Јадовно-Симбол страдања Срба, Јевреја и Цигана у НДХ

Фашистоидна Ендехазија сишла је са германских територија на средње европском подручју на Балкан и омогућила свом квислингу Анти Павелићу, загребачком адвокату, да стане на чело те Независне државе Хрватске, са центром у Загребу.

Благослов јој је дао Адолф Хитлер, канцелар Немачке, а прећутно и Римски папа, поглавар католика у свету. Хришћанство Адолфа Хитлера, као и његовог италијанског колеге Бенита Мусолинија, засновано је на истим расним, политичким и верским начелима, на чистунству крви, вере и молитве. Католичанство је религија свих, којима је божји апостол у Риму. Православље је грех хришћански, јер је то Безбожје, такође и Ислам…

Према томе учењу и веровању, није Грех истребити невернике и људске створове који загађују католичке вредности. Стога Ендехазија оштри каме, оштри мачеве и пуни цеви ватреног оружја челиком да се крвљу помоли свом Богу!
Слуге тога Бога са камама, сабљама, ватреним оружјем и маљевима крећу на посао. Хватају и одводе Србе, Јевреје и Цигане и воде их на губилишта.
Већ априла и маја 1941, Госпић постаје сабирни центар Срба из Лике, Крајине и са сваког места где бивају ухапшени или затечени у својим домовима.

У мом родном селу Дивоселу, усташка десетима заузела је школску зграду и васцели дан у њу доводила, како су говорили, највиђеније Србе. Пунили су школски подрум са њима, већ испребијаним и измученим, док их нису одатле покупили и одвели на губилиште. Неке су успут и мецима обарали и остављали незакопане фамилијама да их сахране. Мог кума Николу Рибара, једну јуначину и џина мучили су наочиглед сељана, као животињу, чупали му бркове, секли уши, нос и ударали га кундаком по глави. Човек је покушао да искочи из њиховог камиона, али је одмах пресечен рафалом.

Мој брат Никола, двадесетогодишњак, са деветорицом комшија, са косидбе на њиви породице Кекић, морао се покорити усташким балавцима, који су им побацали косе и одвели у Герихт. То је зграда  суда из које су транспортовани на Јадовно.

Та полувисораван на Велебиту, изнад цесте Госпић – Брушане, одређена је за логор смрти. На том подручју се налази преко 30 безданих јама, велике дубине, што је начинила природа, топећи у њима креч, кроз векове, остављајући их пећинском свету, флоре и фауне. Те јаме су постајале гробови жртвама усташлука. У њих су убацивани измучени, измрцварени, наклани и осакаћени робови усташа. Није се чекало да умру. Једноставно су гурани у јаме, и тако ликвидирани. Око 50 хиљада људских глава ту је склопило очи.
На Аланку, сеоцету под Велебитом, недалеко од Јадовног, моја кућа је имала пријатеље у кући Блажа Дошена. Блаж је био дрвосеча и градитељ дрвених личких кућа. То је радио у Дивоселу, као познат тишљар, то јест столар.

С његовим сином Ивицом, отишао сам у Ризванушу, сеоце крај Брушана, на косидбу ливаде његовој тетки. Та тетка нас је позвала на ручак, касније иза поднева, поставила га на сто и рекла: Момци, ето вам јуве, ето вам кокошке, ето вам кромпира, па изволте. Узмите и капуле, ако волите. Ја волим да се заљутим љутико.
Али, моји дичаци, каже она својим икавским говором. Јуче сам вам била на Јадовном. Сидила сам са Рудом Рицом. Онда сам неколико пута сила за тешки пушкомитраљез и са неколико реденика косила сам ону влашку гамад, коју су доводили из Герикта. Богами сам им се осветила за све оне муке, које сам претрпила, када су ме српски жандари, четници 1932. мучили као тобожњег усташког јатака.

Ти, Ивице, знаш моје ране по ногама и прсима. Шта ми све нису чинили ти влашки крвници. Ево, сад ћемо им вратити мило за драго. Спавала сам као заклана после силаска са Јадовног. Тамо наши раде свој поса поштено. Нека, нека… Треба све те Влахе истребити.

На плакату изнад стола, на којем смо јели, и сада памтим страшну слику, неког зликовца, са ножином у руци, размахнутог.
Ту је писало: Бјеште псине преко Дрине, Бјеште власи Павелић долазииии……
Кад је Ивица приметио да сам се ја, гледајући ту плакатину и слушајући казивање његове тетке Манде, обезнанио, рече ми…
Знаш Милане… Ајде ти, косу на леђа па зарано још, да си код куће… Ја ћу да искосим оно што нам је остало.
Да, да… 1932. године, Павелићев доглавник Анте Артуковић, адвокат у Госпићу, организовао је групу усташа, доведених из Задра, тада Талијанског града (заслугом Николе Пашића, који није хтео да то унесе у уговор у Рапалу, а Италијани су се били спремили да га предају /!/) да нападну и заузму жандармеријску станицу у Брушанима.

То су усташе и учиниле. Краљевска власт је организовала потеру за њима по Велебиту и хрватским селима испод Велебита… Тражени су јатаци…
У јутарњим часовима, крај једног убогог кућерка на Јадовном, примећена је Тројка на умивању поред врелце. Плануле су пушке из потерничких цеви. Нико није убијен, али је један усташа рањен! Крв ту, и тада проливена, одређена је за освету… На том месту отворен је логор Јадовно, чуван усташким стражама и митраљеским гнездима, распоређеним тако да сваки покушај бегства жртава злочина, буде спречен и бегунац убијен.

Знам да се причало да је ипак једном Врепчанину, (село недалеко од Госпића) успело бегство. Тај је причао да су усташе свима који су довођени на Јадовно одмах скидали ципеле и сваки комадић одеће и робе.
Из мог села Дивосела, гробно место у јамама Јадовног нашло је скоро стотину Дивосељана. Ту је завршио свој живот и мој брат Никола, стар 20 година. А моја мајка, Јага, недалеко од Јадовног у оближњој јами, званој Јарчија (ваљда се погађа зашто баш јарчија, јер су у њу после клања јаради бацани отпаци) поред сеоцета Аланак, жива бачена, међу деведест Дивосељана покупљаних из логора у Крушковачама. Најпре су је, као прву, проболи бајунетом и потом гурнули у провалију.

Није то далеко време од овог у коме ја, као ретко остали живи Дивосељанин то саопштавам јавности, која је склона да се то заборави и која заиста појма нема шта се све догађало Србима, Јеврејима и Циганима у фашистоидним државама, каква је била НДХ, Анте Павелића.
Крајина и Крајишници знају да је у Јадовном уморен и сарајевски митрополит, са групом својих свештеника.

Да ли је данашњим Крајишницима познато да је Анте Павелић био предвидео да свој Двор пресели и стално настани баш у Бањалуци?
Крајишници, да ли за то знате?
Шта ли вам је све смислио Анте?

Надам се да ће Удружење потомака жртава Јадовног, да те страшне ствари у успоменама још живих, у које и ја са својих 87 спадам, оживети и подсетити савременике да се клоне крваве прошлости, не због братства и јединства, већ из људских, хуманих и хришћанских разлога.
Лично сам обавезан пред својом савести да на та зла прошлости подсетим свет садашњице, говорећи истините податке о свету прошлости.

Дивосељанин Милан Трешњић
публициста