arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Слика 3: Оштећена црква Св.Преображења у Црквеном Боку (Фото: Б. Турајлић)

О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији

27. октобар 2026.

До данас, деценијама након Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок. Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок. Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно. Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године. Неколико дана након формирања Независне Државе Хрватске, усташе преузимају власт у општини Црквени Бок, хапсе виђеније Србе, туку их, малтретирају и

Panorama_Veliko_Palanciste.jpg

Ок­то­бар на Ко­за­ри 1942. је био цр­вен од кр­ви

27. октобар 2026.

При­је­дор – Уста­шки зло­чин у ко­зар­ском се­лу Ве­ли­ко Па­лан­чи­ште, 22. и 23. ок­то­бра 1942. го­ди­не, ка­да је ли­кви­ди­ра­но ви­ше од 400 ме­шта­на овог и су­сед­них ме­ста, опи­сан је у мно­гим из­ве­шта­ји­ма, књи­га­ма, исто­риј­ским до­ку­мен­ти­ма и све­до­че­њи­ма ма­лог бро­ја пре­жи­ве­лих. Пише: Милан Пилиповић О то­ме, Удру­же­ње „Ја­дов­но 1941” пи­ше: „Ка­да су уста­ше за­вр­ши­ле по­кољ му­шка­ра­ца, по­че­ли су са од­во­ђе­њем гру­па же­не и де­це углав­ном на исту ло­ка­ци­ју, али и у за­се­о­ке зва­не Је­зе­ри­не и оста­ле де­ло­ве бли­же око­ли­не. На­чин кла­ња и уби­ја­ња био је сли­чан, с тим што су мла­ђе же­не и де­вој­ке би­ле пр­во си­ло­ва­не, а за­тим су уби­је­на де­ца ста­вља­на на ма­са­кри­ра­не дој­ке мај­ки, а код де­во­ја­ка, на­кон ди­вљач­ког ижи­вља­ва­ња

Симо Брдар – “Најлонска Гробница”

27. октобар 2026.

По завршетку Другог свjетског рата, побjедом антифашистичке коалициjе, на мjестима масовних злочина геноцида, у концентрационим логорима сачувани су аутентични обjекти и документи и основани мемориjални музеjи и спомен подручjа (Аушвиц, Дахау, Треблинка, Маутхаузен и др) и то не само у земљама антифашистичке коалициjе, већ и у земљама агресорима у Другом свjетском рату. Ове значаjне музеjске институциjе, циjењене и посjећене, своjом тематиком и оригиналном грађом, не само да подсjећаjу и упозораваjу, него и обjашњаваjу узроке и посљедице геноцида тоталитаристичких режима. Захваљуjући кроатоцентричноj политици бившег комунистичког режима, на териториjи бивше СР Хрватске послиjе Другог свjетског рата уништени су аутентични обjекти и локалитети усташког геноцида над српским народом, па jе таква судбина задесила

Парастос за страдале Билогорце 31. октобра 2026. у Београду

26. октобар 2026.

У цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду у суботу 31. октобра 2026. са почетком у 11:00 часова биће служен парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата и пораћа у Хрватској 1991 – 1997 године, поријеклом са источне Билогоре, те преко 100.000 павославних Срба, рођених и сахрањених на Билогори и другдје од 1552 до 2026. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је и организује и ове године, Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада

Велико Паланчиште

Покољ у селима Паланчиште и Јеловац кроз документа и свједочења преживјелих

26. октобар 2026.

Апстракт: Села Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац, најмногољуднија села приједорске општине, током Другог свјетског рата претрпјела су огромне губитке. На ово је утицао положај ових села, а затим и наклоњеност становника комунистичком покрету. Смјештена уз цесту Приједор–Дубица, испод саме Козаре, села су страдала током сваке непријатељске офанзиве. Са друге стране, овај положај и добро познавање терена Козаре изнад села, омогућили су становницима да преживе велику офанзиву на Козару, љета 1942. године. Највеће и најужасније страдање догодило се исте године у октобру, када су припадници 2. сата 8. усташке дјелатне бојне извршиле страховит масакр над цивилним становништвом ових села. Велики број сачуваних докумената о овом догађају, као и свједочења оних

Milan_Bastasic_1.jpg

Милан Басташић: Оружани прогон Срба са Билогоре

25. октобар 2026.

