arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ПОЕЗИЈОМ ЧУВА СЕЋАЊЕ НА СТРАДАЛЕ:Ђурђица Драгаш Вуковљак, објавила прву књигу песама (ФОТО)

3. март 2026.

Судбину страдалих у Другом светском рату, у којем је њена породица у у Дивоселу готово затрта, Ђурђица Драгаш Вуковљак (52), из Београда, родом из личког градића Госпића, претаче у песме, и тако од заборава чува сећање на своје претке, али и на друга стратишта у којима су страдали Срби, као и за време рата деведесетих. Емотивни сусрети са родном Ликом, Велебитом, Дивоселом, Јадовном и осталим стратиштима , неописивом снагом је „повежу“ са свим жртвама, а емоције се „слажу“ једна на другу. Када се осећању слегну, и дође „тај тренутак“, речи навиру попут бујице и настају њене песме, пуне сете и туге, посвећене родној Лици. Мада пише још од основношколских дана,

Злочини усташа закопани због братства и јединства: Истраживање судбинe 50.000 Сремаца у Другом светском рату

3. март 2026.

ОЗНА запленила документе о Јасеновцу до којих је дошао мој отац – сећа се др Јован Бабић. Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (80), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Комисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило

Logor_smrti_NDH_na_ostrovu_Pag.jpg

Јадовно – које се сакрило у земљу

2. март 2026.

Након краткотраjног априлског рата 1941. године Краљевина Југославиjа jе подиjељена између Њемачке, Италиjе, Мађарске и Бугарске. Независна Држава Хрватска (НДХ) проглашена jе 10. априла 1941. године и у њен састав осим садашње Хрватске ушле су Босна и Херцеговина и дио Србиjе. Идеолошке основе НДХ претпостављале су стварање „чистог животног простора”, чисте хрватске нациjе. …Закопаj ме да будем мртав… Откопаj ме да ти кажем..! Да би то остварили требало jе ићи преко мртвих Срба, Јевреjа, Рома…(али и „непоћудних“ Хрвата). Циљ jе оправдавао средства коjима jе требало очистити коров на „тиjелу чисте хрватске нациjе”. Масовни прогони и расни закони и уредбе ставиле су Србе-православне-неариjевце као реметилачки фактор, ван закона. Истине о усташким

Јован Мирић: Извори ужаса

2. март 2026.

Многи преживели казивали су једно: нисмо веровали да ће нас побити. Притом то неверовање везују или за комшије или за државу. Никад није било да држава кажњава невини народ. Од свих покоља Срба у црквама најпознатији је покољ у Глинској цркви Пресвете Богородице који се десио 29. јула 1941. године. Поклано је неколико стотина одраслих  мушкараца. О томе покољу сведочио је једини преживели Љубан Једнак, са једне стране, и Хилмија Берберовић, један од кољача, са друге. По завршеном покољу, када су окрвављени делатници кренули да гледају има ли ко жив и да износе мртве, устао је насред цркве старији човек: – Ево, ја сам жив! Ја нисам ништа крив! Усташе

Спомен подручје Јадовно -1988

Јадовно у књизи: Фрањо Здунић Лав: “Котар Госпић и котар Перучић у НОБ“

2. март 2026.

Усташки злочини на Јадовном и у неким другим логорима смрти уз осврт на њихове кориjене. ЈАДОВНО У КЊИЗИ: Фрањо Здунић Лав: “КОТАР ГОСПИЋ И КОТАР ПЕРУШИЋ У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1941-1945“, КАРЛОВАЦ 1989. »Они коjи не памте прошлост, осуђени су да jе поново проживе.« Сантаyана Када се говори о усташким злочинима и звjерствима коjе су починили на Јадовном средином 1941. године (jуни-аугуст) над нашим народима: Србима, Јевреjима и Хрватима, сваком се намеће питање: гдjе су клице и кориjени тих монструма, побjешњелих звиjери и крволока; како су настали и тко их jе одгаjао за убице; како jе настала њихова терористичка организациjа – Усташки покрет и тзв. Независна Држава Хрватска (НДХ) за коjу

Бранко Брковић: Уђем у кућу, све сасјечено. Није клано, већ сјечено сикирицама.

26. фебруар 2026.

Након 30 година, када се под притиском породица покланих Срба из Дракулића, Шарговца и Мотика подигла спомен – костурница, кости из дворишта је народ ископавао и носио у костурницу. Помагали су ископавати и исти они који су их ту и покопали, који су куће одмах након покоља и опљачкали… Исјечак из аутентичног свједочења Бранка Брковића: „Ја се извучем испод амбара. Усташа нема више. Отац Ђорђо и стриц Павле леже сасјечени пред кућом. Братове цурце, Нада и Јованка, дјеца, и њиова мајка Даница, сна моја, леже откривене и крваве. Силовало то туј на пртини, па убило. Уђем у кућу. Све сасјечено. Није клано, већ сјечено сикирицама. Ја се скаменијо. Не могу

Како нам је Комитерна скројила судбину у Дрездену 1928. године, коју су Јосип Броз и подјармљени српски комунисти доследно остварили

26. фебруар 2026.

Полазећи од чињенице да су и пре IV конгреса КПЈ који је одржан у Дрездену 1928. године, подјармљени српски аустромарксисти, комунисти-интернационалисти гушили и умртвљавали националну свест српског народа и да су после Првог светског рата, који је за нас Србе био рат за национално ослобођење и уједињење, нападали нову државу да је „тамница народа“ и да је настала као резултат великих ратова у Европи, коју треба разбити. Пише: Душан Буковић   „Политика Јосипа Броза Тита, закамуфлирана паролама које су држале српски народ у заблуди, о братству и јединству и равноправности, када се сведе целокупни учинак његове владавине, била је доследно остваривање одлука Дрезденског конгреса КПЈ од 1928. године. И то

ЧИЈЕ СУ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ У ЗЕМУНУ? Јеврејска општина тужи удружења „Јадовно“ за „кршење закона“, а под земљом 6.500 српских мученика

25. фебруар 2026.

Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и „Јадовно 1941.“ из Београда, са председницима др Душаном Басташићем и Момчилом Мирићем, оптужени су да су оскрнавили Јеврејско гробље у Земуну и тешко повредили осећања земунских Јевреја, зато што су 10. маја прошле године одржали парастос српским жртвама, поставили православни крст и натпис на жардињери да ту лежи 6.500 српских мученика убијених у логору Земун на Сајмишту. За то дело, по кривичној пријави Јеврејске општине Земун, предвиђена је казна затвора до 16 година. Недавно је адвокатска канцеларија Радић, која заступа оптужене, обезбедила доказе да се не ради о јеврејском, већ о српском гробљу и српским жртвама. У Архиву Војводине пронађен је записник, састављен

ЛЕКЦИЈЕ КОЈЕ НИСМО НАУЧИЛИ

25. фебруар 2026.

Дечак Мирослав Лазански испред латиничне дрвене „пирамиде“ у Јасеновцу, која је била једино спомен обележје стравичног хрватско-муслиманског геноцида над Србима, све до 1966. Пише: Владан ВукосављевићТек тада је постављен симболички нејасан и непримерен споменик у облику цвета, аутора Богдана Богдановића, комунисте и потоњег активног аутошовинисте из осамдедетих и деведесетих година. Историја бележи неке илустративне детаље у вези са церемонијом откривања споменика: „Домаћин церемоније требало је да буде Крајачић, али се он није појављивао. Није дошао ни тадашњи шеф хрватских комуниста, Владимир Бакарић, тврдећи да се не осећа добро. Програм је требало да почне у 9 часова, али се чекао Крајачић који није стизао, па је почетак каснио више од два

Данас 34 године од монструозног убиства српске породице Радосављевић у Дарувару

25. фебруар 2026.

Породицу је ликвидирао хрватски војни полицајац само зато што су двоје дјеце и њихови родитељи били Срби, а потом њихова тијела разнио експлозивом. Информационо-документациони центар “Веритас” подсјетио је да је 25. фебруара 1992. године у Дарувару припадник Хрватске војске, тада двадесетогодишњи Јожица Мудри, ликвидирао породицу Радосављевић – Радета /36/, његову супругу Јованку /32/ и њихове малољетне синове Дејана /14/ и Ненада /10/. Мудри је тог дана у 19.15 часова дошао у кућу Радосављевића у униформи војног полицајца и у току вишечасовног разговора са власником, мотивисан чињеницом да су српске националности, из непосредне близине из пиштоља је у њих испалио 11 метака пуцајући им у главе. Пошто је четрнаестогодишњи Дејан и

СТЕПИНАЦ У СЕНЦИ ПАВЕЛИЋА

24. фебруар 2026.

Изјава Ђорђа Лингве, донедавног апостолског нунција у Републици Хрватској, од 11. фебруара ове године у Загребачкој катедрали поводом завршетка његове службе у Хрватској, о канонизацији Алојзија Степинца: “Ипак, све сам више уверен да би то признање од стране Цркве требало доћи тек на крају пута истинскога помирења, без којега би његова светост постала узалудна. Пише: Саво Штрбац Канонизација, наиме, није својеврсна ‘лига првака’ у којој победа моје момчади подразумева пораз твоје. Пред Богом нема победника и поражених јер… сви смо ми браћа и сестре!”, једва да је у хрватској јавности привукла пажњу неколико медија и коментатора, што је изненађујуће за оне који знају шта Степинац значи Хрватима. Хрвати су очекивали

СУСРЕТ СА ПРЕЦИМА

24. фебруар 2026.

Срце ми удара под грлом. Тамо доле, тамо су моји посејани и пожњевени. И ја сам тамо давно посејана.. Пише: Цвијета Радић Не чују се више звуци дана који већ сасвим измрвљен тоне у топли мир ноћи. Тишину ретко пререже шкљоцање кључа, тек да осујети повратак неког одоцнелог станара. И ноћас се, по ко зна који пут, ушуњавам и удобно смештам у замишљену мутну слику у раму без јасног облика и димензија. Магловити планински предео пресечен широком равницом и куће ушушкане у сенке густих крошњи дрвећа које памти дуже од најстаријих укућана. Људи нејасних црта лица приказују се обрисма стаса и одеће по којој препознајем само њихов пол… Ноћима тако,

Oтjeрaнa у грoб

24. фебруар 2026.

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe пoкрeнутe збoг рaтнoг убojствa двojицe синoвa и мужa крajeм љeтa 1991. гoдинe. Стoja Tривкaнoвић (1950) умрлa je срeдинoм дeцeмбрa 2019. гoдинe у Сиску нe дoчeкaвши прaвду збoг убojствa синoвa Зoрaнa (23) и Бeрислaвa (18) тe њихoвoг oцa Никoлe Tривкaнoвићa (48). Tрojицa Tривкaнoвићa су присилнo, 25. aугустa 1991. гoдинe, oдвeдeнa у нeпoзнaтo из пoрoдичнe кућe у сисaчкoм нaсeљу Зeлeни Бриjeг. Злoглaснoм биjeлим кoмбиjeм, кojи je љeтa и jeсeни 1991. чeстo виђaн пo Сиску, унифoрмирaнe су сe oсoбe тoг дaнa oкo пoднeвa увeзлe у двoриштe Tривкaнoвићa. Oдвeдeни су виђeни нa OРA-и, пoзнaтoм сисaчкoм мучилишту, нaкoн чeгa им сe изгубиo трaг.

In Jasenovac, the Jews had the entire internal administration in their hands.

23. фебруар 2026.

Minutes published in a book – Milan Koljanin: „THE USTASHA ATROCITIES – A Collection of Documents (1941–1942.)“Prepared by ARCHIVES OF VOJVODINA, Novi Sad, BESEDA PUBLISHING HOUSE OF THE DIOCESE OF BAČKA, Novi Sad, ARCHIVES OF THE REPUBLIC OF SRPSKA, Banja Luka, OBODSKO SLOVO, Podgorica СРПСКИ No. 107 JOINT STATEMENT OF NINE FORMER DETAINEES ON THE SITUATION IN THE GOSPIĆ AND JASENOVAC CAMPS, GIVEN ON 15 APRIL 1942 AT THE COMMISSARIAT FOR REFUGEES, ON BEHALF OF A GROUP OF 13 FORMER INMATES RELEASED FROM THE JASENOVAC CAMP. 574 MINUTES of April 15, 1942 COMPOSED AT THE COMMISSARIAT FOR REFUGEES AND MIGRANTS IN BELGRADE. We, thirteen former detainees in the Ustasha camp

Помен

Богохуљење комуниста у Крајини

23. фебруар 2026.

Епископ Дамаскин (Грданички), дипломац београдске Богословије и Музичке школе, као и петроградске Духовне академије, с титулом доктора филозофије стеченом у швајцарском Фрајбургу, помало интровертни интелектуалац, половином 1947. године долази у главни град НР Хрватске, у столицу митрополита загребачког Српске Православне Цркве (СПЦ), шест година након што је усташка власт ухапсила, мучила и унаказила, па после Недићевој власти предала његовог претходника, Доситеја (Васића). Пише: Милан Четник Исте године, 14. јула, митрополит је кренуо возом у Пакрац, седиште пакрачке (славонске) епархије којом је администрирао. На станици у Пакрацу дочекала га је “руља са припремљеним јајима што је ипак значило да је насиље организовано и дозирано”. Клицали су “доље разбијачи братства и јединства”

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА