Može li članstvo u Evropskoj uniji nekoga zaštiti od osude za ratne zločine? SLOVENIJA I SUD U HAGU

Godina 1991, Slovenija: Logor u napuštenom rudniku Dol pri Hra­s­ni­ku, zarobljene starešine i njihove porodice (žene i deca), voj­nike na od­slu­že­nju vojnog roka, civile, vezanih ruku na leđima, po­bu­nje­ni­ci dovoze ka­mio­ni­ma furgonima sa isključenom ventilacijom, trpaju u rud­ničke liftove, spu­š­ta­ju u okna puna vode, prašine i gasova i tu os­ta­v­lja­ju. Lica „na obradi“ trpaju u na­puštene prljave prostorije, sa be­ton­skim po­dom, po 150 (!!) osoba u prostor ve­ličine 14h6 metara, bez vode i hra­ne, će­ba­di za spavanje! Oduzimaju im sve: no­vac, nakit, lična doku­me­n­ta, go­vo­re­ći „državi (!?) koja ratuje sa drugom dr­ža­vom, trebaju sre­d­stva za rat“.

Logor Kranj: oko 40 vojnika JNA razdvojili po nacionalnoj pri­pa­d­no­sti, u jedan ugao Hrvati, u drugi Šćiptari, u trećem Srbi, Makedonci i Cr­nogorci. On­da je nastalo sadističko iživljavanje nad mladićima (19-20 go­dina sta­ro­sti!) Srbima, Makedoncima i Crnogorcima: tuča u gomili mo­t­kama, bejzbol pa­licama, metalnim šipkama, debelim šumskim lancima, svim i svačim, šu­ti­ranje čizmama i cokulama, opisivanje na „uzorku“ voj­ni­ka kako će ih noću kla­ti! Jedan vojnik JNA, zarobljenik, ubijen na licu me­sta! Nenaoružane ubi­ja­li metkom u potiljak. Posebno zversko ubi­stvo jednog civilnog lica na slu­žbi u JNA i jednog vojnika, srpske na­­cionalnosti! Vojnicima Hr­va­ti­ma, Mu­sli­ma­nima i Šćiptarima su dali kar­te za put, civilno odelo i pu­š­ti­li kućama.

Skidali vojnike do gola, pa im za 10.000(!) dinara prodavali dronjke ci­vi­lne odeće, ko nije imao novac morao je u logorima na najponižavajući na­čin da zaradi. Oduzimali im stvari kao u fašističkim logorima Au­š­vic i Dahau, voj­nicima srpske, crnogorske i makedonske nacionalnosti pre­gledali i vadili zu­be pod pozlatom (dva vojnika da­la pisane izjave).

Vojnici, uhvaćeni na pre­va­­ru, svu­čeni u pi­džame, mučeni, a potom uto­va­re­ni u teretne va­gone za Beograd, uz natpis „Stoka za Sr­bi­ju“. Vagoni su pri­ka­če­ni za međunarodni voz Ljubljana-Beo­grad. Srećni što su uopšte ži­vi, pri­mi­rili su se dok nisu stigli u Be­ograd. Vikom su dozvali že­le­z­ni­čare koji su ot­­vo­ri­­­li vagone. Vojnici su prošli višemesečnu tor­­turu u lo­gorima. Deo Sr­bi­­ja­na­ca (Srba, Ma­đa­ra i Mu­slimana), do kuće je sti­gao pre­ko Mađarske. Takođe su bili uh­­vaćeni na pre­va­ru, mučki, u vreme pri­mi­r­ja. Prema svedočenjima voj­ni­­ka, na podsećanja o ulo­zi Srba u spa­ša­va­nju Slo­ve­na­ca u Drugom SR, pre­z­ri­vo bi odgo­vo­ri­li: „To je bilo za tada ovo je sa­da!“, uz pogrdne psovke. Isto je go­vo­rio i „prvi pred­se­d­nik ne­za­vi­s­ne dežele“ Milan Kučan, koji je na pitanje no­vi­­nara priznao da je lično bio prihvaćen u s.Zaklopača kod Kraljeva, a deo fa­milije u Novom Se­lu kod Vrnjačke Banje. Posle odluke Vlade SFRJ o po­v­la­če­nju JNA iz Slo­ve­ni­­je, sastavi su premešteni u Hrvatsku i Bosnu i Her­ce­go­vi­nu, a samo ma­nji deo u Srbiju. Time je „slovenačka ratna epopeja“ za­vr­šena.

Isti užasni zločini, kažnjivi po međunarodnom ratnom pravu i  Že­nev­­skim konvencijama događali su se i u logorima: Domžale, Dob pri Mir­ni zgra­de Kazneno-popravnog doma, zatvor u Pesnici, u svimop­š­tin­skim mi­li­cij­skim stanicama (podrumske ćelije)…

Postupci kojima su, bez presedana, kršene odredbe međunarodnog hu­ma­ni­tarnog prava prema civilima:

Kidnapovanje vozača kamiona sa šleperima i postavljanje pred jedinice JNA. Ako se vozači suprostave, ubijani su uz povike: „Ubij stoku, ubij ban­di­te, ako ne­će na barikade, da ih pobijemo ovde na parkingu!“ Kada su vo­za­či 27/28.jun 1991. kod mesta Trebnje, pokušali da pobegnu na njih je ot­vo­re­na vatra, sve­do­či Milan Sudimac, vozač „Jugoprevoza“ iz Kruševca. U to­ku 26.juna na au­strij­skoj granici, zaustavljena je kolona od preko 100 ka­mi­ona jugoslovenskih i stra­nih i pod oružjem naterani da vozilima pre­pre­če put. Oni koji su po­ku­ša­li da napuste vozila ubi­jeni su na licu me­sta. Jedinicu JNA na putu prema gra­ni­ci, po­bu­nje­nici su napali sa svih stra­na. Pri proboju jedinice JNA do­š­lo je do uništenja kamiona. Više vo­za­ča je životima platilo bes­kru­puloznu po­vre­du pravila oružanog su­ko­ba, od strane tzv. slovenačkih oru­žanih snaga.

U Ružnoj dolini pobunjenici su ispred svojih položaja, pod pretnjom oru­ž­ja, do­veli žene i decu iz neslovenačkih porodica i preko njihovih glava ot­va­ra­li vatru na kolonu JNA!

U Vipavi, preko 300 civila, žena i dece, porodica pripadnika JNA mesec da­na je zatvoreno u stambenim zgradama, bez hrane, vo­de, is­k­lju­čena  i s­t­r­u­­­ja. Na one koji su pošli po hleb i vodu, pucali su slo­venački snaj­pe­ri­s­t­i.

U Ljubljani, naselje Kosede, pripadnici TO i MUP Slovenije su iz vojnih zg­ra­­da izveli žene, decu i penzionere, postrojili ih u stroj za streljanje, psi­hi­č­ki i fizički maltretirali uz otvaranje vatre iz oružja!

U naselju Zvezda u Šentvidu hapšeni su civili koji su ulazili ili iz­la­zi­li iz zgrada gde su stanovala vojna lica, a potom odvođeni u logore!

Pred kasarnu u Mariboru, pobunjenici su doveli žene i decu vojnih lica i ci­vil­nih lica na službi u JNA, sa uperenim cevima pištolja u glavu, naterali da pozivaju svoje očeve i muževe na predaju!

Na putu za kasarnu Šentvid, privatno vozilo Nade Svorcan i Lju­bi­ce Saše, po­bunjenici su namerno usmerili na postavljenu minu. Mi­na je raznela au­to­mo­bil: Nada je teško povređena, a Ljubica ostala bez no­ge! U Univerzitetskom kli­ničkom centru Ljubljana nisu im pružili po­m­o­ć!

Na svim graničnim prelazima koje su pobunjenici zauzeli, civili, slu­ž­be­ni­ci Savezne uprave carina, su kidnapovani, tučeni, izvođeni na streljanje, ve­zi­vane im oko vrata trake za davljenje, pucano iz pištolja sa cevima uz uho.

Pred kasarnu Slovenska Bistrica, 30.juna oko 19.00 časova, pripadnici Jan­ši­ne TO su ženu i decu kapetana Dragana Stojanovskog, dovezli sa uperenim oru­žjem, uz pretnju da će ih sve pobiti.

U Postojni, masovna tortura 35 žena sa decom vojnih lica neslovenaca.

U Sežani minirana (!!) stambena zgrada pripadnika JNA. Vezanim i pre­m­la­će­nim ženama, deci, starim penzionerima, Zdenko Latin, oficir dezerter iz JNA, stavljao im nož na grlo i urlao: „Sve ću vas poklati!“ Poslao je au­to­mo­bil sa ozvučenjem koji je, celi dan 30.juna, gradom emitovao poruku:„Srbi, na­pu­stite Sloveniju! Bićete poklani!“ Posle prebijanja, seksualnog na­pa­s­t­vo­va­nja, pljačke svega i skidanja odeće, gušeći ih u furgonima bez ventilacije, slao ih u logore u rudnicima! Bebi srpkinje su isključili inkubator, a potom je sa majkom porodiljom izbacili na ulicu: nazovi lekari su ubili bebu! Pred­se­d­nik ove opštine je na ulici premlaćivao neslovenačku decu!

Uz primenu perfidija zabranjenih Poveljom UN (vozila sa oznakom Crvenog kr­sta, lažnih parlamentara sa belom zastavom, živog štita od žena i dece pri­pa­dnika JNA, ničim izazvano otvaranje vatre i dr.), odmah po potpisanom spo­ra­zumu o prekidu vatre, napadnute su kasarneAjdovščina, Vipava, Postojna, Lju­bljana, uz odmazdu nad porodicama pripadanika JNA, branilaca. Tom pri­li­kom su činjena krivična dela ratnih zločina dela verolomstva, korišćeni za­branjeni načini i korišćena zabranjena sredstva ratovanja, kao što su ne­po­štovanje dogovorenih prekida vatre i bele zastave, upotreba zabranjene mu­nicije koja nanosi suvišne i nepotrebne patnje (nabavljene novcem Va­ti­ka­na, Nemačke i Austrije od NATO prodavaca naoružanja i municije)…

Sanitetskom vozilu sa teško ranjenim vojnikom Bjelogrlićem pobunjenici za­bra­njuju prolaz i on umire. Kapetanu Draganu Blagojeviću osoblje bolnice u Ma­riboru ne pruža lekarsku pomoć iako ima prostrel pluća, metak u plućnom kri­lu i vrlo visoku temperaturu, a crvene beretke MUP ne dozvoljavaju nje­go­vo prebacivanje helikopterom za Zagreb! Potpukovnika Radoicu Otaševića, na­kon teške operacije desne noge, 29.juna kidnapuju i odvode u logor Dob pri Mir­ni. Pobunjenici su blokirali Vojni rehabilitacioni centar u Rimskim To­plicama i preko 150 bolesnika ostavili bez hrane i lekarske nege! Di­rek­tor Kliničkog centra u Ljubljani zabranio je majci pokojnog vojnika Slobodana Stoj­kovića iz Mataruške Banje, koji je poginuo 27.juna u Grzinu, da preuzme te­lo svog sina! Pripadnici Janšine TO, čitavo vreme sukoba su držali pod blo­ka­dom Vojnu bolnicu „Mladika“ u Ljubljani, ostavivši bolesnike bez hrane, vo­de, lekova! Poručnika dr Senada Durakovića, pobunjenici hapse pri pru­ža­nju pomoći povređenim civilima, tučen da pristupi TOS. Na sanitetsko vozilo ko­jim je dr Goran Golubović prevozio ranjenog poručnika Darka Bulatovića is­pa­ljena je raketa! Dr Vukica Bulatović uhapšena pri pružanju lekarske pomoći na graničnom prelazu Šentilj i odvedena u zatvor uPesnici. Na helikoptere sa oznakom Crvenog krsta otvarana vatra u Ilirskoj Bistrici i pri prevozu pos­mrtnih ostataka vodnika Rama Salihua za Ljubljanu, zatim 3.jula he­li­ko­p­ter pogođen sa 10 metaka. Dana 3.jula tromblonskom minom napadnuto sa­ni­te­t­sko vozilo: ranjeni vojnik preminuo, ranjeni major Aleksandar Stefanović i ka­petan Branko Trkulja odvedeni bez pružene lekarske pomoći, u logor u rud­ni­ku. Dana 30.juna u vreme prekida vatre, mučki ranjavaju poručnika Dragana Bu­bala i njegovog vojnika: pobunjenici nisu dali da im se pruži pomoć, pa je po­ručnik izdahnuo čije telo nisu hteli predati dok pukovnik Đurović nije do­bro­voljno ostao kao talac u zamenu za telo poručnika! Tela posade he­li­ko­p­te­ra pilota kapetana 1.klase Milenka Jorgića, poručnika Eldina Hrapovića, sta­ri­jeg vodnika 1.klase Miraslava Šandora, odbija da preda Jelko Kacin mi­ni­star za informisanje Slovenije, već tela koristi u propagandne svrhe: pored njih se slikaju visoki funkcioneri „dežele“! U centru Ljubljane, 29.juna, po­bu­nje­nici maltretirali članove delegacija Međunarodnog Crvenog krsta iz Že­ne­ve i Jugoslovenskog Crvenog krsta SFRJ!

Pritvoreni vojnik Nebojša Trivan: „Negde oko 19.20 pripadnik TO, vrteći pu­š­kom ubio je na licu mesta jednog vojnika kome ne znam ime, ali je bio u sa­s­ta­vu moje straže. Hteli smo mu pomoći ali nam nisu dali.“

Sijaset je dokumenata i svedočanstava o povredi međunarodnog prava prema pri­tvorenim licima, u brojnim logorima, gde su na najzverskiji način mučeni i ubijani ci­vilni službenici saveznih ustanova (Savezni SUP, Savezna uprava ca­ri­na..), civili neslovenačke nacionalnosti, civili članovi po­ro­di­ca vojnih i ci­vilnih lica na službi u JNA, zarobljeni pripadnici JNA, itd.

Ovakva i još teža postupanja bila su masovna! Naređivao ih Janša i nje­go­vi „komandanti“, ministar unutrašnjih poslova, a odo­bravao Kučan i njegovi sa­radnici u političkom i državnom vrhu. Time su teško povredili: član 3 Že­nev­ske konvencije 1-4 iz 1949; Pravilnik o za­ko­ni­ma i običajima rata na ko­p­nu – prilog Četvrte Haške konvencije iz 1907; Martensovu klauzulu iz iste kon­vencije; odredbe Dopunskog pro­to­ko­la Ženevske konvencije od 12.avgusta 1949. (Protokol II), odredbe Povelje OUN, o zabrani perfidija u primirju i spo­razumnom prekidu vatre; zloupotreba znaka Crvenog krsta prevoženjem cr­venih beretki MUPS; napadi na vozila sa oznakom Crvenog krsta i ubijanje le­kara i medicinskih sestara pri prevozu ranjenih vojnika i civila…

Počinjena krivična dela ratnog zločina nad civilnim sta­nov­ni­š­t­vom u oružanom sukobu su: nasilje nad životom, zdravljem i fizičkim ili men­ta­l­­nim blagostanjem ljudi; uzimanje talaca; akti terorizma; vre­đanje i ga­že­nje ljudskog dostojanstva; nedopuštene pretnje; povrede pre­ma ranjenicima, bo­lesnicima, mrtvim licima, lekarima i sa­nitetskim tran­s­p­o­r­­ti­m­a.

Ostaje, očigledno samo za istoriju, otvoreno pitanje: Zašto utvrđena i dokumentovana, krivična dela ratnog zločina, prema odredbama međunarodnog ratnog prava, Tužilaštvo Suda UN za ratne zločine u Hagu nije procesuiralo zločine pobunjenika i zvaničnika SR Slovenije?

Da je ova tema zabranjena u Evropi, pa i u Srbiji, govori činjenica, da čak i samo pominjanje ove teme, je dovoljan razlog da autorizovan i potpisan članak autora, savremenika događaja, ne objavi – ni jedan medij. I tako više godina…Žrtve i njihove porodice, ostaju bez pravde i spokoja…Nad narodima bivše Jugoslavije i njihovom stvarnom pomirenju, ostaje tamna senka nepravde i gorkog saznanja Srba, Mađara, Muslimana, Makedonaca, Crnogoraca, da smrt nevinih nije jednaka pred Pravdom Evrope..

gš. pukovnik

Živomir R. Podovac

Prilog:

Poginuli pripadnici JNA (za koje su utvrđeni podaci): stariji vodnik 1.kl. Šandor F. Mi­roslav, 1956; st.vodnik Brndušanović K. Mirko, 1959; poručnik Bubalo N. Dragan, 1964; zastavnik ­Hadžiselimović Š. Mustafa, 1949; poručnik Hrapović H. Eldin, 1965; kapetan 1.kl. ­Jor­gić J. Milenko, 1956; potporučnik Milošević S. Aleksandar, 1970; kapetan 1.kl. Mrlak A. An­ton, 1950; kapetan 1.kl. Pantelić O. Slobodan, 1946; vodnik Salihi B. Rama, 1969; stariji vodnik Si­binovski B. Bojanče, 1959; kapetan Stojanović R. Zoran, 1955; civilno lice na službi u JNA Sedlar R. Bra­n­ko, 1954; vojnik Ćati I. Stipo, 1968; vojnik Babić I. Ljubo, ?; vojnik Bjelogrlić V. De­jan, 1971; vojnik Bojanić M. Branko, 1971; vojnik Cucak I. Halil, 1972.; vojnik De­ja­nović D. Dušan,?; vojnik Hilmi S. Popaj, ?; vojnik Imamović F. Fahir,1972; voj­nik Šimunović P. Antonije, 1972; razvodnik Ješić M. Zoran, 1972; vojnik Jeli­čić A. Ivan,1972; vojnik Jovanović S. Ratko, 1972; vojnik Kasumi A. Florim, 1971; voj­nik Lučić ?. Mirko, 1970; vojnik Maletić L. Goran, ?; vojnik Mirković N. Zo­ran, 1972; vojnik Mitić M. Stojan, ?; vojnik Obradinov J. Vojko, 1970; vojnik Đokić B. Dragan, ?; vojnik Osmani ?. Nedžmedin, 1970; vojnik Palić R. Muhamed, 1971; de­se­tar Špelko F. Franc, 1971; vojnik Pivač I. Borislav, 1972; vojnik Ponjavić B. Špi­ro, 1972; vojnik Rodić S. Dragan, 1969; vojnik Sotinac P. Domagaj, 1968; voj­nik Stanković M. Goran, 1972; vojnik Stevanović R. Obrad, 1971; vojnik Stojković S. Slo­bodan, 1972; vojnik Tanasković M. Milan,1972; N.N. pripadnik JNA.

NAPOMENA AUTORA:

U državnim arhivama R Slovenije i BSFRJ Jugoslavije, postoje i spiskovi pobijenih civila od strane pobunjenika SR Slovenije.

Tužilaštvo u Hagu može doći do njih. Mi obični građani, istraživači – ne.

Izvor: SAVREMENA ISTORIJA