Напад паравојних формација међународно непризнате Хрватске на Билогору почео је концентричном ватром и наступањем из правца Велике Писанице, Великог Грђевца, Грубишног Поља, Д. Рашенице и Вировитице. Најжешћи окршај одвијао се и збио на ужем подручју источне Билогоре 31. октобра 1991. године на прилазима Зрињској и Горњој Ковачици, на сјеверном врху Грубишног Поља и на прилазима Горњој Рашеници и Лончарици. Нити један обрамбени положај Срба тога дана није пао у руке нападача. У току вечери и ноћи из готово свих села кренуле су колоне трактора са приколицама, приватних камиона, комбија и особних аутомобила. Оне су се од почетка Дапчевачких Брђана слијевале у једну колону која је касније сезала од Мале Ператовице

Градоначелник Дабо против спомен-плоче усташким жртвама у Метајни

24. октобар 2026.

ХДЗ-ов градоначелник Новаље Иван Дабо противи се постављању спомен-плоче у школи у Метајни на отоку Пагу, крај увале Слана, гдје је било смјештено готово тристо жена и дјеце жидовске и српске националности. Ријетке преживјеле свједочиле су о силовањима и ликвидацијама, али по Даби тамо нитко није убијен, него су биле “женске, били су Жидови, куповали су, трговали су, пивали, радили”. Након што су непознати починиоци четврти пут разбили спомен-плочу у пашкој ували Слана, гдје је у склопу сустава Госпић-Јадовно био концентрацијски логор у Независној Држави Хрватској, полиција је крајем септембра подигнула казнену пријаву Опћинском државном одвјетништву у Задру због уништавања спомен-плоче. Приликом постављања 24. јуна ове године, за што су

Градоначелник Новаље доводи у питање повијесно утврђене чињенице о усташким логорима

24. октобар 2026.

Просвједујемо због изјава градоначелника града Новаље Ивана Дабе на сједници Градског вијећа града Новаље и у каснијем оглашавању, којима умањује и ревидира усташке злочине у логору Слана и Метајна. Таквим чином показује или своје поражавајуће незнање о повијесним догађајима у мјесту којим већ дуги низ година управља или подилажење дијелу јавности којем смета сјећање на жртве усташких логора на Пагу. Унаточ томе што је показао вољу и спремност за дијалогом усуглашавањем текста спомен-плоче која је након три године договора постављена у ували Слана у липњу 2026., или можда баш због тога, Иван Дабо сада поновно доводи у питање повијесно утврђене чињенице о постојању и д‌јеловању логора Метајна, представљајући га као

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић: ИЗДАЈА ЛОРДАНА ЗАФРАНОВИЋА

23. октобар 2026.

Нико од Хрвата никада није клекнуо у Јасеновцу. Лордан је неки дан рекао да је филм “Златни рез 42-Дјеца Козаре” његово клечање, као Хрвата, пред злочином почињеним над Србима. Цео свој живот, уз остало, покушавам да објасним Србима да је за њих, у периоду од 1945. на овамо, опаснија била (и данас је) тзв. хрватска левица него хрватска десница. И да ли ми успева? Па, не баш. Огромна већина Срба, оних које политика, боље речено живот, интересује, у хрватским левичарима виде мостове између два народа, виде дивне људе, хуманисте који поштују српски народ, бране га кад затреба, цене његову прошлост… Ништа од овога није тачно. У односу према Србима и

Ђурђица Драгаш: ЛИЧКО МИЉЕ

22. октобар 2026.

Лика ме јадом ојади, рану ми рањена отвори. Лика ме миљем помилова.Лика ме златом озлати.Водом напоји.Лика ме сузом засузи.Лика ме жалом ожали. Лика ме зелена озелени.Лика ме цветом расцвета.Снагу ми снажна даде.Лика ме каменом окамени.Лика ме јадом ојадиРану ми рањена отвори. Лика се светом расветли.Лика га светлом осветли.Лика се мраком замрачи.Лика се јамом зајами. Лика се песмом опева.Сузом ка небу вину. Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Срамотно стање у Доњој Градини

22. октобар 2026.

Поштовани, шаљем Вам у прилогу слике спомен подручја Доња Градина. Посетио сам локалитет у суботу 17. Октобра 2026. Стање је срамотно за једно такво стратиште нашег народа, нарочито на територији Републике Српске. Вама сам се прво јавио јер сматрам да су надлежни својим делима показали да их не занима историја сопственог народа и да, свесно или несвесно, раде за добробит истих оних од којих су наши преци губили главе. Имате моје одобрење да објавите материјал ако сматрате да је то у нашем најбољем интересу. Око пола путоказа на локацији је уништено/оштећено, део инфо табли је вандализовано, скоро у потпуности је немогуће читати са гранитних плоча. Саме стазе су добрим делом

Неиздрживи смрад и пепео, људски пепео

22. октобар 2026.

Моја бака је причала да седам дана, да је то био неиздрживи смрад. Дакле, то је њезина прича, то је мени причала још као д‌јетету, али мени се је то некако дакле, усјекло у сјећање, то ми је било страшно. Непосредно пред затварање логора на острву Пагу, у ноћи 14/15. августа 1941, на Форнажи изнад увале Малин, усташе НДХ су побиле око 800 преосталих логораша, у највећем броју Срба. Почетком септембра исте године, због опасности од загађења воде за пиће и протеста становништва Пага, италијански војници су извршили ексхумацију 791 тијела жртава. Тијела су спаљена а пепео сахрањен у исте ровове. То су документовали у записницма и извјештајима а урадили

Драгош Калајић: Српство скупо кошта, а ништа не доноси – осим патњи

22. октобар 2026.

Драгош Калајић (1943–2005), српски сликар, писац и мислилац, у свом делу Српска деца царства бавио се положајем српског народа, националним идентитетом и историјском одговорношћу. У једном одломку износи став да припадност сопственом народу не треба посматрати кроз личну корист, друштвено признање или очекивање победе, већ као опредељење које подразумева спремност на жртву. Његове речи и данас подстичу на размишљање о цени националног опредељења и о томе колико су људи спремни да истрају у својим уверењима када им она не доносе никакву корист. Драгош Калајић: Српство скупо кошта „Ако хоћете да будете истински Срби – морате знати да то веома скупо кошта, а ништа не доноси, изузев мука, патњи и страдања.

Коме смета православни крст на стратишту на Пагу

21. октобар 2026.

Означени смо као терористи и паравојна група, а обележја смо постављали уз дозволе локалних власти и пратњу хрватске полиције, каже за „Политику” др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.” Пише: Специјално за „Политику”- Милан Пилиповић Бањалука – Масовна хистерија у јавном, медијском и политичком простору Хрватске завладала је због православног крста којег је Удружење „Јадовно 1941” поставило на острву Паг, где су усташе у Другом светском рату ликвидирале хиљаде Срба, наводе у овом удружењу са седиштем у Бањалуци. Православним крстовима, на местима масовног страдања Срба, у Хрватској се придаје политичка позадина, а прећуткују стварни историјски разлози, казао је за „Политику” Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”. Он даље појашњава ову

Госпићка крвава јесен 1991.

19. октобар 2026.

Након другог круга првих вишестраначких избора одржаних 06.05.1990. у Госпићу (и цијелој Хрватској) дошло је до поремећаја већ претходно нарушених међунационалних односа. Хрвати су се определили за остварење давнашњег „тисућљетног  сна“ – независне државе Хрватске а Срби за живот у Југославији. Дијаметрално супротна државноправна опредељења водила су у оружани конфликт. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Већина Срба су гласањем за Рачанов СДП свјесно или несвјесно прећутно подржали могућност да живе у независној држави Хрватској. Међутим, хрватско политичко водство подржано од већине хрватског народа, није жељело Србе у Хрватској. Повампирено усташтво постала је свакодневна претња за српски народ, посебно за Србе у градовима, који су били у веома тешкој ситуацији. Након тзв „балван

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Бункер туризам

Град Карловац и Министарство туризма дали су новац за обнову два бункера

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА