Muzej Holokausta u vremenu netolerancije

Planovi za izgradnju muzeja varšavskog geta, koji bi trebalo da bude otvoren 2023. godine, na osamdesetogodišnjicu obeležavanja ustanka, ne prolaze bez polemike.

U tekstu Ofera Adereta, u listu „Harec”, od 14. decembra 2018, izraelski istoričar prof. Danijel Blatman, kritikovan zbog prihvatanja pozicije glavnog istoričara ovog projekta, navodi da će ovo biti prvi muzej Holokausta u Poljskoj, iako se u tom gradu nalazi veliki broj mesta komemoracije.

Kritikuje se, pre svega, tendencija desničarskih vlasti da pokušavaju da izmene kolektivno sećanje i minimalizuju odgovornost u godinama pre, u toku i nakon rata. Premijer Poljske Mateuš Moravjecki, nosilac Krsta slobode i solidarnosti, visokog poljskog odlikovanja za doprinos, između ostalog, i poštovanju ljudskih prava, izjavio je u februaru 2018. da postoje i Jevreji počinioci Holokausta!

Podsetimo se činjenice da je februara 2018. predsednik Poljske Andžej Duda potpisao zakon kojim se zatvorskom kaznom u trajanju do tri godine kažnjava osoba koja javno pominje saučesništvo, povezanost i odgovornost poljske države ili naroda u zločinima u Drugom svetskom ratu. Na zaprepašćenje i insistiranje međunarodne zajednice, ovaj zakon je izmenjen.

Podsećanja radi, jevrejsko stanovništvo u predratnoj Varšavi činilo je trećinu, sa oko 350.000 ljudi, što je bila najveća jevrejska zajednica u Evropi. Istorijski podaci upućuju na zajednički život, koji je trajao duže od hiljadu godina, u zemlji koja je kroz istoriju menjala granice i osvajače. Od više od šest miliona Jevreja postradalih u Holokaustu, oko tri miliona su bili poljski Jevreji, od oko 3,3 miliona, koliko ih je živelo u predratnoj Poljskoj. Najveći koncentracioni logori nalazili su se na toj istoj poljskoj zemlji: Aušvic-Birkenau, Treblinka, Sobibor, Majdanek, Kelmno, Belzek…

U knjizi „Lov na Jevreje”, koju je posvetio svom ocu, istaknuti poljski istoričar Jan Grabovski, profesor istorije na Univerzitetu u Otavi, navodi da su za smrt najmanje 200.000 Jevreja, koji su uspeli da izbegnu iz geta, u brojnim gradovima u Poljskoj, odgovorni sami Poljaci, koji su ih ubijali ili potkazivali. Činjenice pokazuju i da se među pravednicima među narodima nalazi veći broj Poljaka nego pripadnika bilo kojeg drugog naroda. Kompleksna istorija Poljske podrazumeva i brojne sistematske zločine nad Jevrejima, organizovane masakre i pogrome od Lomže ili Jedvabna, do Bjalistoka i Kjelca 1946. godine, kao i stotine devastiranih i sistematski uništavanih verskih objekata i grobalja. Beleži se porast antisemitizma i na osnovu rezultata ankete Centra za istraživanje o predrasudama Univerziteta u Varšavi iz januara 2017.

Čak 37 odsto ispitanika izražava negativne stavove prema Jevrejima, 56 odsto ne prihvata Jevreje u porodici, a 32 odsto anketiranih Poljaka ne želi ih ni za susede!

U aktuelnom trenutku može da se postavi pitanje kakva bi bila uloga bilo kog istorijskog muzeja u današnjoj Poljskoj?

Letos sam u Jerusalimu, u Memorijalnom centru Jad Vašem, među muzejskim i ličnim predmetima, dokumentima, zapisima i svedočenjima, prepoznao snažnu poruku onih koji nisu preživeli: da ne budu zaboravljeni! Zato i pišem ove redove, kao ličnu potrebu pojedinca, koji doprinosi uspomeni na više od šest miliona stradalih. Svaku vrstu političke trgovine, toleranciju antisemitizma i izbegavanje činjenica doživljavam kao vređanje žrtava, ali i kao posebno zabrinjavajuće – uskraćivanje prava na budućnost. Upravo zato, nemamo pravo da ne reagujemo.

Spec. radiologije – onkolog

Autor: Autor: Mirjan M. Nadrljanski

Izvor: POLITIKA