Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Мучеништво двојице свештеника у Бихаћкој кули 1941.

Датум објаве: среда, 27 фебруара, 2019
Објављено у Бихаћ, Стратишта НДХ
Величина слова: A- A+

По свједочењу Мирка Турића, који је био затворен у Бихаћкој кули, једном од мучилишта Срба са подручја Бихаћа, доносимо причу о два свештеника Српске православне цркве који су, пркосили усташама.

„… У једној групи од око 700 сељака био је и један поп, у мантији, тридесетогодишњак, висок, згодан, црне, велике одњеговане браде. Но и без свештеничких обиљежја, он би се својом наочитошћу издвајао у свакој средини. Примјетивши га, неки усташки старјешина је наредио да поп дође горе к њему, на доксатић, тик уз наш прозор до врата, и да чита Оченаш, гледајући са свом оном масом везаних сељака, у ставу мирно, у сунце које је, тек прешавши зенит, највећма жегло

Ко зна шта је свештеник тада мислио и осјећао, али мало је рећи да је наређење извршио с највећом усрдношћу – својим баршунастим баритоном, он је говорио молитву, наглашавајући поједине ријечи тако заносно, одушевљено и свечано као да му је пред очима сам господ бог…“

Када је овај свештеник завршио са молитвом, усташе су на знак пиштаљке наставиле још бјесомучније да ударају по главама кундацима и чекићима, да су људи падали као снопље а „крв је црвено бојила косе, капе, колијере, земљу – право разбојиште по којем су зликовци газили и даље ударајући беспомоћне жртве. Када се све стишало, уз зујање муха, неколицина усташа се забављала такмичењем двојице колега – ко има више у џеповима ископаних људских очију, које су пребројавали као што дјеца броје пиљке…“

У једној групи тек доведених сељака био је и поп Илија Тинтор, везан за једног старијег сељака. Запазили су га усташе и одмах му пришли. Један му је наредио да пружи руку што је поп Тинтор урадио, а усташа му у длан саспе неку течност, наређујући попу да с њом намаже браду. Кад поп то уради, усташа усташа кресну шибицом и плану му брада. Пламенови обавише лице које се зачас нађе у буктињи.

Када се пламен угасио појавило се грозно, црно и мрко, печено попово лице. Поп је и даље ћутао, „скамењен као сфинга, као чудо природе“, како је записао Мирко Турић. Потом онај усташа што му је запалио браду трже бајонет и ископа попу око и рече: „Друго ти остављам да видиш гдје ће ти бити гроб.“Поп Илија Тинтор је и даље  стајао непомично, без јаука, као да он није у питању већ неко други.

Извор:  B. J. Bokan, Prvi krajiški NOP odred, Beograd, 1988.

ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top