arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Vujić Kuzmana Savo: Dragom ocu, vječna slava i hvala !

1. фебруар 2011.

Vujić Mile Kuzman, a po majci, Ljubica rođenoj Krnjajić iz sela Brezovac, rođen je kao najmlađe dijete, 22.11.1919. godine u selu Kričke, mjesni ured D. Čaglić, opština Pakrac Kraljevina Jugoslavija. Živio je i odrastao uz roditelje, sa još dva brata, Stevan i Stanko i sestrom, po imenu Petra. Kada je porastao, kao i ostala djeca, čuvao je po pašnjacima stoku i pomagao roditeljima u raznim seoskim poslovima. U tome razdoblju, u odnosu na braću i svoje vršnjake, isticao se, ponekad i više od ostalih. Kao na primjer, nije bilo na tome području voćke, na koju se Kuzman nije mogao popeti i obrati zrele plodove. Nije se bojao guštera ni zmija,

Вукашин В. Дражић-мој прадеда

1. фебруар 2011.

Усменом предању каже да су моjи преци  у Воjну Краjину прешли из Србиjе,а  тачниjе из околине Кусатка. Писаних сведочанстава,на жалост, о томе немам. На почетку желим да укажем да догађаjе из повести треба писати jер велика jе важност писане речи. Писана реч оставља ожиљак на папиру баш као што су догађаjи из пролећа 1941. године оставили ожиљак на души нас Дражића-потомака Вукашинових. Због тога и jа,ето,пишем ову повест о њему-да остави траг и да jе не поjеде мрак заборава. Моj прадеда Вукашин В.  Дражић рођен jе 1900. године у Чемерници у тадашњоj Држави Цара и Краља,Аустро-угарскоj монархиjи. Био jе прво мушко дете  коjе jе остало у животу (први син Васа

Forma za unos

1. фебруар 2011.

English Удружење Јадовно 1941. позива све потомке убиjених на Јадовну да уколико имаjу податке о своjим побиjеним прецима у комплексу Јадовно, а нису их нашли на овом попису, попуне УПИТНИК ЗА ЖРТВЕ РАТА 1941-1945. Ако сте на постоjећем попису пронашли тражену жртву, а желите уз име додати неки податак, слику или текст о жртви, такође то можете учинити попуњавањем УПИТНИКА.   УПИТНИК jе доступан у формату Acrobat PDF: Упитник за жртве рата 1941-1945. Acrobat PDF документ, 721kB Испуњени УПИТНИК може нам бити прослиjеђен елекронском поштом на адресу: [email protected].   УПИТНИК можете испунити и електронским путем. Упутства су у наставку текста. Можете га испунити и руком, скенирати и такав послати на

Др Ђуро Затезало: Јадовно

О Попису – Књига Јадовно 1.

1. фебруар 2011.

ENGLISH VERSION ДЈЕЛОМИЧНИ ИМЕНИЧНИ ПОПИС ЖРТАВА УБИЈЕНИХ У КОМПЛЕКСУ ХРВАТСКИХ ЛОГОРА СМРТИ ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ ОД 11. АПРИЛА ДО 21. АВГУСТА 1941. ГОДИНЕ У комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг, на подручjу Лике, Велебита, подвелебитског подгорjа и острва Пага, у само 132 дана његовог постоjања, усташе и други хрватски злочинци, на наjсвирепиjи начин усмртили су 40.123 жртве, од тек рођене дjеце до људи у дубокоj старости. Међужртвама jе било 38.010 Срба, 1.998 Јевреjа, 88 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, jедан Рус, jедан Ром и jедан Црногорац. Именични попис жртава израдио jе др Ђуро Затезало и обjавио га у свом капиталном дjелу Јадовно – комплекс усташких логора 1941. На сакупљању података и изради именичног пописа Затезало jе, закључно са 1991. годином, радио више од 20 година. Распад СФР Југославиjе онемогућио jе његов даљи рад и због тога

Зоран Чворовић: Зашто је евроатлантизму потребно да Срби забораве Други светски рат

31. јануар 2011.

1. 1. СРПСКА ИСТОРИЈСКА СВЕСТ ИЗМЕЂУ ИНТЕГРАЦИЈЕ У НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И ИСТИНЕ О НОВОМ ПОРЕТКУ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ ИЗ 1941 Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истаживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања своjе место ниjе нашао ни jедан од наjмонструозниjих покоља Срба коjи jе краjем jула и почетком августа извршен у храму Рођења Пресвете Богородице у Глини. За четири дана у цркви у Глини усташе су побиле

budimir.jpg

Будимир: Саопштење поводом изјаве Хелене Новак

29. јануар 2011.

Поводом изjаве на „Феjсбуку“ вjећнице СДП-а у Градском виjећу Трогира Хелене Новак да „демократиjа подразумjева териториjалну циjеловитост и суверенитет међународно признате Републике Србиjе“ и да jе „Косово српска териториjа откада jе свиjета и виjека те да ће се то ЕУ разбити о главу што jе дозволила Албанцима да имаjу jош jедну мафиjашку државу“, Удружење Срба из Хрватске издаjе за jавнос  С А О П Ш Т Е Њ Е  Иако се овдје ради о личном ставу који је наишао на констернацију и у оквиру њене странке овакво размишљање и изношење ставова наишло је на одобравање и подршку избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Када би ови ставови постали и званични ставови СДП-а

Пописат ће се сви који се затекну у Хрватској

28. јануар 2011.

Попис становништва, коjи ће се проводити од 1. до 28. априла, у коме ће учествовати преко 17.500 људи и коjи jе „тежак“ 175 милиона куна, свакако jе велик залогаj за државне установе коjе ће га водити, приjе свега за Државни завод за статистику (ДСЗ) – У том послу добро ће нам доћи свака помоћ, укључивши ону из редова мањинских и вjерских заjедница – истиче помоћница равнатеља ДЗС-а Маjа Пекеч. С тим у вези, представници ДЗС-а на челу с равнатељем Иваном Ковачем оциjенили су да jе недавни састанак с представницима Српског народног виjећа (СНВ) био изузетно позитиван и користан. Узимаjући у обзир да нитко не може бити пописан два пута, односно

Invitation to donors

28. јануар 2011.

Invitation to donors to support the organisation of the International “Jadovno 1941” Conference Ћирилица | English Dear Sirs, I address you on behalf of the Association of Descendants and Supporters of the Complex of Ustasha Camps Jadovno 1941. Although our fathers and grandfathers were murdered almost 70 years ago, we, their descendants, still feel that loss as a deep wound. In the area of the complex of Ustasha camp in Jadovno, a predecessor of Jasenovac, in just 132 days, 40,123 Serbs, Jews and other “unsuitable elements”, from the whole of what was the NDH at the time, were murdered in the cruellest ways. The murdered victims were thrown into pits on

Logo-Jevrejska-zajednica-BIH.jpg

МЕЂУНАРОДНИ ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА

27. јануар 2011.

Јеврејска заједница Босне и Херцеговине, Вијеће Министара Босне и Херцеговине, Министарство за људска права и избјеглице БиХ  у сарадњи с Институтом за истраживање злочина против човјечности и међународног права, организују обиљежавање Међународног дана сјећања на жртве Холокауста 2011. године. Одлуком Генералне Скупштине Уједињених нација, 27. јануар, дан када је 1945. године ослобођен злогласни концентрациони логор Аушвиц, проглашен је Даном сјећања на жртве Холокауста. Исти датум је прихваћен и у Босни и Херцеговини и већ пету годину се обиљежава у организацији Јеврејске заједнице у Босни и Херцеговини и Вијећа Министар БиХ. Датум обиљежавања 27.01.2011. године ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА Мјесто обиљежавања –  Сала Јеврејске општине у Сарајеву

Позив донаторима за помоћ у организацији међународне конференције „Јадовно 1941.“

27. јануар 2011.

Позив донаторима за помоћ у организациjи међународне конференциjе „Јадовно 1941.“ Ћирилица | English Поштована господо, Обраћам Вам се испред удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Иако су наши очеви и дједови побијени прије готово 70 година, ми њихови потомци тај губитак као дубоку рану осјећамо и данас. На подручју комплекса усташких логора Јадовно, претече Јасеновца, у току само 132 дана, на најсвирепије начине побијено је 40.123 Срба, Јевреја, и осталих “непоћудних елемената” са подручја цијеле тадашње НДХ. Побијене жртве бачене су у велебитске јаме, у море велебитског канала или су затрпане камењем на острву Пагу. Мјеста њиховог убиства су и данас необиљежена и неприступачна. На иницијативу  нашег

DSC09526.jpg

Писмо Исака Данона-Гезе – Јасеновац 1944.

27. јануар 2011.

ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ, 27. ЈАНУАР 2011. Писмо Исака Данона-Гезе – Јасеновац 1944. Много би хтио да кажем, али не знам што би ти казао. Туга и очаj, и не вjеруjем да ћемо уопште извући живе главе одавде, тако да се чудим шта нас држи у животу. Једино што знам да имам тебе и дjецу код куће. Све су моjе мисли и жеље усмjерене ка Вама и донекле сам сретан само када сам у мислима са Вама, када се играм са драгом дjечицом и осjећам твоjу близину краj себе. Сав сам изгубљен, ни сам не знам шта пишем. Знам да би требао писати о себи, али то би били

На Јадовну 26 jуна 2010. - Прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941.

Jadovno 26. jun 2010. – Prvo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941. – Јадовно 26. јун 2010. – Прво обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941.

27. јануар 2011.

Остале слике: Jadovno 26. jun 2010. – Slike – Omladinsko Udruženje „Spoji“ – Слике – Омладинско Удружење „Споjи“ / Serbisch Orthodoxer Jugendverein Innsbruck’s Jadovno 26. jun 2010. – Slike – Milan Tomasović – Јадовно 26. jун 2010. – Слике – Милан Томасовић Jadovno 26. jun 2010. – Slike – Danijel-Simić- Јадовно 26. jун 2010. – Слике – Даниjел-Симић Jadovno 26. jun 2010. – Slike – Sonja Rapajić – Јадовно 26. jун 2010. – Слике – Соња Рапаjић  

p_48-mb2.jpg

БАСТАШИЋ: ОДУЗЕЛИ СУ МИ 20 ГОДИНА ЖИВОТА

26. јануар 2011.

Осамдесетогодишњи доктор медицинских наука Милан Басташић послиjе 20 година напокон може да посjети своjе имање и кућу у Грубишном Пољу у Хрватскоj, након што га jе Жупаниjски суд у Бjеловару ослободио оптужби за наводне ратне злочине против цивилног становништва у Великоj Ператовици Милан Басташић, пуковник у пензиjи и jедини преживjели jасеновачки логораш-диjете из западне Славониjе, каже за Срну да jе правда увиjек достижна, а доказ jе и то што jе послиjе 20 година проживљавања срамних оптужби Жупаниjски суд у Бjеловару обуставио поступак против њега. „Био сам под сумњом да сам управо jа основао тзв. Билогорски одред од 3000 људи и затвор у Великоj Ператовици, у тамошњоj школи. Међутим, у то

atv-amplituda-spica.jpg

АТВ – Амплитуда – 19.01.2011. – Тема: Српско – хрватски односи, вријеме истине

26. јануар 2011.

Због чега протестуjу хрватски бранитељи? Да ли се Хрватска треба извинити Србима и Србиjи? Судjелуjу, Саво Штрбац директор Информационо – документационог центра „Веритас“ из Београда, проф. др Здравко Томац из Загреба, Јанко Велимировић директор Републичког центра за истраживање ратних злочина из Бања Луке и Драго Хедл репортер Јутарњег листа из Загреба. Уредник и водитељ Ведран Шкоро. https://www.youtube.com/feature=player_embedded    

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА