fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Свечана Скупштинa Друштва за подизање Храма Свeтог Саве

Поводом 120 година од оснивања Друштва за подизање храма Светог Саве на Врачару, у понедељак 14. децембра 2015. године у Палати Србија у Београду биће одржана свечана Скупштина овог Друштва.

На свечаности ће говорити Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и председник Републике Србије г. Томислав Николић у својству председика Главног одбора Друштва. Очекује се долазак изасланика председника Руске Федерације г. Владимира Путина.

У уметничком делу програма наступиће Филхармонија младих „Борислав Пашћан“, са солистом басом Стефаном Павловићем и под управом маестра Ђорђа Павловића, и Београдски мушки хор под управом ђакона Владимира Руменића.

вршава се 120 година од доношења одлуке о градњи Храма и оснивања Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару и 30 година од наставка радова прекинутих 1941. године.
Навршава се 120 година од доношења одлуке о градњи Храма и оснивања Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару и 30 година од наставка радова прекинутих 1941. године.

Пре 120 година донета одлука о подизању Храма

Навршава се 120 година од доношења одлуке о градњи Храма и оснивања Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару и 30 година од наставка радова прекинутих 1941. године.

Из историјата Друштва за подизање Храма Светог Саве: Дана 27. априла/10. маја 1885. године донета је одлука о подизању величансвеног Храма „који треба да буде споменик свеопштег признања српског народа Светом Сави, као свом просветитељу и заштитнику“. Истовремено је основано Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару. Оснивач и први председник Друштва био је Митрополит српски Михаило. Друштво су чиниле најугледније личност културног, политичког и привредног живота тадашње Србије. Основна мисија Друштва била је да својим активностима обезбеди финансијска и материјална средстава за подизање Спомен-храма. Свесни значаја подизања саборне српске цркве, сви слојеви друштва су имали у томе удела.

Привремени одбор је 1895. године сачинио Правила. Правила су одобрена одлуком Министра просвете и црквених послова. Правилима је одређен циљ и задатак Друштва, као и начин рада за правилно функционисање Друштва на путу ка остварењу основног циља. Први члан ових Правила гласио је:

Друштво за подизање храма Светог Саве оснива се са задаћом да оствари давнашњу жељу васколиког Српства, подизањем велелепног Храма на Врачару, као месту на којем су спаљене мошти Божјег угодника и првог српског архиепископа и просветитеља.

Народна скупштина, одржана у Нишу 25. јануара 1900. године, на захтев Главног одбора Друштва за подизање Храма Светог Саве прогласила је Законом будући Храм Светог Саве за општенародну грађевину. Први конкурс пројекта изградње Храма у српско-византијском стилу је објављен у „Српским новинама“ 1904. године, на стогодишњицу првог српског устанка.

Председник Одбора, Патријарх Димитрије расписао је 1927. године југословенски конкурс за пројекат изградње Храма, на који су приспела 22 рада тадашњих најбољих архитеката. После дугих дискусија, по одлуци Патријарха српског Варнаве 1931. године усвојен је пројекат архитекте Богдана Несторовића, допуњен детаљима из пројекта архитекте Александра Дерока. На основу указа Краља Александра I Карађорђевића, закључен је 1932. године уговор са пројектантима, на основу кога је урађен основни план, оверен у Министарству грађевина 1935. године.

Прва фаза радова на Храму започела је током 1936/37. године, а освећење темеља и полагање повеље о изградњи Спомен-храма Светог Саве извршено је 10. маја 1939. године. Чин освећења и полагања повеље обавио је Патријарх српски Гаврило.

Бомбардовањем Београда 1941. године и окупацијом Југославије радови на изградњи Храма су прекинути, а зидови Храма претворени у депо возног парка немачке војске. После завршетка рата, нове власти Југославије, руковођене идеолошком заслепљеношћу и искључивошћу, нису дозвољавале наставак изградње Храма. Друштво за подизање Храма Светог Саве је 1948. године укинуто, а његове надлежности преузела је Црква путем Патријаршијског одбора. Од тада па све до 1985. године трајала је упорна борба и залагање Српске Православне Цркве да се код нове власти издејствује дозвола за наставак изградње Храма Светог Саве.

Pocetak_radova_hrama_Svetome_Savi

1985. године настављени су радови прекинути 1941. године

Са великим ентузијазмом српски народ у отаџбини и дијаспори, као да је само чекао на тај тренутак, одазвао се позиву да својим прилозима помогне обнову Велике Задужбине. У недељу, 12. маја 1985. године, одслужена је света Литургија и положена је повеља у зидове Храма, чиме је изградња Храма настављена. У повеља положеној 1985. године пише:

У име Оца и Сина и светога Духа, Ми Герман, по милости Божјој, православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве, одслужисмо свету Литургију, данас у недељу 12. маја (29. априла) 1985. године и извршисмо ново освећење темеља, давно започетог у Београду на Врачару, Спомен-храма Светитеља Саве, првог српског Архиепископа и просветитеља, што овом повељом и нашим потписима сведочимо.

( )

 

Извор: СРБИН ИНФО

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: