Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Може ли чланство у Европској унији некога заштити од осуде за ратне злочине? СЛОВЕНИЈА И СУД У ХАГУ

Датум објаве: четвртак, 28 фебруара, 2013
Величина слова: A- A+

Година 1991, Словениjа: Логор у напуштеном руднику Дол при Хра­с­ни­ку, заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), воj­нике на од­слу­же­њу воjног рока, цивиле, везаних руку на леђима, по­бу­ње­ни­ци довозе ка­мио­ни­ма фургонима са искљученом вентилациjом, трпаjу у руд­ничке лифтове, спу­ш­та­jу у окна пуна воде, прашине и гасова и ту ос­та­в­ља­jу. Лица „на обради“ трпаjу у на­пуштене прљаве просториjе, са бе­тон­ским по­дом, по 150 (!!) особа у простор ве­личине 14х6 метара, без воде и хра­не, ће­ба­ди за спавање! Одузимаjу им све: но­вац, накит, лична доку­ме­н­та, го­во­ре­ћи „држави (!?) коjа ратуjе са другом др­жа­вом, требаjу сре­д­ства за рат“.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/slovenija.jpg

Логор Крањ: око 40 воjника ЈНА раздвоjили по националноj при­па­д­но­сти, у jедан угао Хрвати, у други Шћиптари, у трећем Срби, Македонци и Цр­ногорци. Он­да jе настало садистичко иживљавање над младићима (19-20 го­дина ста­ро­сти!) Србима, Македонцима и Црногорцима: туча у гомили мо­т­кама, беjзбол па­лицама, металним шипкама, дебелим шумским ланцима, свим и свачим, шу­ти­рање чизмама и цокулама, описивање на „узорку“ воj­ни­ка како ће их ноћу кла­ти! Један воjник ЈНА, заробљеник, убиjен на лицу ме­ста! Ненаоружане уби­jа­ли метком у потиљак. Посебно зверско уби­ство jедног цивилног лица на слу­жби у ЈНА и jедног воjника, српске на­­ционалности! Воjницима Хр­ва­ти­ма, Му­сли­ма­нима и Шћиптарима су дали кар­те за пут, цивилно одело и пу­ш­ти­ли кућама.

Скидали воjнике до гола, па им за 10.000(!) динара продавали дроњке ци­ви­лне одеће, ко ниjе имао новац морао jе у логорима на наjпонижаваjући на­чин да заради. Одузимали им ствари као у фашистичким логорима Ау­ш­виц и Дахау, воj­ницима српске, црногорске и македонске националности пре­гледали и вадили зу­бе под позлатом (два воjника да­ла писане изjаве).

Воjници, ухваћени на пре­ва­­ру, сву­чени у пи­џаме, мучени, а потом уто­ва­ре­ни у теретне ва­гоне за Београд, уз натпис „Стока за Ср­би­jу“. Вагони су при­ка­че­ни за међународни воз Љубљана-Бео­град. Срећни што су уопште жи­ви, при­ми­рили су се док нису стигли у Бе­оград. Виком су дозвали же­ле­з­ни­чаре коjи су от­­во­ри­­­ли вагоне. Воjници су прошли вишемесечну тор­­туру у ло­горима. Део Ср­би­­jа­на­ца (Срба, Ма­ђа­ра и Му­слимана), до куће jе сти­гао пре­ко Мађарске. Такође су били ух­­ваћени на пре­ва­ру, мучки, у време при­ми­р­jа. Према сведочењима воj­ни­­ка, на подсећања о уло­зи Срба у спа­ша­ва­њу Сло­ве­на­ца у Другом СР, пре­з­ри­во би одго­во­ри­ли: „То jе било за тада ово jе са­да!“, уз погрдне псовке. Исто jе го­во­рио и „први пред­се­д­ник не­за­ви­с­не дежеле“ Милан Кучан, коjи jе на питање но­ви­­нара признао да jе лично био прихваћен у с.Заклопача код Краљева, а део фа­милиjе у Новом Се­лу код Врњачке Бање. После одлуке Владе СФРЈ о по­в­ла­че­њу ЈНА из Сло­ве­ни­­jе, састави су премештени у Хрватску и Босну и Хер­це­го­ви­ну, а само ма­њи део у Србиjу. Тиме jе „словеначка ратна епопеjа“ за­вр­шена.

Исти ужасни злочини, кажњиви по међународном ратном праву и  Же­нев­­ским конвенциjама догађали су се и у логорима: Домжале, Доб при Мир­ни згра­де Казнено-поправног дома, затвор у Песници, у свимоп­ш­тин­ским ми­ли­циj­ским станицама (подрумске ћелиjе)…

Поступци коjима су, без преседана, кршене одредбе међународног ху­ма­ни­тарног права према цивилима:

Киднаповање возача камиона са шлеперима и постављање пред jединице ЈНА. Ако се возачи супроставе, убиjани су уз повике: „Убиj стоку, убиj бан­ди­те, ако не­ће на барикаде, да их побиjемо овде на паркингу!“ Када су во­за­чи 27/28.jун 1991. код места Требње, покушали да побегну на њих jе от­во­ре­на ватра, све­до­чи Милан Судимац, возач „Југопревоза“ из Крушевца. У то­ку 26.jуна на ау­стриj­скоj граници, заустављена jе колона од преко 100 ка­ми­она jугословенских и стра­них и под оружjем натерани да возилима пре­пре­че пут. Они коjи су по­ку­ша­ли да напусте возила уби­jени су на лицу ме­ста. Јединицу ЈНА на путу према гра­ни­ци, по­бу­ње­ници су напали са свих стра­на. При пробоjу jединице ЈНА до­ш­ло jе до уништења камиона. Више во­за­ча jе животима платило бес­кру­пулозну по­вре­ду правила оружаног су­ко­ба, од стране тзв. словеначких ору­жаних снага.

У Ружноj долини побуњеници су испред своjих положаjа, под претњом ору­ж­jа, до­вели жене и децу из несловеначких породица и преко њихових глава от­ва­ра­ли ватру на колону ЈНА!

У Випави, преко 300 цивила, жена и деце, породица припадника ЈНА месец да­на jе затворено у стамбеним зградама, без хране, во­де, ис­к­љу­чена  и с­т­р­у­­­jа. На оне коjи су пошли по хлеб и воду, пуцали су сло­веначки снаj­пе­ри­с­т­и.

У Љубљани, насеље Коседе, припадници ТО и МУП Словениjе су из воjних зг­ра­­да извели жене, децу и пензионере, построjили их у строj за стрељање, пси­хи­ч­ки и физички малтретирали уз отварање ватре из оружjа!

У насељу Звезда у Шентвиду хапшени су цивили коjи су улазили или из­ла­зи­ли из зграда где су становала воjна лица, а потом одвођени у логоре!

Пред касарну у Марибору, побуњеници су довели жене и децу воjних лица и ци­вил­них лица на служби у ЈНА, са упереним цевима пиштоља у главу, натерали да позиваjу своjе очеве и мужеве на предаjу!

На путу за касарну Шентвид, приватно возило Наде Сворцан и Љу­би­це Саше, по­буњеници су намерно усмерили на постављену мину. Ми­на jе разнела ау­то­мо­бил: Нада jе тешко повређена, а Љубица остала без но­ге! У Универзитетском кли­ничком центру Љубљана нису им пружили по­м­о­ћ!

На свим граничним прелазима коjе су побуњеници заузели, цивили, слу­ж­бе­ни­ци Савезне управе царина, су киднаповани, тучени, извођени на стрељање, ве­зи­ване им око врата траке за дављење, пуцано из пиштоља са цевима уз ухо.

Пред касарну Словенска Бистрица, 30.jуна око 19.00 часова, припадници Јан­ши­не ТО су жену и децу капетана Драгана Стоjановског, довезли са упереним ору­жjем, уз претњу да ће их све побити.

У Постоjни, масовна тортура 35 жена са децом воjних лица несловенаца.

У Сежани минирана (!!) стамбена зграда припадника ЈНА. Везаним и пре­м­ла­ће­ним женама, деци, старим пензионерима, Зденко Латин, официр дезертер из ЈНА, стављао им нож на грло и урлао: „Све ћу вас поклати!“ Послао jе ау­то­мо­бил са озвучењем коjи jе, цели дан 30.jуна, градом емитовао поруку:„Срби, на­пу­стите Словениjу! Бићете поклани!“ После пребиjања, сексуалног на­па­с­т­во­ва­ња, пљачке свега и скидања одеће, гушећи их у фургонима без вентилациjе, слао их у логоре у рудницима! Беби српкиње су искључили инкубатор, а потом jе са маjком породиљом избацили на улицу: назови лекари су убили бебу! Пред­се­д­ник ове општине jе на улици премлаћивао несловеначку децу!

Уз примену перфидиjа забрањених Повељом УН (возила са ознаком Црвеног кр­ста, лажних парламентара са белом заставом, живог штита од жена и деце при­па­дника ЈНА, ничим изазвано отварање ватре и др.), одмах по потписаном спо­ра­зуму о прекиду ватре, нападнуте су касарнеАjдовшчинаВипаваПостоjнаЉу­бљанауз одмазду над породицама припаданика ЈНА, бранилаца. Том при­ли­ком су чињена кривична дела ратних злочина дела вероломства, коришћени за­брањени начини и коришћена забрањена средства ратовања, као што су не­по­штовање договорених прекида ватре и беле заставе, употреба забрањене му­нициjе коjа наноси сувишне и непотребне патње (набављене новцем Ва­ти­ка­на, Немачке и Аустриjе од НАТО продаваца наоружања и мунициjе)…

Санитетском возилу са тешко рањеним воjником Бjелогрлићем побуњеници за­бра­њуjу пролаз и он умире. Капетану Драгану Благоjевићу особље болнице у Ма­рибору не пружа лекарску помоћ иако има прострел плућа, метак у плућном кри­лу и врло високу температуру, а црвене беретке МУП не дозвољаваjу ње­го­во пребацивање хеликоптером за Загреб! Потпуковника Радоицу Оташевића, на­кон тешке операциjе десне ноге, 29.jуна киднапуjу и одводе у логор Доб при Мир­ни. Побуњеници су блокирали Воjни рехабилитациони центар у Римским То­плицама и преко 150 болесника оставили без хране и лекарске неге! Ди­рек­тор Клиничког центра у Љубљани забранио jе маjци покоjног воjника Слободана Стоj­ковића из Матарушке Бање, коjи jе погинуо 27.jуна у Грзину, да преузме те­ло свог сина! Припадници Јаншине ТО, читаво време сукоба су држали под бло­ка­дом Воjну болницу „Младика“ у Љубљани, оставивши болеснике без хране, во­де, лекова! Поручника др Сенада Дураковића, побуњеници хапсе при пру­жа­њу помоћи повређеним цивилима, тучен да приступи ТОС. На санитетско возило ко­jим jе др Горан Голубовић превозио рањеног поручника Дарка Булатовића ис­па­љена jе ракета! Др Вукица Булатовић ухапшена при пружању лекарске помоћи на граничном прелазу Шентиљ и одведена у затвор уПесници. На хеликоптере са ознаком Црвеног крста отварана ватра у Илирскоj Бистрици и при превозу пос­мртних остатака водника Рама Салихуа за Љубљану, затим 3.jула хе­ли­ко­п­тер погођен са 10 метака. Дана 3.jула тромблонском мином нападнуто са­ни­те­т­ско возило: рањени воjник преминуо, рањени маjор Александар Стефановић и ка­петан Бранко Тркуља одведени без пружене лекарске помоћи, у логор у руд­ни­ку. Дана 30.jуна у време прекида ватре, мучки рањаваjу поручника Драгана Бу­бала и његовог воjника: побуњеници нису дали да им се пружи помоћ, па jе по­ручник издахнуо чиjе тело нису хтели предати док пуковник Ђуровић ниjе до­бро­вољно остао као талац у замену за тело поручника! Тела посаде хе­ли­ко­п­те­ра пилота капетана 1.класе Миленка Јоргића, поручника Елдина Храповића, ста­ри­jег водника 1.класе Мираслава Шандора, одбиjа да преда Јелко Кацин ми­ни­стар за информисање Словениjе, већ тела користи у пропагандне сврхе: поред њих се сликаjу високи функционери „дежеле“! У центру Љубљане, 29.jуна, по­бу­ње­ници малтретирали чланове делегациjа Међународног Црвеног крста из Же­не­ве и Југословенског Црвеног крста СФРЈ!

Притворени воjник Небоjша Триван: „Негде око 19.20 припадник ТО, вртећи пу­ш­ком убио jе на лицу места jедног воjника коме не знам име, али jе био у са­с­та­ву моjе страже. Хтели смо му помоћи али нам нису дали.“

Сиjасет jе докумената и сведочанстава о повреди међународног права према при­твореним лицима, у броjним логорима, где су на наjзверскиjи начин мучени и убиjани ци­вилни службеници савезних установа (Савезни СУП, Савезна управа ца­ри­на..), цивили несловеначке националности, цивили чланови по­ро­ди­ца воjних и ци­вилних лица на служби у ЈНА, заробљени припадници ЈНА, итд.

Оваква и jош тежа поступања била су масовна! Наређивао их Јанша и ње­го­ви „команданти“, министар унутрашњих послова, а одо­бравао Кучан и његови са­радници у политичком и државном врху. Тиме су тешко повредили: члан 3 Же­нев­ске конвенциjе 1-4 из 1949; Правилник о за­ко­ни­ма и обичаjима рата на ко­п­ну – прилог Четврте Хашке конвенциjе из 1907; Мартенсову клаузулу из исте кон­венциjе; одредбе Допунског про­то­ко­ла Женевске конвенциjе од 12.августа 1949. (Протокол ИИ), одредбе Повеље ОУН, о забрани перфидиjа у примирjу и спо­разумном прекиду ватре; злоупотреба знака Црвеног крста превожењем цр­вених беретки МУПС; напади на возила са ознаком Црвеног крста и убиjање ле­кара и медицинских сестара при превозу рањених воjника и цивила…

Почињена кривична дела ратног злочина над цивилним ста­нов­ни­ш­т­вом у оружаном сукобу су: насиље над животом, здрављем и физичким или мен­та­л­­ним благостањем људи; узимање талаца; акти тероризма; вре­ђање и га­же­ње људског достоjанства; недопуштене претње; повреде пре­ма рањеницима, бо­лесницима, мртвим лицима, лекарима и са­нитетским тран­с­п­о­р­­ти­м­а.

Остаjе, очигледно само за историjу, отворено питање: Зашто утврђена и документована, кривична дела ратног злочина, према одредбама међународног ратног права, Тужилаштво Суда УН за ратне злочине у Хагу ниjе процесуирало злочине побуњеника и званичника СР Словениjе?

Да jе ова тема забрањена у Европи, па и у Србиjи, говори чињеница, да чак и само помињање ове теме, jе довољан разлог да ауторизован и потписан чланак аутора, савременика догађаjа, не обjави – ни jедан медиj. И тако више година…Жртве и њихове породице, остаjу без правде и спокоjа…Над народима бивше Југославиjе и њиховом стварном помирењу, остаjе тамна сенка неправде и горког сазнања Срба, Мађара, Муслимана, Македонаца, Црногораца, да смрт невиних ниjе jеднака пред Правдом Европе..

 

гш. пуковник

Живомир Р. Подовац

 

Прилог:

Погинули припадници ЈНА (за коjе су утврђени подаци): стариjи водник 1.кл. Шандор Ф. Ми­рослав, 1956; ст.водник Брндушановић К. Мирко, 1959; поручник Бубало Н. Драган, 1964; заставник ­Хаџиселимовић Ш. Мустафа, 1949; поручник Храповић Х. Елдин, 1965; капетан 1.кл. ­Јор­гић Ј. Миленко, 1956; потпоручник Милошевић С. Александар, 1970; капетан 1.кл. Мрлак А. Ан­тон, 1950; капетан 1.кл. Пантелић О. Слободан, 1946; водник Салихи Б. Рама, 1969; стариjи водник Си­биновски Б. Боjанче, 1959; капетан Стоjановић Р. Зоран, 1955; цивилно лице на служби у ЈНА Седлар Р. Бра­н­ко, 1954; воjник Ћати И. Стипо, 1968; воjник Бабић И. Љубо, ?; воjник Бjелогрлић В. Де­jан, 1971; воjник Боjанић М. Бранко, 1971; воjник Цуцак И. Халил, 1972.; воjник Де­jа­новић Д. Душан,?; воjник Хилми С. Попаj, ?; воjник Имамовић Ф. Фахир,1972; воj­ник Шимуновић П. Антониjе, 1972; разводник Јешић М. Зоран, 1972; воjник Јели­чић А. Иван,1972; воjник Јовановић С. Ратко, 1972; воjник Касуми А. Флорим, 1971; воj­ник Лучић ?. Мирко, 1970; воjник Малетић Л. Горан, ?; воjник Мирковић Н. Зо­ран, 1972; воjник Митић М. Стоjан, ?; воjник Обрадинов Ј. Воjко, 1970; воjник Ђокић Б. Драган, ?; воjник Османи ?. Неџмедин, 1970; воjник Палић Р. Мухамед, 1971; де­се­тар Шпелко Ф. Франц, 1971; воjник Пивач И. Борислав, 1972; воjник Поњавић Б. Шпи­ро, 1972; воjник Родић С. Драган, 1969; воjник Сотинац П. Домагаj, 1968; воj­ник Станковић М. Горан, 1972; воjник Стевановић Р. Обрад, 1971; воjник Стоjковић С. Сло­бодан, 1972; воjник Танасковић М. Милан,1972; Н.Н. припадник ЈНА.

 

НАПОМЕНА АУТОРА:

У државним архивама Р Словениjе и БСФРЈ Југославиjе, постоjе и спискови побиjених цивила од стране побуњеника СР Словениjе.

Тужилаштво у Хагу може доћи до њих. Ми обични грађани, истраживачи – не.

 

Извор: САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top