На празник падале бомбе…

Пре тачно 63 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева

Од Енглеза они су се надали слободи, не знајући да та нада право у смрт води…” Овај помало скривени натпис на Новом гробљу у Београду, у чијем саставу се налази и  спомен-гробље погинулима у савезничком бомбардовању из 1944, подсећа на трагичан догађај од пре 63 године, у току којег је страдало више од 1.200 наших суграђана.

Била је недеља 16. април 1944. године. Освануо је сунчан дан, а пошто је био Ускрс у граду је и поред оскудице и недаћа изазваних окупацијом владало празнично расположење. Одједном, на небу се појавио велики број бомбардера – углавном Б17 и Б24, познатијих као „летеће тврђаве”, које су припадале британском и америчком ратном ваздухопловству. Није им био први пут да лете изнад града, али њихово присуство у толиком броју, и то на Ускрс, за Београђане је значило симболичну поруку да је слобода близу, па су многи од њих изашли на терасе и кровове зграда да их поздраве…

Али, као савезнички „одговор” на ове поздраве према граду су полетели „теписи” бомби.

Почело је бомбардовање које се, према последицама, може упоредити са нацистичким из априла 1941. године. Мада су, званично, мета били само војни циљеви – фабрике, мостови, аеродром, складишта са муницијом, немачке касарне и гарнизони, бомбе бачене са висине од око две хиљаде метара нису бирале циљеве.

Погођени су палата „Албанија”, Народно позориште, Теразије, Бајлонијева пијаца, простор око Железничке станице, породилиште у Крунској, данашња Студентска поликлиника, Болница за унутрашње болести, већи број школа и обданишта…

Осим центра, посебно тешко страдао је Дорћол, делови Врачара, али и тадашње предграђе Пашино брдо (реч је о данашњем Лекином брду и деловима Душановца) у којем није било никаквих фабрика, нити војних циљева.

Бомбардовање је настављено и сутрадан 17. априла. Тада су углавном гађани мостови и приобално подручје, а том приликом погођен је и логор Старо сајмиште на левој обали Саве где је погинуло око сто затвореника.

Ускршње празнике Београђани су провели у склоништима или у избеглиштву у шумама и околним селима. Тачан број жртава дводневног „ускршњег” бомбардовања до данас није утврђен, али се на основу немачких процена сматра да је страдало око 1.200 цивила и стотину немачких војника.

На град је бачено 1.500 тона бомби из више од 600 авиона. Иначе, у периоду од априла до септембра 1944. године Београд је бомбардован чак 11 пута. Савезничке бомбе разарале су Ниш, Лесковац и друге градове. Тако је Србија, која је и на почетку рата поднела највеће жртве, страдала и на крају рата и то од оних који су долазили као ослободиоци.

Авиони који су учествовали у бомбардовању Београда и других градова углавном су полетали из Фође, на југу Италије, и били у саставу 15. ваздухопловне јединице САД и јединица британског ваздухопловства. Око карактера и циљева бомбардовања међу историчарима и данас постоје различита мишљења.

Јасно је да су њихови главни циљеви (барем званично) биле фабрике, путеви, мостови, железничке пруге и аеродроми који су могли служити Немцима, као и велика нафтоносна поља у околини Плоештија у Румунији.

Али, јасно је и да су циљеви бирани неселективно, без имало обзира према становништву. Обични људи, који су у савезницима гледали веснике слободе, били су главне, а често и једине жртве ових званично „успешних”. У те жртве спада и више од хиљаду Београђана страдалих на „крвави Ускрс” 1944. године.

Аутор: Аутор: Ј. Гајић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Крвави Васкрс 1944: Енглези су Србе бомбардовали на Титов захтев!

Савезничко бомбардовање Београда приjе 71 годину

САМИ СЕБИ НЕПРИЈАТЕЉИ: Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића