Momir Radić: „LOKALNI GENOCID“ namenjen samo Srbima

Nekoliko dana po osnivanju Haškog tribunala, po nalogu tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića, Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) predat je „Memorandum o ratnim zločinima i zločinima genocida u Istočnoj Bosni (opštine Bratunac, Skelani i Srebrenica) počinjenim protiv srpskog stanovništva od aprila 1992. do aprila 1993. godine“(1)

            Ubrzo zatim, Rezolucijom od 6.10.1993. SB UN je osnovao KOMISIJU EKSPERATA  sa predsednikom Muhamedom Šerifom Basijunijem, koju je obavezao da bude NEPRISTRASNA. Cilj Komisije bio je da ispita i analizira sve informacije i dokaze u vezi zločina na području BiH i da o tome SB UN podnese izveštaj sa zaključcima.

            Početkom naredne godine, Komisija je SB UN predala IZVEŠTAJ sa zaključcima na 84 strane, zajedno sa 65.000 dokumenata, brojnim dokazima dobijenim od država, 23 tematska aneksa na oko 4.000 strana, stotine sati video-traka itd.  (2)

            Ali, navedeni Memorandum, sa podacima o stradanju Srba na području Srebrenice, NIJE NI POMENUT u toj dokumentaciji, pa su tako ostali nepoznati i neprocesuirani.

            Pre početka suđenja u Haškom tribunalu, Muhamed Šerif Basijuni je 4.4.1995. svedočio pred američkim kongresmenima i senatorima gde je ISKLJUČIVO SRBE optuživao čak i za „genocid“, iako je bio u obavezi da bude nepristrasan.

            Tom prilikom istakao je da Haški tribunal NE BI MOGAO DA DONESE PRESUDU PROTIV SRBA ZA GENOCID– ako bi se Konvencija o genocidu primenjivala na način kako je to činjeno od 1948. pa do tada. Zato su oni, kako je istakao, snižavanjem kriterijuma kada su u pitanju Srbi, pitanje genocida prilagodili lokalnim opštinskim uslovima, pominjući kao primer Prijedor. Ovo snižavanje kriterijuma učinjeno je samovlasno.

https://books.google.rs/books?id=oQkFVTqlJnMC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

            To je bilo dovoljno da tužilac Haškog tribunala Ričard Goldston 25.7.1995., nekoliko dana pre akcije „Oluja“ podigne optužnice protiv Mladića, Karadžića i Martića.

            Basijunijeve zaključke o načinu utvrđivanja „LOKALNOG GENOCIDA“ nad jednim delom „bosanskih Muslimana“ iz Srebrenice (0,4 % ukupnog stanovništva) – Haški tribunal je primenio već 2001. godine u postupku protiv Radislava Krstića.

            Čak je i Međunarodni sud pravde (MSP) koristio te „presuđene činjenice“ Haškog tribunala kao nesporne  prilikom donošenja Presude 26.2.2007. u postupku BiH protiv SRJ. Ali, MSP u tom postupku NIJE KORISTIO DOKAZE iz Tužbe/Protivtužbe SRJ protiv BiH zbog genocida, na 1.154 strane. Taj predmet je trajno uklonjen, kao da nikada nije ni pokrenut. To se desilo tako što je – dvadeset dana po hapšenju bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića (radi izručenja Haškom tribunalu) – Prof. dr. Tibor Varadi, agent SRJ, iz razloga nedostupnog javnosti, obavesti MSP da SRJ povlači Protivtužbu za genocid protziv BiH. (3)

            Na taj način, do danas su ostali neprocesuirani i nepoznati javnom tužilaštvu za ratne zločine, sudovima i javnosti dokazi o zločinima nad srpskim stanovništvom na području Srebrenice i u BiH – koji su navedeni na 132 strane  „Memoranduma“ i 1.154 strana Protivtužbe. Time su Srbi i srpske žrtve do danas ostali diskriminisani.

__________

(1) https://digitallibrary.un.org/record/168477/files/A_48_177–S_25835-EN.pdf

(2)  S/RES/780 (1992) i S/1994/674

(3) https://www.icj-cij.org/sites/default/files/case-related/91/13287.pdf 

• https://www.icj-cij.org/sites/default/files/case-related/91/10503.pdf

---

Autor je advokat, magistar pravnih nauka i sudski prevodilac.

---

Momir Radić: Kosovo i Metohija – juče, danas, sutra do prava i pravde (VIDEO)