„Mleko i krv” Slobodana Penezića Krcuna pred Užičanima

Porodica je predala na korišćenje građu od koje je formiran Krcunov lični fond. – Odabrana dokumenta i fotografije čine postavku vrlo posećene izložbe.

Užice – Na Dan grada u Užicu juče su pojedinosti iz života i rada kontroverznog Slobodana Penezića Krcuna – partizana, načelnika Ozne, ministra, predsednika srpske vlade u Titovo doba – prvi put izašle pred lice javnosti. Veoma posećena izložba o Krcunu „Mleko i krv” užičkog istorijskog arhiva, finansirana sredstvima Ministarstva kulture i grada Užica, otvorena je u svečanoj sali gradske kuće.

Postavku, koja Krcuna uglavnom prikazuje kao partizanskog komandanta, posleratnog funkcionera, pažljivog supruga i oca, a tek u kratkim crtama kao načelnika Ozne, otvorio je pomoćnik ministra kulture Dejan Masniković. Uz njega su na otvaranju govorili i Krcunov sin Srđa Penezić, gradonačelnik Užica Tihomir Petković, kao i autor izložbe Željko Marković, direktor užičkog arhiva. Prisustvovali su i Slavko Štimac i Vesna Golubović, predstavnici gradova zbratimljenih sa Užicem (među kojima i ruskog Kurska), arhiva iz Srbije, mnogi gosti.

„Mleko i krv” je izložba Krcunovih dokumenata i fotografija pripremljena od arhivske građe o njegovom životu koja se od prošle godine čuva u užičkom arhivu. Tu zaostavštinu Krcunova porodica predala je ovoj ustanovi na čuvanje i korišćenje u martu 2017. godine. Od te građe formiran je Krcunov lični fond, čiji su delovi sada izneti pred javnost.

Na panoima se nalaze Penezićeve izjave, zapisi, fotografije, lična dokumenta. Ima tu prizora iz rata, Krcunovih slika sa Titom, zagrljen sa Rankovićem u tek oslobođenom Beogradu, sa svetskim državnicima, iz njegovog Užica čijem urbanističkom i privrednom razvoju je mnogo doprineo, porodičnih fotosa… Pa i slika automobila u kome je Krcun stradao uz koju je stavljena novinska vest „Uzrok nesreće blato”.

Od Penezićevih izjava odabranih za ovu postavku, jedna glasi: „Mogu da kažem da bih veoma rado ponovo radio u Službi bezbednosti. Godine provedene u njoj za mene su možda lepše nego ratne godine.” Nema, međutim, pojedinosti o surovim akcijama Ozne koju je predvodio, a na tu temu u izloženom dokumentu piše:

„Jedan od veoma teških zadataka sastojao se u likvidaciji naoružanih odmetničkih grupa. Na sastanku sa drugom Markom (Aleksandrom Rankovićem kome Krcun pridaje presudne zasluge za organizovanje Ozne, izgradnju i vaspitanje njenih kadrova) u Aranđelovcu odlučeno je da beogradska Ozna bude vezana za Oznu Jugoslavije. Prvi načelnik Ozne u Beogradu bio je Miloš Minić. Naročito bih želeo da naglasim da smo u izvršavanju naših zadataka uživali veoma veliku podršku naroda u Srbiji.”

U pismu supruzi Zini, na primer, navodi kako je s Titom bio u lovu gde je „carski smeštaj, a divljači mnogo”. „Sada baš stiže Stari (Tito). Ubio je četiri antilope. Vrlo je zadovoljan, jer to njega odmara.”

Govorio je Krcun i o Kosmetu pa naglašavao koliko je taj kraj, gde je bilo 80 odsto nepismenog stanovništva, veoma napredovao: „Zato su iluzorne nade, smetnje i pokušaji iz Albanije da se ostalom svetu pokaže tobože težak položaj šiptarske nacionalne manjine u Jugoslaviji.” Godine 1959. na partijskom plenumu je predložio da bi najbolje bilo na Kosovu oformiti dva sreza – jedan za Kosovo, jedan za Metohiju.

Govoreći emotivno na otvaranju Srđa Penezić je zahvalio na ovoj izložbi. „Moj otac je na neki način živeo za Užice, u kojem je rođen. Iz Beograda je dolazio kad god je mogao. Na kraju je i poginuo na putu za Užice – kazao je Krcunov sin, izjavivši potom za medije da je malo i iznenađen što i sada postoji interesovanje za život njegovog oca.

Prema rečima pomoćnika ministra kulture Dejana Masnikovića, ova izložba je jedan od najboljih primera kako arhiv u jednoj državi treba da postupa sa građom koju čuva, da bude dostupna svima i da se u odnosu na nju ravnamo i usavršavamo. „Istorija Jugoslavije je deo istorije Srbije i treba da budemo ponosni što smo kao mali narod stvorili jednu veliku državu i našu državnost i slobodu podelili s drugim narodima. Slobodan Penezić Krcun ima značajno mesto u istoriji Srbije”, rekao je Masniković.

Užički gradonačelnik Tihomir Petković je podsetio da je zahvaljujući Krcunovoj istrajnosti i spremnosti da se založi za svoj rodni kraj u Sevojnu izgrađena Valjaonica bakra, koja je postavila temelje savremenog Užica i omogućila mu da od kasabe postane moderan grad, po mnogo čemu prvi u tadašnjoj Jugoslaviji. „Savremenici kažu da je Krcun tada izgovorio čuvenu rečenicu: ’Ili ćemo dobiti kombinat, ili ponovo idemo u šumu.’ I tako zapretio svima onima koji su valjaonicu videli na nekom drugom mestu”, kazao je Petković, dodajući da je Krcun, vrlo odan revoluciji, činio i dela koja će mu teško oprostiti neki Srbi.

Autor izložbe Željko Marković zahvalio je Srđi Peneziću što je prepoznao užički istorijski arhiv kao ustanovu kojoj je ukazao poverenje i predao na čuvanje ovu arhivsku građu. „Još u 19. veku u doba knjaza bilo je zamisli da Užice bude jak urbani centar, a Krcun je nastavio tu ideju i trudio se da ga ovde stvori”, naglasio je Marković.

Autor: Branko Pejović

Izvor:Politika

Vezane vijesti:

Krcun, Draža i drugovi sa Briona

Srđa Penezić: Ne mogu da poverujem da su mog oca Krcuna ubili

Ispovest bivšeg obaveštajca: Bilo bi previše da je i Ranković stradao u sudaru