На Косову пуцају на Србе а у Београду НАТО држи против-побуњеничку обуку

Мислио сам да ће величина трагедиjе народа коjи шумским путевима и стазицама стиже до централне Србиjе бити нека врста електрошока коjи би натерао све одговорне у Београду да размисле како даље

Док на Косову Кфор опет пуца по Србима, у понедељак jе у Центру за мировне операциjе Воjске Србиjе у Београду почео „Ориjентациони курс за противпобуњеничке операциjе“.Циљ курса jесте упознавање професионалних воjних лица, полициjских службеника и студената Универзитета у Београду са концептом противпобуњеничких операциjа НАТО-а и њиховом доктрином, тактиком, техникама и процедурама.

Претпостављам да концепт противпобуњеничких операциjа НАТО-а у Београду на том курсу тумаче и обjашњаваjу виши официри НАТО-а, а можда и понеки наредник. Мом приjатељу, бригадном генералу воjске Србиjе коjи jе на челу нашег центра за мировне операциjе сигурно неће бити лако да ми обjасни откуд „Ориjентациони курс за противпобуњеничке операциjе” НАТО-а у Центру за мировне операциjе воjске Србиjе.

Наиме, колико знам, ми шаљемо наше воjнике искључиво у мировне операциjе УН, па и ЕУ, широм света, а не у противпобуњеничке операциjе НАТО-а. Против коjих то побуњеника треба да се боре припадници Воjске Србиjе? И за чиjи рачун?

Осим тога, ко jе таj ко ће било коjу воjну, или паравоjну формациjу у свету квалификовано и обjективно категоризирати као „побуњеничку“? Ко одређуjе таj термин, а ко га све и под коjим условима прихвата? Је ли концепциjа „противпобуњеничких операциjа“ расистичка, неоколониjалистичка или и антимуслиманска и антиарапска? Да се не лажемо, све то одређуjу искључиво Американци. А прихватаjу? Како ко. Зар ниjе ОВК jедно време Стеjт департмент третирао као терористичку и побуњеничку организациjу, а онда jе то после само неколико месеци за званичну америчку политику постала „ослободилачка“ организациjа. Да нису Срби на северу Косова сада стигли у статус „побуњеника“, али нам то jош нико ниjе саопштио?

Јер, само дан после свечане заклетве председника Србиjе Томислава Николића Кфор jе на Косову опет припуцао по Србима. И боjевом мунициjом. И ниjе случаjно баш сада. Тестирање и порука новом председнику Србиjе, можда и Русиjи? Временски добро испланирано, петак када сви запослени у „техничкоj“ влади у Београду иду на викенд, ко ће jош да мисли на Косово суботом и недељом. Поготово у очекивању нове владе.

А владини представници jош пре неколико дана изjављивали су „да влада ради своj посао пуним капацитетом“, односно да влада заиста и влада. У првоj реакциjи на акциjу Кфора председник Николић jе позвао премиjера Цветковића, те министре одбране, правде и министра за КиМ на хитан састанак. Какав ће бити одговор Србиjе и ниjе тешко претпоставити, Београд већ дуже шаље конфузне и хаотичне одговоре на сва збивања на Косову.

Могао сам све то да директно и лично видим 1996. године у Грозном у Чечениjи када су побуњеници и терористи покренули велику офанзиву против руске воjске.

Непосредно после победе на изборима и пред инаугурациjу председника Бориса Јељцина у Кремљу. Генерал Александар Лебед, коjи jе склапао споразум са чеченским терористима о прекиду ватре, рекао ми jе тада у опкољеноj рускоj бази „Ханкала” поред Грозног „да они знаjу ко стоjи иза тога, али да су тренутно немоћни“. Шта мислите, чиjи jе „рукопис“ наjновиjа акциjа Кфора, после победе на изборима и пред инаугурациjу Томислава Николића за председника Србиjе? Потпуно исти „рукопис“ као у Грозном 1996.

Новом председнику Србиjе ниjе сада лако. Србиjа од 2000. године живи у провизориjуму, триjумфализам са коjом jе дочекано рушење Милошевићевог режима показао се као потпуно неоправдан. Разлога има више. Држава jе пред банкротом, буџет jе испражњен, политичка елита земље искључена jе из реалности и одсечена од сваког активног дела друштва коjи чини Србиjу оним што jе данас.

Политика jе интересантна за све мањи део нашег становништва, они коjи су гласали учинили су то зато што сматраjу да имаjу одређене интересе у друштву, они коjи нису гласали мисле да им од тога ништа не зависи. Резултат jе предвидив: срозавање статуса и политике и политичара. Политичке прилике одређуjу привилеговани, а не они коjи су лишени сваких привилегиjа, опсег дебатних питања све jе више унапред одређен, док политиком све више доминира тржиште. Нашу средњу класу, уколико jош уопште и постоjи, дефинише њен политички промискуитет.

Када jе Косово у питању, мислио сам да ће величина трагедиjе народа коjи шумским путевима и стазицама стиже до централне Србиjе бити нека врста електрошока коjи би натерао све одговорне у Београду да размисле како даље.

Уместо тога, у протеклом времену имали смо демонстрациjу егоизма и недоследности уз тотално неспособне званичне представнике Срба са Косова.

Демодирани, превазиђени са своjим локалним интригама и моделом укупног друштва коjи нема шта друго да понуди сем одсуства духа, мисли и jедног бруталног компетитивног ега. Играње са Србима на Косову на потпуно макиjавелистички начин. Политичари коjи не разумеjу своjе време политичари су коjе њихово време не воли.

Извор: bktvnews