Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Може ли чланство у Европској унији некога заштити од осуде за ратне злочине? СЛОВЕНИЈА И СУД У ХАГУ

Датум објаве: четвртак, 28 фебруара, 2013
Величина слова: A- A+

Година 1991, Словениjа: Логор у напуштеном руднику Дол при Хра­с­ни­ку, заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), воj­нике на од­слу­же­њу воjног рока, цивиле, везаних руку на леђима, по­бу­ње­ни­ци довозе ка­мио­ни­ма фургонима са искљученом вентилациjом, трпаjу у руд­ничке лифтове, спу­ш­та­jу у окна пуна воде, прашине и гасова и ту ос­та­в­ља­jу. Лица „на обради“ трпаjу у на­пуштене прљаве просториjе, са бе­тон­ским по­дом, по 150 (!!) особа у простор ве­личине 14х6 метара, без воде и хра­не, ће­ба­ди за спавање! Одузимаjу им све: но­вац, накит, лична доку­ме­н­та, го­во­ре­ћи „држави (!?) коjа ратуjе са другом др­жа­вом, требаjу сре­д­ства за рат“.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/slovenija.jpg

Логор Крањ: око 40 воjника ЈНА раздвоjили по националноj при­па­д­но­сти, у jедан угао Хрвати, у други Шћиптари, у трећем Срби, Македонци и Цр­ногорци. Он­да jе настало садистичко иживљавање над младићима (19-20 го­дина ста­ро­сти!) Србима, Македонцима и Црногорцима: туча у гомили мо­т­кама, беjзбол па­лицама, металним шипкама, дебелим шумским ланцима, свим и свачим, шу­ти­рање чизмама и цокулама, описивање на „узорку“ воj­ни­ка како ће их ноћу кла­ти! Један воjник ЈНА, заробљеник, убиjен на лицу ме­ста! Ненаоружане уби­jа­ли метком у потиљак. Посебно зверско уби­ство jедног цивилног лица на слу­жби у ЈНА и jедног воjника, српске на­­ционалности! Воjницима Хр­ва­ти­ма, Му­сли­ма­нима и Шћиптарима су дали кар­те за пут, цивилно одело и пу­ш­ти­ли кућама.

Скидали воjнике до гола, па им за 10.000(!) динара продавали дроњке ци­ви­лне одеће, ко ниjе имао новац морао jе у логорима на наjпонижаваjући на­чин да заради. Одузимали им ствари као у фашистичким логорима Ау­ш­виц и Дахау, воj­ницима српске, црногорске и македонске националности пре­гледали и вадили зу­бе под позлатом (два воjника да­ла писане изjаве).

Воjници, ухваћени на пре­ва­­ру, сву­чени у пи­џаме, мучени, а потом уто­ва­ре­ни у теретне ва­гоне за Београд, уз натпис „Стока за Ср­би­jу“. Вагони су при­ка­че­ни за међународни воз Љубљана-Бео­град. Срећни што су уопште жи­ви, при­ми­рили су се док нису стигли у Бе­оград. Виком су дозвали же­ле­з­ни­чаре коjи су от­­во­ри­­­ли вагоне. Воjници су прошли вишемесечну тор­­туру у ло­горима. Део Ср­би­­jа­на­ца (Срба, Ма­ђа­ра и Му­слимана), до куће jе сти­гао пре­ко Мађарске. Такође су били ух­­ваћени на пре­ва­ру, мучки, у време при­ми­р­jа. Према сведочењима воj­ни­­ка, на подсећања о уло­зи Срба у спа­ша­ва­њу Сло­ве­на­ца у Другом СР, пре­з­ри­во би одго­во­ри­ли: „То jе било за тада ово jе са­да!“, уз погрдне псовке. Исто jе го­во­рио и „први пред­се­д­ник не­за­ви­с­не дежеле“ Милан Кучан, коjи jе на питање но­ви­­нара признао да jе лично био прихваћен у с.Заклопача код Краљева, а део фа­милиjе у Новом Се­лу код Врњачке Бање. После одлуке Владе СФРЈ о по­в­ла­че­њу ЈНА из Сло­ве­ни­­jе, састави су премештени у Хрватску и Босну и Хер­це­го­ви­ну, а само ма­њи део у Србиjу. Тиме jе „словеначка ратна епопеjа“ за­вр­шена.

Исти ужасни злочини, кажњиви по међународном ратном праву и  Же­нев­­ским конвенциjама догађали су се и у логорима: Домжале, Доб при Мир­ни згра­де Казнено-поправног дома, затвор у Песници, у свимоп­ш­тин­ским ми­ли­циj­ским станицама (подрумске ћелиjе)…

Поступци коjима су, без преседана, кршене одредбе међународног ху­ма­ни­тарног права према цивилима:

Киднаповање возача камиона са шлеперима и постављање пред jединице ЈНА. Ако се возачи супроставе, убиjани су уз повике: „Убиj стоку, убиj бан­ди­те, ако не­ће на барикаде, да их побиjемо овде на паркингу!“ Када су во­за­чи 27/28.jун 1991. код места Требње, покушали да побегну на њих jе от­во­ре­на ватра, све­до­чи Милан Судимац, возач „Југопревоза“ из Крушевца. У то­ку 26.jуна на ау­стриj­скоj граници, заустављена jе колона од преко 100 ка­ми­она jугословенских и стра­них и под оружjем натерани да возилима пре­пре­че пут. Они коjи су по­ку­ша­ли да напусте возила уби­jени су на лицу ме­ста. Јединицу ЈНА на путу према гра­ни­ци, по­бу­ње­ници су напали са свих стра­на. При пробоjу jединице ЈНА до­ш­ло jе до уништења камиона. Више во­за­ча jе животима платило бес­кру­пулозну по­вре­ду правила оружаног су­ко­ба, од стране тзв. словеначких ору­жаних снага.

У Ружноj долини побуњеници су испред своjих положаjа, под претњом ору­ж­jа, до­вели жене и децу из несловеначких породица и преко њихових глава от­ва­ра­ли ватру на колону ЈНА!

У Випави, преко 300 цивила, жена и деце, породица припадника ЈНА месец да­на jе затворено у стамбеним зградама, без хране, во­де, ис­к­љу­чена  и с­т­р­у­­­jа. На оне коjи су пошли по хлеб и воду, пуцали су сло­веначки снаj­пе­ри­с­т­и.

У Љубљани, насеље Коседе, припадници ТО и МУП Словениjе су из воjних зг­ра­­да извели жене, децу и пензионере, построjили их у строj за стрељање, пси­хи­ч­ки и физички малтретирали уз отварање ватре из оружjа!

У насељу Звезда у Шентвиду хапшени су цивили коjи су улазили или из­ла­зи­ли из зграда где су становала воjна лица, а потом одвођени у логоре!

Пред касарну у Марибору, побуњеници су довели жене и децу воjних лица и ци­вил­них лица на служби у ЈНА, са упереним цевима пиштоља у главу, натерали да позиваjу своjе очеве и мужеве на предаjу!

На путу за касарну Шентвид, приватно возило Наде Сворцан и Љу­би­це Саше, по­буњеници су намерно усмерили на постављену мину. Ми­на jе разнела ау­то­мо­бил: Нада jе тешко повређена, а Љубица остала без но­ге! У Универзитетском кли­ничком центру Љубљана нису им пружили по­м­о­ћ!

На свим граничним прелазима коjе су побуњеници заузели, цивили, слу­ж­бе­ни­ци Савезне управе царина, су киднаповани, тучени, извођени на стрељање, ве­зи­ване им око врата траке за дављење, пуцано из пиштоља са цевима уз ухо.

Пред касарну Словенска Бистрица, 30.jуна око 19.00 часова, припадници Јан­ши­не ТО су жену и децу капетана Драгана Стоjановског, довезли са упереним ору­жjем, уз претњу да ће их све побити.

У Постоjни, масовна тортура 35 жена са децом воjних лица несловенаца.

У Сежани минирана (!!) стамбена зграда припадника ЈНА. Везаним и пре­м­ла­ће­ним женама, деци, старим пензионерима, Зденко Латин, официр дезертер из ЈНА, стављао им нож на грло и урлао: „Све ћу вас поклати!“ Послао jе ау­то­мо­бил са озвучењем коjи jе, цели дан 30.jуна, градом емитовао поруку:„Срби, на­пу­стите Словениjу! Бићете поклани!“ После пребиjања, сексуалног на­па­с­т­во­ва­ња, пљачке свега и скидања одеће, гушећи их у фургонима без вентилациjе, слао их у логоре у рудницима! Беби српкиње су искључили инкубатор, а потом jе са маjком породиљом избацили на улицу: назови лекари су убили бебу! Пред­се­д­ник ове општине jе на улици премлаћивао несловеначку децу!

Уз примену перфидиjа забрањених Повељом УН (возила са ознаком Црвеног кр­ста, лажних парламентара са белом заставом, живог штита од жена и деце при­па­дника ЈНА, ничим изазвано отварање ватре и др.), одмах по потписаном спо­ра­зуму о прекиду ватре, нападнуте су касарнеАjдовшчинаВипаваПостоjнаЉу­бљанауз одмазду над породицама припаданика ЈНА, бранилаца. Том при­ли­ком су чињена кривична дела ратних злочина дела вероломства, коришћени за­брањени начини и коришћена забрањена средства ратовања, као што су не­по­штовање договорених прекида ватре и беле заставе, употреба забрањене му­нициjе коjа наноси сувишне и непотребне патње (набављене новцем Ва­ти­ка­на, Немачке и Аустриjе од НАТО продаваца наоружања и мунициjе)…

Санитетском возилу са тешко рањеним воjником Бjелогрлићем побуњеници за­бра­њуjу пролаз и он умире. Капетану Драгану Благоjевићу особље болнице у Ма­рибору не пружа лекарску помоћ иако има прострел плућа, метак у плућном кри­лу и врло високу температуру, а црвене беретке МУП не дозвољаваjу ње­го­во пребацивање хеликоптером за Загреб! Потпуковника Радоицу Оташевића, на­кон тешке операциjе десне ноге, 29.jуна киднапуjу и одводе у логор Доб при Мир­ни. Побуњеници су блокирали Воjни рехабилитациони центар у Римским То­плицама и преко 150 болесника оставили без хране и лекарске неге! Ди­рек­тор Клиничког центра у Љубљани забранио jе маjци покоjног воjника Слободана Стоj­ковића из Матарушке Бање, коjи jе погинуо 27.jуна у Грзину, да преузме те­ло свог сина! Припадници Јаншине ТО, читаво време сукоба су држали под бло­ка­дом Воjну болницу „Младика“ у Љубљани, оставивши болеснике без хране, во­де, лекова! Поручника др Сенада Дураковића, побуњеници хапсе при пру­жа­њу помоћи повређеним цивилима, тучен да приступи ТОС. На санитетско возило ко­jим jе др Горан Голубовић превозио рањеног поручника Дарка Булатовића ис­па­љена jе ракета! Др Вукица Булатовић ухапшена при пружању лекарске помоћи на граничном прелазу Шентиљ и одведена у затвор уПесници. На хеликоптере са ознаком Црвеног крста отварана ватра у Илирскоj Бистрици и при превозу пос­мртних остатака водника Рама Салихуа за Љубљану, затим 3.jула хе­ли­ко­п­тер погођен са 10 метака. Дана 3.jула тромблонском мином нападнуто са­ни­те­т­ско возило: рањени воjник преминуо, рањени маjор Александар Стефановић и ка­петан Бранко Тркуља одведени без пружене лекарске помоћи, у логор у руд­ни­ку. Дана 30.jуна у време прекида ватре, мучки рањаваjу поручника Драгана Бу­бала и његовог воjника: побуњеници нису дали да им се пружи помоћ, па jе по­ручник издахнуо чиjе тело нису хтели предати док пуковник Ђуровић ниjе до­бро­вољно остао као талац у замену за тело поручника! Тела посаде хе­ли­ко­п­те­ра пилота капетана 1.класе Миленка Јоргића, поручника Елдина Храповића, ста­ри­jег водника 1.класе Мираслава Шандора, одбиjа да преда Јелко Кацин ми­ни­стар за информисање Словениjе, већ тела користи у пропагандне сврхе: поред њих се сликаjу високи функционери „дежеле“! У центру Љубљане, 29.jуна, по­бу­ње­ници малтретирали чланове делегациjа Међународног Црвеног крста из Же­не­ве и Југословенског Црвеног крста СФРЈ!

Притворени воjник Небоjша Триван: „Негде око 19.20 припадник ТО, вртећи пу­ш­ком убио jе на лицу места jедног воjника коме не знам име, али jе био у са­с­та­ву моjе страже. Хтели смо му помоћи али нам нису дали.“

Сиjасет jе докумената и сведочанстава о повреди међународног права према при­твореним лицима, у броjним логорима, где су на наjзверскиjи начин мучени и убиjани ци­вилни службеници савезних установа (Савезни СУП, Савезна управа ца­ри­на..), цивили несловеначке националности, цивили чланови по­ро­ди­ца воjних и ци­вилних лица на служби у ЈНА, заробљени припадници ЈНА, итд.

Оваква и jош тежа поступања била су масовна! Наређивао их Јанша и ње­го­ви „команданти“, министар унутрашњих послова, а одо­бравао Кучан и његови са­радници у политичком и државном врху. Тиме су тешко повредили: члан 3 Же­нев­ске конвенциjе 1-4 из 1949; Правилник о за­ко­ни­ма и обичаjима рата на ко­п­ну – прилог Четврте Хашке конвенциjе из 1907; Мартенсову клаузулу из исте кон­венциjе; одредбе Допунског про­то­ко­ла Женевске конвенциjе од 12.августа 1949. (Протокол ИИ), одредбе Повеље ОУН, о забрани перфидиjа у примирjу и спо­разумном прекиду ватре; злоупотреба знака Црвеног крста превожењем цр­вених беретки МУПС; напади на возила са ознаком Црвеног крста и убиjање ле­кара и медицинских сестара при превозу рањених воjника и цивила…

Почињена кривична дела ратног злочина над цивилним ста­нов­ни­ш­т­вом у оружаном сукобу су: насиље над животом, здрављем и физичким или мен­та­л­­ним благостањем људи; узимање талаца; акти тероризма; вре­ђање и га­же­ње људског достоjанства; недопуштене претње; повреде пре­ма рањеницима, бо­лесницима, мртвим лицима, лекарима и са­нитетским тран­с­п­о­р­­ти­м­а.

Остаjе, очигледно само за историjу, отворено питање: Зашто утврђена и документована, кривична дела ратног злочина, према одредбама међународног ратног права, Тужилаштво Суда УН за ратне злочине у Хагу ниjе процесуирало злочине побуњеника и званичника СР Словениjе?

Да jе ова тема забрањена у Европи, па и у Србиjи, говори чињеница, да чак и само помињање ове теме, jе довољан разлог да ауторизован и потписан чланак аутора, савременика догађаjа, не обjави – ни jедан медиj. И тако више година…Жртве и њихове породице, остаjу без правде и спокоjа…Над народима бивше Југославиjе и њиховом стварном помирењу, остаjе тамна сенка неправде и горког сазнања Срба, Мађара, Муслимана, Македонаца, Црногораца, да смрт невиних ниjе jеднака пред Правдом Европе..

 

гш. пуковник

Живомир Р. Подовац

 

Прилог:

Погинули припадници ЈНА (за коjе су утврђени подаци): стариjи водник 1.кл. Шандор Ф. Ми­рослав, 1956; ст.водник Брндушановић К. Мирко, 1959; поручник Бубало Н. Драган, 1964; заставник ­Хаџиселимовић Ш. Мустафа, 1949; поручник Храповић Х. Елдин, 1965; капетан 1.кл. ­Јор­гић Ј. Миленко, 1956; потпоручник Милошевић С. Александар, 1970; капетан 1.кл. Мрлак А. Ан­тон, 1950; капетан 1.кл. Пантелић О. Слободан, 1946; водник Салихи Б. Рама, 1969; стариjи водник Си­биновски Б. Боjанче, 1959; капетан Стоjановић Р. Зоран, 1955; цивилно лице на служби у ЈНА Седлар Р. Бра­н­ко, 1954; воjник Ћати И. Стипо, 1968; воjник Бабић И. Љубо, ?; воjник Бjелогрлић В. Де­jан, 1971; воjник Боjанић М. Бранко, 1971; воjник Цуцак И. Халил, 1972.; воjник Де­jа­новић Д. Душан,?; воjник Хилми С. Попаj, ?; воjник Имамовић Ф. Фахир,1972; воj­ник Шимуновић П. Антониjе, 1972; разводник Јешић М. Зоран, 1972; воjник Јели­чић А. Иван,1972; воjник Јовановић С. Ратко, 1972; воjник Касуми А. Флорим, 1971; воj­ник Лучић ?. Мирко, 1970; воjник Малетић Л. Горан, ?; воjник Мирковић Н. Зо­ран, 1972; воjник Митић М. Стоjан, ?; воjник Обрадинов Ј. Воjко, 1970; воjник Ђокић Б. Драган, ?; воjник Османи ?. Неџмедин, 1970; воjник Палић Р. Мухамед, 1971; де­се­тар Шпелко Ф. Франц, 1971; воjник Пивач И. Борислав, 1972; воjник Поњавић Б. Шпи­ро, 1972; воjник Родић С. Драган, 1969; воjник Сотинац П. Домагаj, 1968; воj­ник Станковић М. Горан, 1972; воjник Стевановић Р. Обрад, 1971; воjник Стоjковић С. Сло­бодан, 1972; воjник Танасковић М. Милан,1972; Н.Н. припадник ЈНА.

 

НАПОМЕНА АУТОРА:

У државним архивама Р Словениjе и БСФРЈ Југославиjе, постоjе и спискови побиjених цивила од стране побуњеника СР Словениjе.

Тужилаштво у Хагу може доћи до њих. Ми обични грађани, истраживачи – не.

 

Извор: САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top