у њима векују уснули. Ево ме на том светом острву. Свето нам дуже од века. Кажу: плава је то гробница. Плава је! Таква је вода која од вајкада купа и глача стене, оне што са свих страна острва лењо у море урањају. И гробница је. Гробница наших исцрпљених, болесних костура у воду плаву спуштених кад су вечним сном успављивани. А име му Видо. Том острву. Као свети Вид, као Видовдан. Не могу Срби без Видова дана, оног што нам

sveti_vukasin.jpg

Ђурђица Драгаш: Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!!

29. мај 2026.

Разоружао си бездушника речима светачким – Само ти дијете ради свој посао!!! Плаво је небо данас, Вукашине.Сунце милује некошену траву, твоју постељу самртну… Самотна птица пева о теби, о твојим благим очима и жуљевитим рукама сељачким…Пева о твојој души невиној. Не плаче небо за тобом данас као што ни ти ниси плакао пред својим џелатом.Гледао си га очима ископаним, миран и недодирљив. Обрисао си његово окрвављено чело рукама одсеченим. Мислила је звер да ће се нахранити твојим болом, да ће, кидајући твоје тело, умирити своју глад…Надала се да ћеш молити за живот, да ћеш отићи са страхом у очима… Надала се, ал’ узалуд… Осакаћен, растргнут, уморен… гледао си крвника душом

Тихи прегаоци чувају оно што је систем често заборављао

28. мај 2026.

Разговор са Ђорђем Бојанићем, главним уредником портала Српска историја Више од једне деценије портал srpskaistorija.com представља једно од ретких места на интернету где се систематски негују српска историјска свест, култура сећања, православна духовност и теме које велики медији често заобилазе и институционални историчари. Иза тог деценијског прегалаштва стоји Ђорђе Бојанић, професор историје, колумниста, публициста и документариста из Ниша, човек који свој рад доживљава као духовну и националну обавезу. Господине Бојанићу, шта Вас је подстакло да покренете портал „Српска историја“? – Сајт је настао из потребе да се сачува српско историјско памћење од заборава и наметнутог прећуткивања. Многе теме из наше прошлости деценијама су биле гурнуте у страну, а многе жртве и страдања

Немања Девић: Неће да може, уколико претендујемо на опстанак као народ и држава

27. мај 2026.

Све се радом да исправити и променити, но мора да се засучу рукави и ради крвнички, без фолирања. Жртве геноцида над српским народом у НДХ у Другом светском рату, јединим истинским геноцидом на Балкану у 20. веку, ми нисмо пописали. Не зато што су нам браниле Швабе, већ зато што ми то нисмо желели. Имали смо преча посла. И данас најгрлатији ср(е)б(р)ољуби ламентирају над кукавним српством угашеним, а да никад нису сели са старцима из свог села па да бар претресу шта им се у родном месту десило. И 44 године после Тита наше владе и ми сами нисмо отворили досијеа и гробнице и ископали жртве комунизма које често оплакујемо

Ратни злочин силовањем по хрватском моделу

27. мај 2026.

Миле П., избеглица из Хрватске, недавно је на адресу у Србији, у којој живи од августа 1995. добио решење о спровођењу истраге, коју је против њега, брата му и комшије отворило Жупанијско државно одветништво  у Загребу још 21. децембра 2022. А кад је прочитао да му се на терет ставља кривично дело ратног злочина – силовање братићеве жене – шокирао се. Пише: Саво Штрбац И до сада сам знао да хрватско правосуђе олако процесуира припаднике српске националности за ратне злочине, укључујући и оне почињене силовањем, с тим да су ови потоњи били права реткост све док Хрватска  2015.  није донела Закон о правима жртава сексуалног насиља за време оружане агресије

ЛЕЗИ СРПЧЕ И ГЛЕДАЈ У СУНЦЕ: Приче логораша из Јасеновца – и камен би заплакао

27. мај 2026.

Бројна свједочанства говоре о ужасима у јасеновачком систему логора. Звјерске ликвидације и несхватљива тортура усташа над недужним људима, били су свакодневица заточеника „фабрике ужаса“. Слободан Грујичић и Даница Праштало успјели су да преживе јасеновачку голготу. Тешку успомену на муке из логорашких дана, кажу, памтиће док су живи. – У логору није пуцала пушка, него се само чуо крик, јаук, и бацање тијела у Саву – присјећа се Слободан Грујичић, из Машића код Градишке. Слике јасеновачког ужаса и данас су живе у очима Слободана Грујичића, из села Машићи. Као четворогодишњак гледао је како усташе камама, маљевима и ножевима убијају хиљаде недужних. И сам је у логору изгубио своје најближе. – Изјутра

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

27. мај 2026.

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти, Лико, да л’ сам домаћин или гост – ти кажи.. На твоjоj земљи су живели и у твоjоj земљи су сахрањивани сви моjи преци вековима… нису те оставили, а jа стигох после четири децениjе – ко сам, знаш ли… на огњишту мога деде питам се препознаjе ли ме земља и душе моjих наjближих… коме неправду да кажем, са ким бол и радост да поделим… нема одговора на хладном jутру, коме да завапим?  Божиjа jе воља, прихватам jе, рањена сам, али сам захвална што сам одавде поникла…  Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjес ли ме, земљо?

Српски Велебит

26. мај 2026.

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било је то, чини ми се, у годинама касног детињства или раног девојаштва. Пише: Гордана Достанић У нашој кући, тата и његов пријатељ причали су о времену НДХ у Срему, помињали Покретни преки суд и имена побијених комшија, Срба, никоме дужних и низашта кривих. Бар не својом вољом. Онда је мама поменула Јадовно. Она је у свакој прилици све сводила на меру лепоте и туге доживљене у њеној Лици. Тако и тада рече да је на Велебиту био логор у који су одводили Србе. Из њега, тог логора, нико се није враћао. Много људи је на Јадовну побијено. Она

Пакао који су у јамама открили археолози током шездесетих година

26. мај 2026.

Истраживаче који су радили на откопавању /мањег/ дијела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог вијека највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих прије затрпавања јаме земљом… Приредио: Ненад ТАДИЋ У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог вијека и који свједоче да је само у /мањем/ дијелу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000 људи. Уз ову бројку, коју помиње вођа истраживања Здравко Марић, угледни археолог и некадашњи директор Земаљског музеја у Сарајеву, треба напоменути да 19 година након рата

Ђурђица Драгаш: Лика, моја и туђа

26. мај 2026.

Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Удишем личко јутро. Мирише познато, сетно, далеко. Мирише на покошену траву, детињство и дедино двориште. Мирише на бунар дивосељачки и поље вребачко. Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Слушам птице, немирне од облака што прете кишом. Летимо заједно…. Летимо ка небу… Пржи ме сунце на камену срушене цркве. Мирише  тамјан са гаравих зидова. Чује се давно утихло звоно, дечји плач и песма девојака. Чује се живот…величанствен и далек, блистав и згажен. Живот којег нема! Води ме шума велебитска,

Узурпација и трговина земљиштем спомен костурнице и спомен обиљежја

25. мај 2026.

УЗУРПАЦИЈА ЗЕМЉИШТА МЕМОРИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА У ОПШТИНИ ЈЕЗЕРО И НАРУШАВАЊЕ ЊЕГОВОГ ИЗГЛЕДА, ЗНАЧАЈА И ВЕЛИЧИНЕ Обраћамо вам се са циљем да информишемо јавност, релевантне институције као и људе заинтересоване за очување сјећања на невино пострадале како се жртве фашизма из 1941. године у нашем малом мјесту у Републици Српској поново убијају након 80 година. Ради се о парцелацији и размјени земљишта на којем се налази спомен-обиљежје из Другог свјетског рата на подручју општине Језеро, као и активностима које нарушавају достојанство и умањују значај овог меморијалног комплекса. Локација је позната под називом Партизанско гробље, али највећи дио имена жртава чини Српски Православни живаљ који је пострадао у првим мјесецима оснивања НДХ 1941.

Димитрије Руварац: „ЕВО, ШТА СТЕ НАМ КРИВИ!“

25. мај 2026.

Ову вредну књигу поклањамо јавности захваљујући доброти господина Златомира Лазића, директора издавачке куће “Гамбит” из Јагодине. АКТУЕЛНОСТ ДЕЛА ДИМИТРИЈА РУВАРЦА „ЕВО, ШТА СТЕ НАМ КРИВИ!“ Предговор: Василије Ђ. КрестићОд шездесетих година XIX века, када је после слома апсолутизма започео парламентарни живот у Монархији Хабсбурга, односи између Хрвата и Срба почели су се затезати и реметити. Основни узрок сукоба био је тај што су све хрватске политичке странке своју политику темељиле на хрватском државном и историјском праву и што су на основу тог права желеле да створе велику и етнички чисту хрватску државу. Узоре за такву националну политику имали су у Мађарској. Попут Мађара, Хрвати су прихватили институцију хрватског „политичког“ или

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА