MORAVA NAS VODA OTHRANILA, NEK` MORAVA VODA I SAHRANI…

Andra Kojadinović (1907-1948.) je bio dugogodišnji predsednik opštine Staro Selo (Adžibegovac) i narodni prvak Pomoravlja, poreklom iz stare i uticajne porodice koja je davala narodne poslanike još u vreme Obrenovića.

Kao takav u ratu je bio organizator Ravnogorskog pokreta, istovremeno pokušavajući da od svog sela stvori neku vrstu neutralne zone koja bi bila pošteđena žrtava u građanskom ratu. Kada su četnici odstupili u Bosnu, a komunisti preuzeli vlast, Andra Kojadinović je ostao kod kuće. Obavešten posredno od komandira seoske milicije da vlasti nameravaju da ga likvidiraju, i to na njegovu slavu – Svetog Mratu 1944, otišao je u šumu.

Duže od četiri godine ostao je u odmetništvu, ali nije odlazio iz svog sela. Skrivali su ga njegovi seljaci i uprkos svim represivnim merama režima, agenti UDB-e nisu uspeli da mu uđu u trag. Kako je docnije zaključio branilac njegovih pomagača: “Čitave kuće i porodice pomagale su i prikrivale Andru Kojadinovića. Bogati i siroti, kulaci i seoska sirotinja, frontovci i reakcionari – svi su ga krili, pomagali da se krije ili znali da se krije. Jatakovanje se ovde ne može objasniti klasnom borbom, niti ono ima politički vid.“ U tim kućama on je održavao i sastanke, zadržavajući raniji autoritet.

Opkoljen je 28. decembra 1948. u kući Stanice Jelić i mirno se predao organima Udbe. Znao je da nikome nije skrivio i očekivao je suđenje pred već legalnim državnim insitucijama. Međutim, to se nije desilo. Prilikom sprovođenja jedan milicioner pucao mu je u leđa iz mitraljeza. Potom mu je šef Udbe u Plani, pucao u glavu. Bio je to neslavan kraj moravskog „gorskog cara“. Njegov leš bio je celog dana izložen pored puta. Aktivisti vlasti dolazili su da ga pljuju i gaze. Međutim, bilo je više onih koji su dolazili da ga oplaču i zapale mu sveću. Kada se okupio veći broj ljudi da bi pokojnom Kojadinoviću odali poslednju poštu, u pratnji milicije pojavio se i jedan predratni komunista, koji se 1941–1944. po sećanju savremenika skrivao u selu sa njegovim znanjem.

Objasnio je ljudima da je ubistvo Andre Kojadinovića bilo neminovnost, jer „jedan čovek ne može protiv cele države“. Zatim su seljaci rasterani. Preko noći, po nalogu vlasti, Kojadinovićev leš je natovaren na kola i oteran prema Moravi. U potesu Bučje, mesni aktivisti su razbili led na reci, a potom sekirama raspolutili Kojadinovićevo telo, i posmrtni ostaci bivšeg prvog čoveka Starog Sela završili su u Moravi, reci kraj koje je proveo život.

U selu je odmah usledila racija i hapšenje seljaka koji su pomagali „narodnog neprijatelja“, i to uglavnom onih bogatijih, koji bi sa izricanjem zatvorske kazne izgubili i imovinu. Pod istragom i u zatvoru je bilo više od 40 ljudi, a njih 23 pred Okružnim sudom u Beogradu osuđeno je na zatvorske kazne.

Izvor: U IME NARODA!