На стазама бораца

Марк Твен је био први туристички водич који је основао меморијални туризам. Он је само неколико година после Кримског рата водио туристе у обилазак Севастопоља, па им је чак саветовао да понесу шрапнел као сувенир. Од тада после сваког рата остану болне успомене, али и споменици који представљају места ходочашћа.

Више од 20 милиона туриста годишње посети локације на којима су одржане важне битке. Очекује се да ће тај број с временом бити све већи, јер ће 2014. године бити обележена 100-годишњица Првог светског рата и 70 година од „дана Д“, због чега су у јеку обнове урушених споменика и организовање нових тематских тура. Ратни, меморијални или туризам сећања у Европи доживљава праву експанзију.

„Повећано занимање за историју делом је последица тога што живимо у конфузном времену, у свету који је, изгледа, изгубио ослонац“, каже Стефан Грималди, директор Меморијала у Нормандији. „Људи покушавају да пронађу своје место у садашњости тако што желе да разумеју прошлост“.

И у нашој земљи су после Другог светског рата редовно организована путовања „стазама бораца“, а екскурзије су морале да обухвате бар два места где су се одиграле офанзиве. Међутим, последњих деценија, после година омаловажавања жртава, места стратишта српске војске више посећују страни него домаћи туристи.

Годишње „Сремски фронт“ посети 7.000 туриста и међу њима је више Словенаца и Истрана него домаћих туриста – каже Мирослав Јањић, директор Туристичке организације Шид.

„Слободно могу да кажем да 70 одсто ђака наше општине није видело споменик. Истина, ми смо преузели спомен-обележје тек ове године од ‘Ратекс комерца’ и имамо велике планове, попут пројекта ‘Западна капија’, којим бисмо привукли неке од осам милиона путника који стигну до нас“, каже Јањић.

Сремски фронт је формиран 21. октобра 1944. године, одмах после ослобођења Београда, када су јединице Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије Совјетског Савеза прешле преко реке Саве и отпочеле тешке борбе које су трајале све до 13. априла 1945. године. У току 175 дана жестоких борби на Сремском фронту погинуло је више од 13.000 наших бораца, 163 војника партизанске бригаде „Италија“ и 1.100 војника и официра Црвене армије.

После обиласка прелепог парка „Сремски фронт“, излет се обично наставља одласком у Галерију Саве Шумановића у Шиду, а затим следи обилазак споменика Филипу Вишњићу, винарије „Молвин“, „Засавице“ или Сирмијума.

Припремили смо брошуру и кратак филм на руском језику с којим ћемо наступити на Сајму туризма у Москви. Такође планирамо да пошаљемо допис Министарству образовања у којем бисмо предложили да петим разредима у екскурзију уврсти посету ‘Сремском фронту’, што је предвиђено наставним програмом. Писмо исте садржине Министарству просвете послаће и Туристичка организација Крагујевца, јер сматрају да би тура до ‘завичаја модерне Србије’ имала едукативни садржај.

„Свуда у свету чули су за ‘Шумарице’ и ‘фићу’, па нема разлога зашто то не бисмо промовисали „, каже Снежана Милисављевић, директорка ТО Крагујевац. „Направили смо програме у оквиру којих ће посетиоци моћи да виде где су основани први суд, прва гимназија и театар, али и да чују причу о ратној престоници. Пошто је улаз бесплатан, а парк се простире на 352 хектара, ми не знамо колико имамо посетилаца, јер многи дођу само да се прошетају, а у музеј не уђу и ништа не сазнају о месту у којем су били“.

Најпознатији споменик је „Пето три“, али сви посете и „Кристални цвет“ (где су сахрањени чистачи ципела) и 30 хумки стрељаних грађана. У музеју се чувају потресна документа у вези са 21. октобром 1941. године, од којих су најтрагичније поруке стрељаних грађана написане у последњим тренуцима живота, предмети и фотографије нађене код њих.

Са 155 ратних музеја, меморијала и историјских локација који су прошле године привукли 6,2 милиона туриста, што је донело зараду од 45 милиона евра само од улазница, Француска важи за лидера у меморијалном или „туризму сећања“. Више од 45 одсто гостију били су странци.

Најпознатији музеј је Моу, код париског „Дизниленда“, у којем се могу видети америчке жвакаће гуме из 1917. године, дрвене ноге, писма, сатови, четкице за зубе из ровова и машинке и бомбе из Другог светског рата.

Извор: ВЕСТИ