Na stazama boraca

Mark Tven je bio prvi turistički vodič koji je osnovao memorijalni turizam. On je samo nekoliko godina posle Krimskog rata vodio turiste u obilazak Sevastopolja, pa im je čak savetovao da ponesu šrapnel kao suvenir. Od tada posle svakog rata ostanu bolne uspomene, ali i spomenici koji predstavljaju mesta hodočašća.

Više od 20 miliona turista godišnje poseti lokacije na kojima su održane važne bitke. Očekuje se da će taj broj s vremenom biti sve veći, jer će 2014. godine biti obeležena 100-godišnjica Prvog svetskog rata i 70 godina od „dana D“, zbog čega su u jeku obnove urušenih spomenika i organizovanje novih tematskih tura. Ratni, memorijalni ili turizam sećanja u Evropi doživljava pravu ekspanziju.

„Povećano zanimanje za istoriju delom je posledica toga što živimo u konfuznom vremenu, u svetu koji je, izgleda, izgubio oslonac“, kaže Stefan Grimaldi, direktor Memorijala u Normandiji. „Ljudi pokušavaju da pronađu svoje mesto u sadašnjosti tako što žele da razumeju prošlost“.

I u našoj zemlji su posle Drugog svetskog rata redovno organizovana putovanja „stazama boraca“, a ekskurzije su morale da obuhvate bar dva mesta gde su se odigrale ofanzive. Međutim, poslednjih decenija, posle godina omalovažavanja žrtava, mesta stratišta srpske vojske više posećuju strani nego domaći turisti.

Godišnje „Sremski front“ poseti 7.000 turista i među njima je više Slovenaca i Istrana nego domaćih turista – kaže Miroslav Janjić, direktor Turističke organizacije Šid.

„Slobodno mogu da kažem da 70 odsto đaka naše opštine nije videlo spomenik. Istina, mi smo preuzeli spomen-obeležje tek ove godine od ‘Rateks komerca’ i imamo velike planove, poput projekta ‘Zapadna kapija’, kojim bismo privukli neke od osam miliona putnika koji stignu do nas“, kaže Janjić.

Sremski front je formiran 21. oktobra 1944. godine, odmah posle oslobođenja Beograda, kada su jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije Sovjetskog Saveza prešle preko reke Save i otpočele teške borbe koje su trajale sve do 13. aprila 1945. godine. U toku 175 dana žestokih borbi na Sremskom frontu poginulo je više od 13.000 naših boraca, 163 vojnika partizanske brigade „Italija“ i 1.100 vojnika i oficira Crvene armije.

Posle obilaska prelepog parka „Sremski front“, izlet se obično nastavlja odlaskom u Galeriju Save Šumanovića u Šidu, a zatim sledi obilazak spomenika Filipu Višnjiću, vinarije „Molvin“, „Zasavice“ ili Sirmijuma.

Pripremili smo brošuru i kratak film na ruskom jeziku s kojim ćemo nastupiti na Sajmu turizma u Moskvi. Takođe planiramo da pošaljemo dopis Ministarstvu obrazovanja u kojem bismo predložili da petim razredima u ekskurziju uvrsti posetu ‘Sremskom frontu’, što je predviđeno nastavnim programom. Pismo iste sadržine Ministarstvu prosvete poslaće i Turistička organizacija Kragujevca, jer smatraju da bi tura do ‘zavičaja moderne Srbije’ imala edukativni sadržaj.

„Svuda u svetu čuli su za ‘Šumarice’ i ‘fiću’, pa nema razloga zašto to ne bismo promovisali „, kaže Snežana Milisavljević, direktorka TO Kragujevac. „Napravili smo programe u okviru kojih će posetioci moći da vide gde su osnovani prvi sud, prva gimnazija i teatar, ali i da čuju priču o ratnoj prestonici. Pošto je ulaz besplatan, a park se prostire na 352 hektara, mi ne znamo koliko imamo posetilaca, jer mnogi dođu samo da se prošetaju, a u muzej ne uđu i ništa ne saznaju o mestu u kojem su bili“.

Najpoznatiji spomenik je „Peto tri“, ali svi posete i „Kristalni cvet“ (gde su sahranjeni čistači cipela) i 30 humki streljanih građana. U muzeju se čuvaju potresna dokumenta u vezi sa 21. oktobrom 1941. godine, od kojih su najtragičnije poruke streljanih građana napisane u poslednjim trenucima života, predmeti i fotografije nađene kod njih.

Sa 155 ratnih muzeja, memorijala i istorijskih lokacija koji su prošle godine privukli 6,2 miliona turista, što je donelo zaradu od 45 miliona evra samo od ulaznica, Francuska važi za lidera u memorijalnom ili „turizmu sećanja“. Više od 45 odsto gostiju bili su stranci.

Najpoznatiji muzej je Mou, kod pariskog „Diznilenda“, u kojem se mogu videti američke žvakaće gume iz 1917. godine, drvene noge, pisma, satovi, četkice za zube iz rovova i mašinke i bombe iz Drugog svetskog rata.

Izvor: VESTI