Na Kosovu pucaju na Srbe a u Beogradu NATO drži protiv-pobunjeničku obuku

Mislio sam da će veličina tragedije naroda koji šumskim putevima i stazicama stiže do centralne Srbije biti neka vrsta elektrošoka koji bi naterao sve odgovorne u Beogradu da razmisle kako dalje

Dok na Kosovu Kfor opet puca po Srbima, u ponedeljak je u Centru za mirovne operacije Vojske Srbije u Beogradu počeo „Orijentacioni kurs za protivpobunjeničke operacije“.Cilj kursa jeste upoznavanje profesionalnih vojnih lica, policijskih službenika i studenata Univerziteta u Beogradu sa konceptom protivpobunjeničkih operacija NATO-a i njihovom doktrinom, taktikom, tehnikama i procedurama.

Pretpostavljam da koncept protivpobunjeničkih operacija NATO-a u Beogradu na tom kursu tumače i objašnjavaju viši oficiri NATO-a, a možda i poneki narednik. Mom prijatelju, brigadnom generalu vojske Srbije koji je na čelu našeg centra za mirovne operacije sigurno neće biti lako da mi objasni otkud „Orijentacioni kurs za protivpobunjeničke operacije” NATO-a u Centru za mirovne operacije vojske Srbije.

Naime, koliko znam, mi šaljemo naše vojnike isključivo u mirovne operacije UN, pa i EU, širom sveta, a ne u protivpobunjeničke operacije NATO-a. Protiv kojih to pobunjenika treba da se bore pripadnici Vojske Srbije? I za čiji račun?

Osim toga, ko je taj ko će bilo koju vojnu, ili paravojnu formaciju u svetu kvalifikovano i objektivno kategorizirati kao „pobunjeničku“? Ko određuje taj termin, a ko ga sve i pod kojim uslovima prihvata? Je li koncepcija „protivpobunjeničkih operacija“ rasistička, neokolonijalistička ili i antimuslimanska i antiarapska? Da se ne lažemo, sve to određuju isključivo Amerikanci. A prihvataju? Kako ko. Zar nije OVK jedno vreme Stejt department tretirao kao terorističku i pobunjeničku organizaciju, a onda je to posle samo nekoliko meseci za zvaničnu američku politiku postala „oslobodilačka“ organizacija. Da nisu Srbi na severu Kosova sada stigli u status „pobunjenika“, ali nam to još niko nije saopštio?

Jer, samo dan posle svečane zakletve predsednika Srbije Tomislava Nikolića Kfor je na Kosovu opet pripucao po Srbima. I bojevom municijom. I nije slučajno baš sada. Testiranje i poruka novom predsedniku Srbije, možda i Rusiji? Vremenski dobro isplanirano, petak kada svi zaposleni u „tehničkoj“ vladi u Beogradu idu na vikend, ko će još da misli na Kosovo subotom i nedeljom. Pogotovo u očekivanju nove vlade.

A vladini predstavnici još pre nekoliko dana izjavljivali su „da vlada radi svoj posao punim kapacitetom“, odnosno da vlada zaista i vlada. U prvoj reakciji na akciju Kfora predsednik Nikolić je pozvao premijera Cvetkovića, te ministre odbrane, pravde i ministra za KiM na hitan sastanak. Kakav će biti odgovor Srbije i nije teško pretpostaviti, Beograd već duže šalje konfuzne i haotične odgovore na sva zbivanja na Kosovu.

Mogao sam sve to da direktno i lično vidim 1996. godine u Groznom u Čečeniji kada su pobunjenici i teroristi pokrenuli veliku ofanzivu protiv ruske vojske.

Neposredno posle pobede na izborima i pred inauguraciju predsednika Borisa Jeljcina u Kremlju. General Aleksandar Lebed, koji je sklapao sporazum sa čečenskim teroristima o prekidu vatre, rekao mi je tada u opkoljenoj ruskoj bazi „Hankala” pored Groznog „da oni znaju ko stoji iza toga, ali da su trenutno nemoćni“. Šta mislite, čiji je „rukopis“ najnovija akcija Kfora, posle pobede na izborima i pred inauguraciju Tomislava Nikolića za predsednika Srbije? Potpuno isti „rukopis“ kao u Groznom 1996.

Novom predsedniku Srbije nije sada lako. Srbija od 2000. godine živi u provizorijumu, trijumfalizam sa kojom je dočekano rušenje Miloševićevog režima pokazao se kao potpuno neopravdan. Razloga ima više. Država je pred bankrotom, budžet je ispražnjen, politička elita zemlje isključena je iz realnosti i odsečena od svakog aktivnog dela društva koji čini Srbiju onim što je danas.

Politika je interesantna za sve manji deo našeg stanovništva, oni koji su glasali učinili su to zato što smatraju da imaju određene interese u društvu, oni koji nisu glasali misle da im od toga ništa ne zavisi. Rezultat je predvidiv: srozavanje statusa i politike i političara. Političke prilike određuju privilegovani, a ne oni koji su lišeni svakih privilegija, opseg debatnih pitanja sve je više unapred određen, dok politikom sve više dominira tržište. Našu srednju klasu, ukoliko još uopšte i postoji, definiše njen politički promiskuitet.

Kada je Kosovo u pitanju, mislio sam da će veličina tragedije naroda koji šumskim putevima i stazicama stiže do centralne Srbije biti neka vrsta elektrošoka koji bi naterao sve odgovorne u Beogradu da razmisle kako dalje.

Umesto toga, u proteklom vremenu imali smo demonstraciju egoizma i nedoslednosti uz totalno nesposobne zvanične predstavnike Srba sa Kosova.

Demodirani, prevaziđeni sa svojim lokalnim intrigama i modelom ukupnog društva koji nema šta drugo da ponudi sem odsustva duha, misli i jednog brutalnog kompetitivnog ega. Igranje sa Srbima na Kosovu na potpuno makijavelistički način. Političari koji ne razumeju svoje vreme političari su koje njihovo vreme ne voli.

Izvor: bktvnews