arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Гробница у селу Кремна код Прњавора-лијева спомен плоча

7о година од страдања у селу Кремна код Прњавора

15. децембар 2011.

16. децембра 2011. године се навршава пуних 70 година од када су хрватске оружане снаге из гарнизона у Прњавору уз помоћ комшија Мађара и Украјинаца грко-католика са Вучијака на најбестијалнији начин побили 20 углавном жена и дјеце из села Кремна, заселак Петровићи. Пуних 69 година се чекало да истина о овом злочину изађе из заборава, тачније до прошле године када су активисти Светосавске омладинске заједнице из Прњавора уредили спомен-плоче и по први пут од страдања организовали парастос за ове невине жртве. Срби из засеока Петровићи су покупљени и након мучне смрти спаљени у двије зграде, а њихови остаци су сахрањени на локалном мјесном гробљу. Прва свједочења о овом злочину су

Скарадни ламент НАД „културним достигнућима“ НДХ

15. децембар 2011.

„Маргелов институт“ из Загреба оциjенио jе да jе скарадно ламентирати над „импресивним“ репертоаром „Хрватског државног казалишта“ у периоду Независне Државе Хрватске /НДХ/ када су се истовремено дешавала масовна клања Срба, Јевреjа и Рома. „Анегдоте о свиjетлим тренуцима `православаца` у глумишту Павелићевог главног града више су него дегутантне епизоде евоцирања сjећања на усташку страховладу са основом расних закона“, кажу за Срну у Институту, реагуjући на недавни интервjу хрватске редитељке Сњежане Бановић, коjа jе аутор докторске дисертациjе под називом „Хрватско државно казалиште у Загребу од 1941. до 1945. године“. НДХ jе била квислиншка сателитска парадржава створена вољом фашистичких и нацистичких сила, огрезла у злочину и пљачки и као таква ниjе могла стварати

Donja_Gradina_1.jpg

О ПРОГРАМУ УРЕЂЕЊА СПОМЕН-ПОДРУЧЈА „ДОЊА ГРАДИНА“

15. децембар 2011.

Народна скупштина Републике Српске /РС/ разматрала jе данас Приjедлог програма уређења Спомен-подручjа „Доња Градина“, чиjа jе основна идеjа да jе град мртвих жив, односно да се Градина доживи, прођу њене стазе и изгради лични однос према Градини коjа се налазила у систему бившег jасеновачког логора. Програмом jе предвиђено уређење централних обjеката управе, музеjа, истраживачког центра и вjерских обjеката за Србе, Јевреjе и Роме у средишњем диjелу Мемориjалног комплекса „Доња Градина“. Програмом jе предвиђено и уређење гробних поља, прилазног платоа, макета, административног и образовног центра са техничким блоком, споменика жртвама и дjеци, куће Пере Вукића, локалитета „Скела“, фабрике сапуна и пруге, те заштита „Тополе ужаса“. Министар просвjете и културе РС Антон

garavice_04.jpg

ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“

15. децембар 2011.

ПРВИ ОКРУГЛИ СТО „ГАРАВИЦЕ 1941“ Зборник саопштења, свjедочења и докумената   РИЈЕЧ УРЕДНИКА „Оно што ниjе записано Као да се ниjе ни догодило“ (Иво Андрић) Бранко Вукадиновић  У жељи да отргнемо од заборава, дамо и даjемо вjечни помен свим невиним жртвама усташког терора на начин како оне то заслужуjу, да подсjетимо оне коjи кажу да „не знаjу“ за бихаћке Гаравице, међу коjима нажалост има и историчара, да jавности презентуjемо материjал са Првог Округлог стола коjи се одржао 05.05.2010. године у Бањоj Луци, и сав доступан материjал коjи говори о том злочину на jедном мjесту, приредили смо оваj Зборник, коjи у наслову носи име, jедног од наjвећег стратишта, како на Балкану

Кнез Павле Карађорђевић

Кнез Павле рехабилитован

15. децембар 2011.

Виши суд у Београду рехабилитовао jе кнеза Павла Карађорђевића, некадашњег намjесника Краљевине Југославиjе, кога су комунистичке власти послиjе Другог свjетског рата прогласиле ратним злочинцем и одузеле му сва грађанска права и имовину у земљи. Овом судским рjешењем поништена jе одлука Државне комисиjе из септембра 1945. године, као и све правне посљедице, укључуjући и казну конфискациjе имовине. Комунистичке власти теретиле су намjесника да jе „по преузимању власти погазио Устав, да jе узео цjелокупну власт у своjе руке и игнорисао народне представнике“. Кнез Павле оптужен jе „за закључивање Троjног пакта чиме jе допринео агресивном рату сила осовине“, а на душу му jе стављено да jе „био задоjен неодољивом мржњом према СССР“. Кћерка

Центар Симон Визентал

Центар „Симон Визентал“ у лову на нацисте

14. децембар 2011.

Центар Симон Визентал покренуо jе 11-сатну акциjу проналажења и процесуирања преосталих нацистичких ратних злочинаца док су jош увиjек живи. Главни „ловац“ центра Ефраим Зуроф покренуо jе данас у Берлину „Операциjу посљедња шанса 2“ и наjавио нове награде за информациjе или доjаве о осумњиченима за ратне злочине, jавља агенциjа АП. Ова акциjа jе услиjедила након што су њемачки тужиоци рекли у октобру да jе успjешна пресуда бившем механичару из Охаjа Џону Демjањуку поставила преседан коjи jе омогућио поновно отварање стотина истрага. Демjањук (91) jе осуђен по хиљадама тачака оптужнице саучесништва у убиству након што jе суд у Минхену утврдио да jе био стражар у логору смрти, што jе први пут да

Kapela - spomen kosturnica Svete Velikomucenice Marine – Ognjene Mariјe.jpg

Апел за помоћ у обнови Спомен-капеле

14. децембар 2011.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Хризостом апеловао jе на све ливањске Србе, ма гдjе били, да помогну завршетак изградње Спомен-капеле у Ливну у коjоj су почивале мошти мученика коjе су побиле усташе. „Треба да завршимо Спомен капелу како то и доликуjе онима коjима сте jе подигли, да оштећења у костурници санирамо, да узнемирене и оскрнављене мошти мученика поново положимо у Спомен-капелу и да jе освештамо“, поручио jе владика Хризостом. Он истиче да се радови на Спомен-капели и реконструкциjи костурнице мораjу довршити до Огњене Мариjе идуће године, односно до 11. августа, када ћемо посебно на литургиjски начин обиљежити 20-годишњицу страдања – погрома над Србима Ливна 1992.године, саопштено jе Срни из Епархиjе бихаћко-петровачке.

budo-ognjena_marija_livanjska.jpg

У ЛИВНУ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

14. децембар 2011.

Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послиjе сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом краjу у усташким покољима 1941. године и промоциjе моjе књиге „Огњена Мариjа ливањска“, посвећене тим злочинима, ниjесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у оваj проклети, окрвављени, опjевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сиjевнули ножеви усташке мржње ( на паркингу испред хотела „Динара“ су, додуше, исjечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрациjе), и даље сам наивно вjеровао да се зло не може поновити, да jе то само поjединачни ексцес, а не  знак васкрслог, повампиреног усташког  лудила и

Помен

Парастос за 109 српских жртава

14. децембар 2011.

Служењем парастоса у цркви у Бjеловцу код Братунца данас ће бити обиљежено 19 година од страдања 109 српских цивила, коjе су муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића мучки напали и убили, а 78 ранили. Служење парастоса планирано jе у 13.00 часова. Био jе то наjвећи злочин и масакр коjи jе у само jедном дану почињен над Србима током посљедњег рата. Ниjедан Бошњак ниjе одговарао за оваj, као и за све друге злочине коjи су током 1992. и 1993. године почињени над Србима у општинама Братунац и Сребреница, гдjе jе убиjено 1 500 Срба. Хашки трибунал jе 3. jула 2008. године ослободио Насера Орића оптужнице, jер наводно ниjе

Парастос на братуначком гробљу Фото: ТАНЈУГ

Опструкција градње споменика Србима

14. децембар 2011.

Организациja породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице већ двиjе године чека од општинског Одjељења за урбанизам и просторно уређење дозволу за изградњу спомен-обиљежjа за 36 Срба из Mjесне заjеднице Гостиљ, али начелници тог одjељења никако да то одобре, изjавио jе Срни предсjедник ове организациjе Младен Груjичић. Он jе рекао да су се од подношења захтjева промиjенила троjица бошњачких начелника Одjељења, али да ниjедан ниjе издао дозволу за градњу споменика и да jе очигледно риjеч о опструкциjи. „Посљедњи пут подниjели смо захтjев 21. новембра и тражили да нам начелник тог одjељења до 25. новембра образложи у писаноj форми зашто толико дуго чекамо на дозволу за градњу и када

ОЗЛОГЛАШЕН Логор "Лора" у Сплиту Фото Веритас

Злочин у Лори рак-рана Младена Бајића

14. децембар 2011.

Предсjедник Далматинског комитета за људска права Тончи Маjић изjавио jе да jе за главног тужиоца Хрватске Младена Баjића случаj „Лора“ и страдање српских цивила „рак-рака“ и да не треба очекивати озбиљно процесуирање ратних ни било каквих других злочина у Хрватскоj док год jе он на челу државног тужилаштва. „Док год jе Баjић на челу тужилаштва у Хрватскоj, не треба да очекуjемо озбиљно процесуирање ни ратних ни било каквих других злочина, jер jе то човjек коjи jе био jедан од двоjице воjних тужилаца у Сплиту, чиjе jе тужилаштво било одговорно за комплетну Јадранску обалу, а послиjе пада Краjине и за таj сектор“, рекао jе Маjић за „Глас Српске“. Он истиче да

Ексхумација

Идентификацију несталих Срба треба да обављају патолози из РС

13. децембар 2011.

Породице заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сараjевско-романиjске региjе изразиле су револт и протест што су и данашњу обдукциjу четири тиjела у Спомен-костурници у Источном Сараjеву, по налогу Тужилаштва БиХ, обавили патолози из Федерациjе БиХ, а не из Републике Српске. У саопштењу Организациjа истиче да у Републици Српскоj постоjе сви потребни услови за обдукциjу и идентификациjу тиjела. „Бошњаци су убиjали Србе, сакрили их и сада обављаjу обдукциjу и идентификациjу, тако да се никада неће знати прави начин на коjи начин су жртве убиjене“, наводи се у саопштењу. Због поновног чињења злочина над српским жртвама, из ове организациjе траже да Тужилаштво БиХ и главни тужилац за ратне злочине именуjу представнике

Павиљон смрти

Ресторани и кафане уместо меморијалног центра!

13. децембар 2011.

БЕОГРАД – Навршава се тачно 70 година од дана када jе, прохладног 8. децембарског jутра 1941. године, испред зграде у Улици Џорџа Вашингтона 21 – под претњом стрељањем – почело окупљање београдских Јевреjки са децом и старцима. За само пет дана, до 13. децембра, сви београдски Јевреjи, натерани да претходно предаjу ствари и кључеве од станова, „очишћени“ су из Београда. Њих укупно 6.400 натоварено jе у камионе и запрежна кола. Превезени су у огромне павиљоне тек изграђеног Београдског саjмишта на левоj обали Саве. Ко ниjе до априла 1942. године умро у леденим халама од глади, болести и мучења, скончао jе у злогласним душегупкама. Само троjе деце jе преживело. Старо саjмиште,

Српско друштво Задужбина

Трибина: „Косово између наде и барикаде“, Љубљана, 14.12 у 19 часова

13. децембар 2011.

                 Браћо и сестре! Српско друштво Задужбина и Културно друштво Михајло Пупин Вас позивају на трибину „КОСОВО ИЗМЕЂУ НАДЕ И БАРИКАДЕ“ гост:  др. Милош Ђорђевић др. Милош Ђорђевић је био дугогодишњи директор Института за Српску  културу у Приштини и новинар. Држао је предавања на више европских универзитета. Песник и историчар културе. Аутор 20 књига. Среда, 14. децембар у 19 часова ПЦ Словенијалес, Дунајска цеста 22, Љубљана Улаз слободан ДОБРОДОШЛИ!  

groblje-bratunac.jpg

Сутра парастос за 109 српских жртава

13. децембар 2011.

Служењем парастоса у цркви у Бjеловцу код Братунца сутра ће бити обиљежено 19 година од страдања 109 српских цивила, коjе су муслиманске оружане снаге из Сребренице под командом Насера Орића мучки напали и убили, а 78 ранили. Служење парастоса планирано jе у 13.00 часова. Био jе то наjвећи злочин и масакр коjи jе у само jедном дану почињен над Србима током посљедњег рата. Ниjедан Бошњак ниjе одговарао за оваj, као и за све друге злочине коjи су током 1992. и 1993. године почињени над Србима у општинама Братунац и Сребреница, гдjе jе убиjено 1 500 Срба. Хашки трибунал jе 3. jула 2008. године ослободио Насера Орића оптужнице, jер наводно ниjе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА