arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
mostar-la-or.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МЈЕШТАНА ОРТИЈЕША И ЛАКШЕВИНЕ

27. септембар 2014.

Служењем парастоса у Лакшевинама и Ортиjешу код Мостара данас jе обиљежено 70 година од страдања мjештана ових мостарских насеља у Другом свjетском рату. Парастоси су служени код споменика страдалим мjештанима у насељу Лакшевине и на мjесном гробљу у Ортиjешу. Годишњица страдања становника Лакшевина и Ортиjеша обиљежена jе у организациjи Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске, Српске православне црквене општине Благаj и Удружења за кориштење и одржавање гробља Ортиjеш. Мjештани Ортиjеша испричали су да су у сваком рату преживљавали голготу. У Првом свjетском рату побиjено jе пет њихових предака, а у Другом 31, док jе у Лакшевинама четрдесетих година прошлог виjека страдало 14 особа. Стариjи мjештани овога насеља посвjедочили су о злочину коjи

zivadin-jovanovic-2.jpg

Правни поредак или глобални ауторитаризам

27. септембар 2014.

English Латинска мудрост каже да jе историjа учитељица живота. Дакле, заборав, потцењивање или одрицање од историjе jе став према животу, према садашњости и будућности. Ревизиjа историjе могла би се показати као параван за ревизиjу граница. А управо тежња за исцртавањем нових граница био jе кључни циљ агресора у Првом светском рату. Велики рат почео jе након ултиматума Аустро-угарске за коjи jе свакоме билоjасно да га Србиjа ниjе могла прихватити. На краjу истог, 20-ог столећа, Србиjа (СРЈ) jе добила сличан ултиматум НАТО-а у Рамбуjеу за коjи се такође знало да не може бити прихваћен. Гласио jе – безусловна окупациjа целе земље, или рат. Агресиjа НАТО против Србиjе (СРЈ) 1999. представља тачку преокрета у светским односима од релативног мира и

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић: Безвредне главе

27. септембар 2014.

Они коjи су данас шокирани одсецањем хришћанских глава пред камерама, занемаруjу да се то већ догађало али, пошто су тада у питању биле српске главе, то jе скривано од светске jавности Свет jе шокиран. Зар jе могућ такав степен дивљаштва, у времену кад jе човек на корак до телепортациjе, туристичких путовања по свемиру, кад производи возове коjи се крећу брзином од 500 километара на сат. Припадници организациjе коjа себе зове Исламска држава одсецаjу хришћанима главе, театрално, пред камерама. То свет ниjе видео, тога до сада ниjе било, одjекуjе с наjутицаjниjих ТВ-канала и мрежа. Богами jесте, било jе. Само онда кад jе било, то никоме не беше важно. Још горе; скривано

vlasenica.jpg

ПОМЕН ЈУНАЦИМА РОГОСИЈЕ

26. септембар 2014.

ВЛАСЕНИЦА, 26. СЕПТЕМБРА /СРНА/- Парастосом за погинуле борце, те полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа, данас jе на узвишењу Рогосиjа код Власенице обиљежено 22 године од погибиjе 29 бораца Власеничке бригаде Воjске Републике Српске, коjе су 26. септембра 1992. године на свиреп начин убили припадници муслиманских воjних формациjа. Цвиjеће на спомен обиљежjе, подигнуто на мjесту погибиjе приjе 10 година, положили су делегациjа републичке Борачке организациjе /БО/ предвођена предсjедником Миломиром Савчићем, делегациjа Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, представници локалних борачких организациjа и удружења, општинских власти, те чланови породица палих бораца и саборци. Савчић jе новинарима рекао да су борци ВРС дали своjе животе, бранећи своjе огњиште, земљу и народ. „Нису

blazuj.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 118. ГОДИНА ОД ОСВЕШТАЊА ЦРКВЕ СВЕТОГ САВЕ

26. септембар 2014.

САРАЈЕВО, 26. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Блажуjскоj парохиjи ће у недjељу, 28. септембра, бити обиљежена 118. годишњица од освештања цркве Светог Саве, у коjоj ће бити служен и парастос за Србе коjе су на овом простору убили аустроугарски воjници у Првом свjетском рату. Тим поводом у порти овог храма биће откривен и обновљени споменик подигнут у помен на 16 Срба коjе су 1916. године стриjељали аустроугарски воjници. Из Организационог одбора за обиљежавање овог догађаjа упућен jе позив свим потомцима, Србима са овог простора и људима добре воље да у недjељу одаjу пошту српским жрвтама са подручjа Блажуjа, одакле jе 3.500 Срба током Првог свjетског рата одведено у логоре у Добоjу

cirilica-kari.jpg

Ћирилица у нестајању

26. септембар 2014.

Истраживање Завода за проучавање културног развитка о употреби ћирилице. О феномену све мањег коришћења српске ћирилице нема научне монографиjе ДАНАС ниjе лако пронаћи ћириличне новине или интернет-презентациjе. Амбалажа на домаћоj и декларациjе на страноj роби не преносе информациjе на ћирилици. Компjутери и мобилни телефони нуде латинично писмо као радно, а ћирилично као изборно. Рекламне поруке исписане су латиницом. Све телевизиjе са националном фреквенциjом, изузев РТС, имаjу латиницу као писмо заштитног знака, укључуjући и оне коjе су наjпопуларниjе међу слабиjе образованим слоjевима становништва. Ни на улици, нити у тржном центру у видном пољу jе нема. Ћирилица jе готово сасвим нестала из свакодневице грађана Србиjе. Зашто jе то тако истраживали су стручњаци

bijeljina.jpg

ОСВЕШТАЊЕ ОБНОВЉЕНЕ ПРВЕ ВОЈНЕ ЦРКВЕ У РЕПУБЛИЦИ

25. септембар 2014.

БИЈЕЉИНА, 25. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских у Касарни „Воjвода Степа Степановић“ у Биjељини, прва воjна црква у Српскоj подигнута 1994. године, биће након обнављања освештана у уторак, 30. септембра, наjављено jе из Епархиjе зворничко-тузланске СПЦ. Освештање храма биће обављено са благословом Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Хризостома, уз покровитељство предсjедника Републике Српске Милорада Додика и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Димензиjе Спомен-храма су 14 метара са 7,40 метара, саграђен jе од пуне цигле као jеднобродна црква без купола, са jедним звоником и jедним звоном. У љетопису храма jе записано да га подижу борци Источнобосанског корпуса Воjске Републике Српске са намjером

zelimir-n.jpg

Хрватска ми отела кућу и стан у Книну!

25. септембар 2014.

Желимир Кнежевић већ пуних десет година води правну битку око враћања имовине. Агенциjа за некретнине одобрила продаjу уз лажирану пуномоћ. У документима браћа близанци „рођени 1950. и 1952. године“ СУДБИНА Желимира Кнежевића (53) из Книна и његова децениjска борба са државом Хрватском око имовине само jе jош jедан у низу примера како jе нова чланица Европске униjе етнички очишћена од Срба и како им jе послала jасну порука да и не помишљаjу на повратак у „лиjепу њихову“. Желимир jе са фамилиjом избегао из Книна и jедва jе спасао живу главу пред „Олуjом“. Иза његове породице у Книну jе остао стан и породична кућа од 200 квадрата у центру града. После

krf.jpg

Делегација Србије положила венце на Крфу и у Плавој гробници

25. септембар 2014.

Више стотина Срба и Грка на грчком острву Видо одала почаст српским воjницима страдалим после повлачења преко Албаниjе у Првом светском рату ВИШЕ стотина Срба и Грка сjатило се у среду на грчко острво Видо да одаjу почаст српским воjницима страдалим после повлачења преко Албаниjе у Првом светском рату. Маjора српске воjске коjи jе на труби изводио наjпознатиjу песму о наjвећоj српскоj голготи „Тамо далеко“, тихо певушећи, пратила jе већина присутних. Мук, jеза, покоjи уздах дама у поодмаклим годинама, сузе у очима тинеjџера, казивања о славним прецима, обележили су дан на Виду. У знак сећања на 250.000 страдалих цивила и воjника, комеморативноj манифестациjи jе присуствовала и државна делегациjа Србиjе, коjу jе предводио

cirilica-logo.png

ИГРА

25. септембар 2014.

Ми, Срби, толико пута у историjи смо били сведоци оног чувеног народног „играчка-плачка“. Поигравали су се са нама Ираклиjе, Фридрих Риђобради, носиоци круне светог Иштвана,наследници бугарског цара Симеона… Не заборавимо ни наследника светога Петра у Риму, таj се увек некако нађе у свакоj причи. Били смо принуђени да заиграмо са пољуљаним Хабзбурзима, готово истовремено док смо приводили краjу плес са Османлиjама. Данас, међутим, онаj енергични брка Ердоган, као да призива духове прошлости на простору Косовског вилаjета и Румелиjског беглербеглука, и поново забада „санџак“ у Рашку. Истовремено, разне Џуџе беже од српског ИЋ.Након што смо победили, господа Германи очигледно нису разумели концепт игре „ Не љути се, човече“, а наследници светог

podravanj-sreb.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ПОДРАВАЊУ

24. септембар 2014.

Код цркве Свете Огњене Мариjе у Подравању, код Сребренице данас jе служен парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих обиљежило jе данас 22 године од погибиjе мjештана овог села. Делегациjе општинске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организациjе и Срба из општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима. Секретар сребреничке Борачке организациjе Милош Миловановић рекао jе да jе приjе 22 године у Подравању почињен стравичан злочин над Србима и да ни

brcko-panorama.jpg

Узалудна су негирања ратних злочина над буквичким Србима

24. септембар 2014.

Судски процеси коjи се воде пред брчанским правосуђем потврђуjу да се страшни злочин над Србима у Буковцу и Буквику код Брчког заиста догодио и да су постоjали логори за Србе из тих села, саопштено jе из Удружења породица погинулих бораца Републике Српске у дистрикту. „Узалудни су напори jедног брчанског бошњачког удружења да негира постоjање ових злочина, jер свjедочења преживjелих Срба, али и броjне хумке и неоткривени посмртни остаци српских цивила из та два села недвосмислено свjедоче о злочину“, наводи се у реаговању поводом саопштења Удружења породица несталих, насилно одведених и убиjених Бошњака дистрикта Брчко у коме се негираjу српске жртве из буквичких села и постоjање логора за Србе.  Породице погинулих

rusi-put.jpg

КРСНИ ХОД РУСА ПО СРПСКОЈ

24. септембар 2014.

ШАМАЦ, 24. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Група од 18 Руса из Москве, коjи већ мjесец дана обилазе православне богомоље у Србиjи и Српскоj, данас jе стигла у Шамац гдjе jе посjетила цркву Светог великомученика Димитриjа. Катарина Васиљевић, jедна од учесница Крсног хода, рекла jе да су се окупили вjерници из више руских градова, а да им се на пропутовању Равном Гором придружило и 15 Срба из Србиjе. Према њеним риjечима, на путу кроз Републику Српску заjедно са свештенством молили су за повратак вjери. „Крсни ход завршавамо 14. октобра, на празник Покрова пресвете Богородице, на Светоj Гори“, испричала jе Васиљевићева. Са гостима из Русиjе и Србиjе разговарали су замjеник начелника општине Шамац

fond.jpg

Скупштина Фонда дијаспора за матицу

24. септембар 2014.

У Сава центру, 27. септембра, биће одржана Скупштина Фонда диjаспора за матицу на коjоj ће учестовати представници диjаспоре из Европе, Северне Америке и Аустралиjе. У суботу, 27. септембра у 10.00 сати, у Сава центру, одржаће се редовна Скупштина Фонда диjаспора за матицу на коjоj ће учестовати представници из европских, северно-америчких земаља и Аустралиjе. У Сава центру, 26. септембра биће отворена изложба фотографиjа поводом петнаестогодишњице оснивања Фонда. Фонд диjаспора за матицу jе основан 1999. Основни задатак Фонда jе да помаже обнову и развоj матице, доприноси бржем решавању хуманитарних проблема и повезуjе делове српског народа.   Извор: РТС  

sabranje-najava.jpg

Прво сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у XX вијеку

24. септембар 2014.

Удружење грађана Јадовно 1941. и Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, организује Прво сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава ратова у XX вијеку под називом ,,Сјећање није довољно“. Сабрање ће се одржати 03.-05. октобра 2014. на Козари, у хотелу Монумент. Страдање нашег народа у XX вијеку, представља снажну категорију нашег националног идентитета и јединствену спону у процесу широког дијапазона националних интеграција. Усвајање тог страдања у трајно памћење нашег народа, представља не само дужан однос према нашим прецима него и одговоран однос према будућим покољењима у функцији превенције геноцида. Култура сјећања на претке представља значајан дио, како колективног, тако и идентитета сваког појединца. Однос српског

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА