МОЛИТВА ЗА САБОРЦЕ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Традиционално, на Митровске задушнице, у суботу је у цркви Светог Саве на Врачару служен помен за погинуле борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске.

Служење помена организује Удружење Невесињаца у Београду, а поводом обиљежавања Митровданских битака које је водила Невесињска бригада 1992. и 1994. године.

Помен су служили свештеници Радивоје Панић и Лазар Манигода. Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду, служби је присуствовао ратни предсједник Владе Републике Српске Душан Козић, народни посланици у Народној скупштини Републике Србије Милимир Вујадиновић и Славенко Унковић, предсједници завичајних херцеговачких удружења у Београду: Требињаца, Жарко Ратковић; Гачана, Слободан Бобан Драшковић; Калиновчана, Спасоје Ђого, те официри и борци Невесињске бригаде и Херцеговачког корпуса.

Свештеник Манигода је у пригодној бесједи истакао да је Невесињска бригада у знаменитим Митровданским биткама одбранила Невесиње и Херцеговину, као што су то чиниле и остале јединице Војске Републике Српске на својим борбеним положајима.
„У свим биткама борци и њихови команданти су испољили љубав према својој земљи и према свом народу, борећи се, како то народна пјесма каже, за крст часни и слободу златну“, нагласио је Манигода.

У име Удружења Невесињаца у Београду присутнима се обратио Зоран Јањић, предсједник Извршног одбора. Осврћући се на историјску вриједност Митровданских битака, Јањић је нагласио да увијек и изнова треба истицати чињеницу да су оне извојеване у одбрани.

„Наши ратни непријатељи су нас Србе из Херцеговине и Босне, као и из Далмације, Лике, Кордуна, Славоније, Барање… оклеветали да смо на те земље извршили агресију, да смо дијелове тих земаља окупирали и они су, ето, кренули у праведни рат да их ослободе. А како ослобађају, показали су у долини Неретве у јуну 1992. и на другим просторима, све до Републике Српске Крајине, у августу 1995. године.

Да иронија буде већа, нас су прогласили агресорима, а себе бранитељима“, рекао је Јањић и закључио да нама у овом времену не преостаје ништа друго него да будемо јединствени као што смо били у рату у коме се српски народ у Босни и Херцеговини изборио за опстанак и слободу и за Републику Српску која је једини гарант опстанка и слободе Срба западно од ријеке Дрине.

Подсјетимо, на Митровдан, 8. новембра 1992. године, удружене хрватско-муслиманске снаге из долине Неретве, обједињене у Хрватско вијеће обране и потпомогнуте са јединицама и логистиком Хрватске војске, отпочеле су нападну операцију под називом „Бура“ на јединице Невесињске бригаде. Тежиште напада било је дуж комуникације Мостар – Невесиње, а најжешће борбе водиле су се у рејонима Подвележја, Буска, Горњих Врањевића и Доњег Брштаника.

Једна од основних карактеристика операције била је масовна употреба артиљеријске ватре од стране непријатеља по борбеном распореду бригаде и 13. мјешовитог артиљеријског пука који је био у улози Корпусне артиљеријске групе на ватреним положајима у рејону села Рабина, али и по цивилним циљевима у граду Невесињу. У помоћ јединицама бригаде на најугроженијим дијеловима фронта пристигле су борбене групе из сусједне Друге лаке бригаде са Борака и из приштапских јединица Херцеговачког корпуса: Батаљона војне полиције, Батаљона везе и Извиђачко-диверзантског одреда.

Значајну помоћ у одбрани дале су борбене јединице Министарства унутрашњих послова из Станица јавне безбједности Невесиње и Гацко. Операција је трајала пет дана и завршила се непријатељским поразом. У борбама су погинула 42, а теже и лакше је рањено око 100 српских бораца и официра. Прецизни подаци о непријатељским губицима нису познати, али незванични подаци говоре да су они били велики и да је то, уз погибију њихових официра високог ранга, један од основних разлога неуспјеха операције.

Другу митровданску битку Невесињска бригада је водила у периоду од 11. до 13. новембра 1994. године, у оквиру нападне операције „Јесен 94“, коју је припремао и реализовао 4. корпус тзв. Армије РБиХ. Радило се о извиђачко-диверзантској операцији у којој је непријатељ ангажовао најспособније борце и официре из војних и полицијских борбених јединица.

Циљ непријатеља је био да, користећи фактор изненађења нападом убачених диверзантских борбених група по најважнијим елементима борбеног распореда бригаде, унесу дезорганизацију у систем руковођења и командовања, нанесу велике губитке, запосједну борбена средства бригаде и изазову панику, а затим фронталним нападом на изабраним правцима приморају јединице бригаде на повлачење.

Међутим, одлучном и храбром реакцијом бригаде не само да је осујећен план непријатеља, него му је нанесен и катастрофалан пораз. У борбама је погинуо 21, заробљено 4, а теже и лакше је рањено око 60 бораца и официра. На страни непријатеља погинуло је око 100, заробљено 8, а више стотина бораца и официра је рањено.

Митровданске битке Невесињске бригаде су уврштене у битке од посебног значаја за одбрану Републике Српске. Због тога републичка борачка организација Митровдан слави као своју крсну славу, а Невесиње као Дан општине.

То су били довољни разлози за Удружење Невесињаца у Београду да се, макар заједничком молитвом, на пригодан и достојанствен начин сјети оних који су своје животе уградили у Републику Српску и њену слободу.

Текст и фотографије: Зоран Јањић

Извор: СЛОБОДНА ХЕРЕГОВИНА

---